Najbogatija žena Australije želi da razbije dominaciju Kine u retkim metalima potrebnim za proizvodnju svega od raketa do robota

Van Kine, najuticajniji investitor u svetu retkih metala svakako je Đina Rinhart, najbogatija žena Australije. Retki metali možda čine samo mali deo njenog rudarskog bogatstva vrednog 30 milijardi dolara, ali je Rinhart, preko porodične firme Hancock Prospecting, stekla velike udele u vodećim ne-kineskim kompanijama koje se bave retkim elementima. Uključujući i one koje žele da prošire poslovanje u SAD.

Ulaganja u kompanije

Njen portfelj vredan 800 miliona dolara uključuje 8,5% udela (vrednog 317 miliona dolara) u kompaniji MP Materials. Ona upravlja jedinim funkcionalnim rudnikom retkih elemenata u SAD-u na granici Kalifornije i Nevade. MP je takođe blizu završetka fabrike u Fort Vortu. Ona će proizvoditi moćne magnete od retkih metala za kompaniju Dženeral Motors.

Rinhart takođe poseduje 8,2% ili 430 miliona dolara vrednosti akcija u Lynas Rare Earths, koja eksploatiše nalazište Maunt Veld u Australiji. Linas je nedavno otvorio postrojenje za preradu u Kalgurliju, Zapadna Australija. Uz podršku američkog Ministarstva odbrane gradi postrojenje na obali Meksičkog zaliva u Teksasu. Među manjim udelima su 10% u Arafura Resources, koja ima podršku vlade za rudarski projekat Nolans u blizini Alis Springsa, Australija. Tu je i 6% u Brazilian Rare Earths, još jednoj australijskoj kompaniji sa značajnim otkrićima na severoistoku Brazila.

Racionalizacija industrije

Rinhart, koja ima 71 godinu, ne želi samo da pasivno posmatra portfelj. Zalaže se za racionalizaciju industrije kako bi se efikasnije nadmetala sa Kinom. Prošle godine je podržala neuspešne pregovore o spajanju kompanija Linas i MP. MP je tada najavila da će zbog neizvesnih Trampovih carina obustaviti isporuke koncentrata retkih elemenata za preradu u Kinu i umesto toga ih skladištiti. „Prodaja ovih kritičnih materijala pod carinama od 125% nije ni komercijalno racionalna niti u skladu sa nacionalnim interesom“, napisao je prošle nedelje portparol MP-a Met Sloušer u mejlu.

Predsednik Tramp je u januaru potpisao Zakon o energetskoj vanrednoj situaciji. Ima za cilj ubrzanje razvoja kapaciteta za preradu retkih elemenata u SAD-u kako bi se suprotstavili kineskom monopolu. Prošle nedelje, ministar unutrašnjih poslova Dag Burgum najavio je program Fast-41, koji podržava 12 rudarskih projekata za bakar, litijum, antimon i druge ključne minerale.

Prijateljica Trampa

Rinhart, koja je prijateljica Trampa, prisustvovala je i njegovoj izbornoj večeri u Mar-a-Lagu i njegovoj inauguraciji. Navodno je 2023. platila 100 miliona dolara za dve nekretnine u blizini Trampa u Palm Biču. Rinhart je često kritikovala Australijance da bi trebalo da razmišljaju kao Tramp – ambicioznije. Kao jedino dete pionira rudarenja gvozdene rude Langa Henkoka, koji je umro 1992. godine, preuzela je posrnulu kompaniju Hancock Prospecting i postala predsednica. Najveća imovina kompanije je 70% rudarskog kompleksa Roj Hil u Pilbarskoj regiji Zapadne Australije. Koštao je osam milijardi dolara da se izgradi, a prošle godine je Henkoku doneo 1,8 milijardi dolara od tantijema.

Forbes je detaljno izveštavao o američkom lideru u retkim elementima MP Materials tokom protekle godine, kao i o drugim kompanijama koje se bave retkim elementima, poput firme za metalurški ugalj Ramaco, koja se nalazi u ranoj fazi eksploatacije retkih zemalja iz ležišta uglja u Vajomingu.

S druge strane, Lynas Rare Earths je manje poznata. Australijska kompanija je isplivala na površinu nakon što je Kina 2010. uvela embargo na izvoz retkih metala Japanu posle spora oko ribarskog broda. Tada su retke elemente prvi put postale političko oružje, rekla je Grejselin Baskaran iz Programa za bezbednost kritičnih minerala pri Centru za strateške i međunarodne studije na nedavnom panelu. Od tada su SAD sporo diverzifikovale snabdevanje. „Imali smo dug period pripreme, a naše nečinjenje je Kini dalo veoma moćnu pregovaračku poziciju“, rekla je Baskaran.

