Ko je Lisa Su, top zvanica „najskupljeg“ biznis ručka sa Donaldom Trampom?
Pre 10 dana, predsednik SAD Donald Tramp i prva dama bili su domaćini skupa lidera tehnološke industrije u Beloj kući. Povod je bila diskusija o korišćenju veštačke inteligencije i izmeštanju Amerike u prvi plan globalnih inovacija. Nadovezujući se na vizionarski Akcioni plan za AI administracije Trampa i liderstvo prve dame u podršci obrazovanju o veštačkoj inteligenciji, ova javno-privatna saradnja bi trebalo da podstakne drastičan rast infrastrukture i inovacija, sa SAD kao liderom ovog naučnog prodora.
Sastanku su prisustvovali izvršni direktor OpenAI Sem Altman, suosnivač Gugla Sergej Brin, predsednik Open AI Greg Brokman, izvršni direktor Orakla Safra Kac, izvršni direktor Epla Tim Kuk, predsednik i izvršni direktor Majkrosofta Satia Nadela, izvršni direktor Gugla Sundar Pičai.
Moćni krug tehnološkeindustrije zaokružili su Mark Zakerberg i Bil Gejts koji su sedeli tik uz predsednika i prvu damu. Bila je to ujedno i parada snishodljivosti i verbalnog udovoljavanja Trampu. U prostoriji su svi bili svesni da njegova plahovitost ili antagonizam može i tako velike kompanije da košta opstanka. Otud je i izostanak Ilona Maska bio prilično upadljiv.
Uz navedene zvanice, bila je prisutna još jedna moćna žena. Ona je pomalo prošla neopaženo široj, tehnološki manje obaveštenoj javnosti. Upućenima nije bilo dilema ko je Su. Posebno zbog svih priznanja i biznis epoleta koje je dobila u poslednjih nekoliko godina. Ekspert u izradi proizvoda i upravljanju ljudima. Ukoliko je Envidija „Epl“, AMD je „Android“. Otvoreniji, fleksibilniji, i nešto teže integrisaniji. Žena ispod radara koju svi radari lociraju. Su je uvrštena na Tajmovu listu „100 najuticajnijih ljudi u veštačkoj inteligenciji“ i na listu „25 najuticajnijih žena“ Fajnenšel Tajmsa za prošlu godinu. Takođe je Tajm proglasio za najboljeg izvršnog direktora 2024.
Rođena u Tajvanu, od treće godine u SAD
Lisa Su je predsednica i izvršni direktor kompanije Advanced Micro Devices (AMD). Jedne od najuticajnijih tehnoloških kompanija na svetu. Pionira u računarstvu visokih performansi i dizajnera čipova koji pokreću sve, od mobilnih telefona do superračunara. Javno je podržala Akcioni plan za veštačku inteligenciju Trampove administracije. Zauzvrat je Tramp najavio pregovore sa AMD-om i Envidijom. Oni uključuju predloženu carinu od 15% na izvoz grafičkih procesora (GPU) u Kinu.
Rođena je u Tajvanu, a nakon što su njeni roditelji odlučili da odu u SAD na postdiplomske studije, njen novi život (imala je samo tri godine) otpočinje u Njujorku (Kvins). Sa tipičnim azijskim vaspitanjem, sve se svodilo na školu, i još škole. Roditelji su ohrabrivali njenu ambicioznost i želju da radi velike stvari. Kao dete, bila je izrazito radoznala kako stvari funkcionišu. Njen brat je imao automobil igračku na daljinsko upravljanje, koji bi često prolazio kroz hodnik i prestajao da radi. A ona bi pomislila zbog čega? Počela je da petlja sa malim stvarima koje su je postepeno vodile ka većim. Na sve to se nadovezao njen fokus i pasija za matematikom i naukom.
Tako je i pala odluka da upiše električni inženjering na Masačusetskom tehnološkom institutu (MIT) 1986. godine. Osam godina kasnije dobija doktorat iz elektrotehnike. Časopis MIT Tehnolodži Rivju tada je pisao da je kao doktorski kandidat, Su bila „jedna od prvih istraživača koji su proučavali tehnologiju silicijuma na izolatoru. Tada nedokazanu tehniku za povećanje efikasnosti tranzistora njihovom izgradnjom preko slojeva izolacionog materijala“.
Početak rada i ljubav za poluprovodnike
Slučajno se desilo da je na prvoj godini studija tražila posao sa skraćenim radnim vremenom kao i većina njenih vršnjaka. I dobila ga je u laboratoriji za poluprovodnike. Ona u „zečijem odelu“, ušla je u koštac sa zahtevnim poslom za jednog postdiplomca. Već tada je bila fascinirana koliko snage staje u jedan mali čip. Zaljubila se u poluprovodnike. Oni su na kraju postali njen primarni izbor tokom cele osnovne i postdiplomske karijere.
