Ovaj tajanstveni milijarder ubeđen je da može da izleči HIV

Dan je otvaranja nove zgrade Regon instituta, blistavog stakleno-čeličnog zdanja od 30.000 kvadratnih metara na Mejn stritu u Kembridžu, Masačusets. Guvernerka Maura Hili, vlasnik Nju Ingland Petriotsa Robert Kraft i bivši i sadašnji predsednici MIT-a, Harvarda i Mas Dženeral Brigama pijuckaju limunadu i grickaju kanapee.

Hor od desetak naučnika i osoblja počinje da peva „Somewhere Over the Rainbow“. Svi su tu da nazdrave Filipu “Teriju” Regonu, milijarderu i osnivaču softverske kompanije Inter Sistems, i njegovoj supruzi Suzan, koja je takođe izvršni direktor u firmi. Regonovi su donirali 400 miliona dolara za istraživanje usmereno na korišćenje imunog sistema u borbi protiv bolesti. Ubrzo će, umesto da pevaju, ti isti naučnici sprovoditi eksperimente na blistavo belim i srebrnim laboratorijskim stolovima u pokušaju da izleče jedan od najneuhvatljivijih virusa na svetu: HIV.

Projekat Menhetn za HIV

„Počeli smo da razvijamo ovu ideju o ‘Projektu Menhetn’ za HIV“, kaže Regon (74) u retkom intervjuu, aludirajući na američki masivni istraživačko-razvojni program za razvoj prve atomske bombe tokom Drugog svetskog rata. „Da ste pokušali da pokrenete Menhetn projekat tokom Prvog svetskog rata, propali biste jer tada nismo znali za kvantnu mehaniku. Ako biste čekali do Trećeg svetskog rata, bilo bi prekasno“.

Regon, koji je jedini vlasnik Inter Sistemsa i čije bogatstvo se procenjuje na 3,1 milijardu dolara, veruje – uprkos svim dokazima koji govore suprotno – da smo na pragu sličnog naučnog proboja kada je reč o lečenju 39 miliona ljudi širom sveta koji žive sa HIV-om, virusom koji uzrokuje AIDS.

To je pomalo ludo. Uostalom, ogromne organizacije sa daleko većim resursima od Regon Instituta provele su decenije pokušavajući da razviju vakcinu protiv HIV-a. Posle godina ispitivanja i obećanja od 500 miliona dolara, Džonson & Džonson je 2023. obustavio svoje poslednje veliko ispitivanje, vakcinu zasnovanu delimično na istraživanju Regon Instituta.

Ukupno, vlade, neprofitne organizacije i kompanije potrošile su oko 17 milijardi dolara na razvoj vakcine protiv HIV-a tokom poslednje dve decenije, prema neprofitnoj organizaciji AVAC. Nijedna nije stigla dalje od faze 3 kliničkih ispitivanja. Međutim, Regon nije obeshrabren. On kaže da državni fondovi obično procenjuju istraživačke predloge ne samo na osnovu njihove važnosti, već i na osnovu verovatnoće da će eksperiment uspeti. To mu nikada nije imalo smisla. „Očekivali biste da većina eksperimenata ne uspe“, kaže on, zbog čega veruje da će njegovi napori, usmereni na finansiranje rizičnijih, ranijih faza istraživanja, uspeti tamo gde su veći igrači podbacili.

Veliki efekti iskorenjivanja bolesti

Potreba je velika. U bogatim zemljama, HIV i AIDS su uglavnom obuzdani skupim lekovima, ali bolest je 2022. i dalje ubila oko 630.000 ljudi, uglavnom u podsaharskoj Africi i jugoistočnoj Aziji. Istraživanja Ujedinjenih nacija procenjuju da bi okončanje epidemije moglo doneti ekonomske koristi od 33 milijarde dolara godišnje u zemljama sa nižim prihodima do 2030. godine. CDC kaže da je oko 1,2 miliona Amerikanaca HIV pozitivno; trošak lečenja svake osobe tokom života iznosi oko 420.000 dolara, prema studiji iz 2021. godine.

Regonov pristup je da okupi naučnike koji obično ne sarađuju, uključujući lekare, inženjere, fizičare, matematičare i virusologe. Cilj je da se imunološki sistemi ljudi preprojektuju kako bi ih izlečili, što bi moglo imati dalekosežne implikacije za druge bolesti, poput tuberkuloze, malarije i raka. „Naučio sam više iz svojih neuspeha nego iz svojih uspeha“, kaže Regon. „I mislim da to važi i u nauci“.

Rok zvezda u pokušaju

Zaista, Regonov decenijama dug poslovni uspeh bio je rezultat neuspeha u drugačijoj sferi: muzici. Nakon što je 1972. diplomirao fiziku na MIT-u, Regon je spakovao gitaru i preselio se u London -njegovi britanski rok idoli su bili Led Cepelin, Džef Bek i Krim – da bi postao rok zvezda. To nije uspelo.

Vraćajući se u Boston očajnički tražeći posao, primetio je da su oglasi puni ponuda za programere. Posle nekoliko neuspelih intervjua, bio je u trci za posao u Mediteku, ranoj kompaniji za elektronske medicinske kartone. „Zaista ne znam mnogo o računarima“, seća se Regon da je rekao na intervjuu, podižući pogled i videvši poster Mika Džegera. „Ali sviram gitaru“. Dobio je posao, koji se ispostavio kao ubrzani kurs u ranom programskom jeziku poznatom kao Massachusetts General Hospital Utility Multi-Programming System, ili MUMPS.