Uspon kompanije Lynas

Uviđajući ključnu potrebu za sigurnim snabdevanjem, japanski konglomerat Sumitomo je podržao razvoj kompanije Lynas, koja je investirala u Australiju. Sada obezbeđuje 60% potreba japanskih proizvođača za retkim elementima.

Lynas je 2019. najavio izgradnju novog postrojenja za delimičnu preradu rude retkih elemenata u mešani koncentrat u Kalgurliju, Australija. Otvoreno je krajem 2024. i koštalo je 800 miliona dolara. Većina proizvodnje iz Kalgurlija zatim se šalje u 10 godina staro postrojenje Lynasa u Kuantanu, Malezija, koje prema nedavnoj prezentaciji direktorke Amande Lakaz, povećava proizvodnju oksida disprozija i terbijuma. U budućnosti, proizvodnja iz Malezije će se koristiti u fabrici u Sidriftu, Teksas, koja se nalazi pored hemijskog kompleksa koji već 60 godina upravljaju Union Carbide i Dow Chemical.

Prema prvim planovima projekta koje je objavilo Ministarstvo odbrane SAD-a, koje obezbeđuje 300 miliona dolara bespovratnih sredstava, postrojenje u Sidriftu će imati 75 rezervoara sa rastvorima kapaciteta od 700 do 80.000 galona kroz koje će Lynas provoditi mulj retkih elemenata sa sumpornom kiselinom kako bi fosfate pretvorio u sulfate i uklonio nečistoće poput torijuma i fosfogipsa, dobijajući pritom terbijum i disprozijum. Objekat će imati toranj za hlađenje visok 18 metara i akumulaciono jezero.

Vremenom, Lynas planira da godišnje plasira oko 12.000 tona gotovog NdPr-a (neodimijum-praseodimijum) sa nalazišta Maunt Veld – što predstavlja oko 15% svetske potražnje. Kompanija je prošle godine ostvarila neto profit od 85 miliona australijskih dolara na prihod od 460 miliona australijskih dolara. Direktorka Amanda Lakaz (bivša direktorka u telekom firmama Orion Telecommunications i Commander Communications) vratila je Lynas s ivice bankrota 2015. do tržišne kapitalizacije od 5,3 milijarde dolara. Akcije Lynasa su porasle za 37% tokom godine.

Važna podrška SAD u borbi s Kinom

Lakaz je nedavno komentarisala ideju o Trampovom dogovoru sa Ukrajinom oko retkih elemenata, naglašavajući koliko vremena prođe od „ideje poput ‘Zar ne bi bilo sjajno da imamo retke elemente iz X?'“ – gde god da je X – do stvarne gotove robe koja stoji u velikoj vreći i čeka kupca.

Naravno, postoji veliki rizik u suočavanju sa skoro monopolistom kao što je Kina. Ona je konsolidovala globalnu industriju i rušila cene konkurenciji. Još 2013. proizvodna divizija Hitačija za magnete (danas poznata kao Proterial) izgradila je fabriku metala u Severnoj Karolini uz podršku Obamine administracije. Nažalost, zbog viših troškova nije mogla da se takmiči sa kineskim snabdevačima iz Ganžua, koji su nudili niže cene od svih. Hitači je fabriku prodao 2020.

Zato je podrška američkog Ministarstva odbrane toliko važna. Pentagon mora da obezbedi dovoljne količine rafinisanih retkih metala za različite sisteme oružja kao što su avioni, rakete, električna vozila, uređaji za noćni vid i MRI skeneri. Jedan prenosnik vetroturbine zahteva 100 kilograma magneta od retkih elemenata. Dok se ne završe postrojenja MP i Lynasa, SAD nemaju domaći kapacitet za preradu teških retkih elemenata.

Nije ni čudo što australijski političari pozivaju na formiranje nacionalnih rezervi retkih elemenata. Zalihe bi bile odličan adut u pregovorima oko Trampovih carina za celu Australiju. A istovremeno bi značajno podržale dugoročni uspeh Đine Rinhart i njene investicije od 800 miliona dolara u retke zemlje.

Kristofer Helman, novinar Forbes