Nije sve bilo med i mleko. U ranoj fazi njene karijere, mnoge stvari nisu funkcionisale. Poput pogrešnih mikroprocesora i čipova koji nisu radili, a bili su najavljeni za isporuku.
Nakon diplomiranja, pridružuje se kompaniji Texas Instruments (provela je tamo godinu dana). Zatim prelazi u IBM (13 godina radnog staža), gde je napredovala do pozicije direktora za nove proizvode.
Mentorica Luu Gerstneru
U petoj godini rada u IBM-u pozvao je asistent prvog čoveka kompanije Lua Gerstnera sa ponudom da postane njegov tehnički asistent. Da ga faktički uči tehnologiji. U njenim očima školovanje je dobilo svrhu. Naučila je kakav je majndset jednog glavnog izvršnog direktora (CEO). Najpoznatijeg po svom mandatu alfe i omege IBM-a od 1993. do 2002. godine. Njemu su se u velikoj meri pripisivale zasluge za preokret sudbine kompanije.
Nakon IBM-a prelazi u kompaniju Freescale Semiconductor. Tu postaje tehnički direktor. Prelazi put od inženjera fokusiranog na izradu proizvoda na mesto menadžera ljudskih resursa. Kao istraživač možete toliko toga, ali ukoliko imate tim od 10, 50 ili 100 ljudi oko sebe, možete još više. Ambicija joj nikada nije manjkala.
U izboru između akademske karijere ili industrije ponovo se odlučila za rad sa čipovima i proizvodima. Pružila je sebi šansu da sutra neko ode u lanac Best Buy i kupi neki proizvod u čijem stvaranju je i ona učestvovala. Ili da ode do Nacionalne laboratorije Lorens Livermor i dodirne neki superračunar.
Imperija AMD
Kompaniji AMD pridružuje se 2012. kao viši potpredsednik. Pomogla je kompaniji da se proširi van računara na uređaje za igre i fiksne uređaje. U roku od dve godine, biva imenovana za generalnog direktora kompanije. Mnogi su bili skeptični zbog njenog izbora. AMD je godinama tavorio. Ona je videla šansu, i slavu kompanije koja je znala kako se prave procesori, koji su „mozak“ većine stvari.
Poluprovodnici su danas važni, ali to nije bio slučaj pre tridesetak godina. Sada više niko ne postavlja to pitanje. Poluprovodnici su sastavni deo poslovanja, ekonomija, nacionalne bezbednosti. Zato je u jednom intervju objasnila zbog čega AMD. Kompanija je bila na ivici bankrota. Cena akcija se kretala oko tri dolara. Pod njenim vođstvom, na svom vrhuncu, akcije AMD-a su premašile 200 dolara. Kompanija se takođe proširila na nova tržišta, data centre, industriju igara i računarstva visokih performansi.
Jedna od stvari koju volim da kažem o poluprovodničkoj industriji ili tehnologiji uopšte jeste da ćete videti uticaj odluka koje donosimo danas za tri do pet godina
Lisa Su
Razumevanje politike
Poluprovodnička industrija postala je i geopolitička koliko i tehnološka priča. Deo okruženja u kojem se pliva kroz političke odluke, carine, subvencije, kontrolu izvoza. Osetila je iskusna Su i trenutni momenat Amerike, Trampa, populizam, patriotizam. Nije zaboravila da apostrofira da je AMD američka kompanija, i da je i ona sama jemac da se tehnologija koristiti samo za svrhu u skladu sa interesima SAD. Tu priču i Tramp najlakše može da proda.
„Veštačka inteligencija postoji već duže vreme. Ali, zapravo je bilo prilično teško zaista uvesti veštačku inteligenciju u naše poslovne tokove. To je ono što je danas drugačije. To je da sada možete da vidite kako veštačka inteligencija može da se usvoji na mnogo različitih načina“ rekla je nedavno Su.
Posao i samo posao, jedan od glavnih postulata i garanta svakog američkog sna. Milijarderskog u svakom slučaju (prešla je magičnu cifru od milijarde još pre godinu dana). U retkim momentima kada ne radi, tu je njoj omiljeni Spotifaj i Teksas holdem poker. Često ga igra sa svojim kolegama iz prodaje, od kojih malo ko može da joj pravi društvo dok igra golf ili trenira boks. Taj nivo eklektike ipak nije karakterističan za većinu programera. Su je i u tom pogledu izuzetak.