Posle godinu i po dana, Regon je napustio Meditek da bi koosnovao kompaniju za medicinsko naplaćivanje zasnovanu na MUMPS-u. On je 1978. osnovao Interpretive Data Services, koju će kasnije preimenovati u Inter Sistems. Dok su druge kompanije za upravljanje bazama podataka, poput Orakla i SAP-a, nudile firmama način da strukturiraju transakcije u uredne redove i kolone, Regon je preuzeo rizik sa drugačijom vrstom baze podataka, kodiranom u MUMPS-u i organizovanom poput grana drveta koje se povezuju sa centralnim deblom.

Bila je brza i pouzdana, i ubrzo je usvojena od Ministarstva za pitanja veterana za medicinske kartone. Inter Sistems je rastao sporo: trebalo je 24 godine da dostigne prihod od 100 miliona dolara i još 21 godinu da dostigne milijardu dolara do 2023. godine.

Nepopravljivi optimista

Regon ostaje optimista u vezi sa mogućnošću izlečenja HIV-a u njegovom životu delimično zato što je preuzeo sličan metodičan i dugoročan pristup u izgradnji svog softverskog biznisa. Inspiraciju crpi od filozofa Tomasa Kuna, koji je tvrdio da nauka napreduje kroz duge periode sporih evolucija, koje povremeno prekidaju radikalne revolucije, koje je Kun nazvao promene paradigme. „S vremena na vreme“, kaže Regon, „pojavljuje se nešto što samo preokrene svet naopačke“.

Njegova sopstvena promena paradigme dogodila se tokom posete bolnici u Južnoj Africi na poziv Brusa Vokera, istraživača zaraznih bolesti u Mas Dženeralu i profesora na Harvard medicinskoj školi. Bilo je to 2007. godine. Inter Sistems je upravo kupio kompaniju za elektronske zdravstvene kartone zvanu Trek Helt, a Voker je želeo da pokaže Regonu softver u akciji.

Seća se slabašne mlade žene koja je ušla u sobu za preglede i doktora koji je pokazao na pulsirajuću venu na njenom vratu, što je znak srčane insuficijencije. „Sedeo sam tamo i gledao je kako umire“, kaže Regon, dok je čuo doktora kako je pitao veruje li u Isusa. „Ovo bi bio dobar trenutak da isplanirate susret sa svojim tvorcem“, seća se da je doktor rekao pre nego što je poslao na ulicu. Četiri hiljade žena uzrasta od 15 do 24 godine zarazi se HIV-om svake nedelje, procenjuju Ujedinjene nacije, od toga 3.100 u podsaharskoj Africi. Regon je znao da mora nešto da preduzme.

Zašto je ključ u elitnim kontrolorima

Kada HIV uđe u telo, on preuzima našu ćelijsku mašineriju kako bi proizvodio nove kopije virusa. Za razliku od kovida ili malih boginja, HIV ubacuje uputstva direktno u DNK kod, što znači da će ljudski domaćin biti primoran da nastavi sa proizvodnjom kopija virusa dok god je živ.

Takođe je „izuzetno varijabilan“, kaže Danijel Kurickes, šef odeljenja za zarazne bolesti u Brigham and Women’s bolnici u Bostonu, što znači da „svaka osoba ima virus koji je malo drugačiji od [virusa] druge osobe“. Kombinacija ovih dvaju svojstava čini izuzetno teškim razvoj efikasne vakcine.

Da bi savladali jedan od najtežih virusa u prirodi, istraživači u Regon Institutu crpe inspiraciju iz neverovatnog i retkog prirodnog fenomena: ljudi koji imaju HIV, ali nemaju simptome i praktično ne mogu preneti virus. Poznati kao „elitni kontrolori„, njihove T-ćelije su izuzetno efikasne u napadanju i ubijanju virusa. Voker, koji je postao osnivački direktor Regon Instituta, prvi put je sreo jednog elitnog kontrolora 1990-ih, i od tada pokušava da otkrije tajne imunološkog sistema takvih pacijenata. „Ako bismo mogli postići to stanje kod ljudi koji su zaraženi“, kaže Voker, imali bismo „funkcionalno izlečenje“.

Voker očekuje da će 2025. započeti fazu 1 kliničkih ispitivanja nove vakcine zasnovane na T-ćelijama koja pokušava da imitira fenomen kod elitnih kontrolora, gde telo napada aminokiseline kritične za strukturu virusa. Partneri na projektu uključuju Fondaciju Gejts, Međunarodnu inicijativu za vakcinu protiv AIDS-a i italijanskog proizvođača lekova Rei Tera. Da li će uspeti? „Toliko puta smo grešili, i možda ćemo grešiti i ovde“, kaže Voker.

Pre 15 godina „otprilike polovina naučnika rekla je da je vakcina nemoguća“, kaže Regon. Da li će biti leka za HIV tokom njegovog života? Ne okleva: „Da“.

Kejti Dženings, novinarka Forbes