Profesorka Slađana Benković: Građani drže 16 milijardi evra u bankama, moraju da budu finansijski pismeni

Finansijska pismenost se u većini evropskih zemalja kao predmet izučava u osnovnim i srednjim školama.

Iako se kod nas ova tema još bori za prostor u javnom diskursu, obrazovne institucije doprinose finansijskom opismenjavanju kroz programe, kurseve, obuke i treninge, a takođe tu su i kompanije i finansijske institucije čije su aktivnosti u cilju širenja finansijske pismenosti u poslednje vreme sve primetnije.

Često se kaže da je jezik finansija zapravo jezik biznisa. Imajući to u vidu nedavno je pokrenut Podcast Jezik finansija. Osmislila ga je i vodi profesorka dr Slađana Benković sa Fakulteta organizacionih nauka.

O podkastu i značaju teme finansijske pismenosti govorila je za Forbes Srbija.

Kako se rodila ideja za podkast „Jezik finansija“?

Podkast je forum komunikacije koji postoji više od 20 godina, ali je posebno dobio na značaju poslednjih šest godina. Samo do 2028. godine se očekuje da će ulaganja u ovaj kanal iznositi 94,8 milijardi dolara.

Stopa promena koje su zadesile finansijsku industriju u poslednjih desetak godina, veća je od stope promena u poslednjih 100 godina. Te promene traže nova znanja, budući da se savremeno poslovanje mnogo više oslanja na tehnologije.

Podkast Jezik finansija je nastao kao odgovor na sve te promene, budući da stavlja u fokus finansijsku pismenost. Stoga je njegova ciljna grupa svako ko želi da uči o finansijama, mudro upravlja svojim finansijama, pametno investira ili nešto nauči iz ove oblasti poslovanja.

Sagovornici su regionalni vlasnici uspešnih fondova i predstavnici međunarodnih kompanija koji su na izvršnim pozicijama, a koje su napravile proboj i na regionalnom tržištu.

Ova platforma je posebno interesantna za sve one koji treba da donesu finansijske odluke koje utiču na njihove poslovne performanse ili čak, upravljanje njihovim ličnim finansijama.

Jezik finansija je dostupan na svim striming platformama i YouTube kanalu. Za sada imamo dinamiku od tri epizode mesečno.

Nedostaje li nam kao naciji znanja o upravljanju finansijama, na kom nivou je finansijska pismenost počev od običnih građana koji treba da rasporede novac za svakodnevni život do kompanija i biznisa?

Finansijska pismenost je izuzetno važna, zapravo važna koliko i sama pismenost. Jezik finansija je poseban jezik koji se čita, piše i ima isto značenje svuda u svetu. Dakle, nije upitno da svi imaju potrebu da savladaju i jezik finansijske pismenosti.

Nije upitno da li na ovom konceptu pismenosti treba raditi, jer treba. Samo je pitanja pristupa i izbora metodologije prenosa znanja.

Kakvi su primeri u svetu, koje zemlje biste izdvojili kao dobar primer?

Zemlje koje posebno rade na finansijskoj pismenosti su one koje imaju i visok životni standard. Odatle se i kreira potreba da se građani u tim zemljama edukuju kako da mudro upravljaju finansijskim sredstvima, kako da štede odnosno investiraju. Dakle, najviši nivo finansijske pismenosti u svetu imaju zemlje kao što su skandinavske zemlje, Kanada, Izrael, Velika Britanija, Nemačka, Australija.

Nedavno ste u jednom televizijskom gostovanju naveli primere kako govorimo o inflaciji i merama štednje, a došli smo do standarda da svako vozi sopstveni automobil i da se retko može videti automobil u kome se nalaze dve ili tri osobe. Šta nam to zapravo govori?

To nam govori da, koliko god se mi suočavali sa izazovima i teretom izmirenja svakodnevnih finansijskih izdataka, živimo u društvu u kome određene grupe građana imaju dovoljno sredstava da imaju i visok životni standard i da dobro zarađuju. U prilog tome ide i činjenica da, prema podacima NBS, građani na računima čuvaju više od 116 milijardi dinara i više od 16 milijardi evra.

I zato je važno da se radi na finansijskoj pismenosti, kako zbog onih koji se bore sa izazovima svakodnevnog upravljanja personalnim finansijama, tako i zbog onih koji dobro zarađuju i traže prostor i alternative za investiranje.

Da li je od najmlađeg uzrasta potrebno učiti o novcu, značaju štednje i raspolaganju novcem?

Da. Upravo smatram da bi to trebalo da bude deo neke opšte kulture. Kao što deca u vrtiću i osnovnoj školi uče o higijeni i bontonu, upravljanje novcem je deo naše svakodnevice, i deo higijene života. U tom smislu bi zaista bilo poželjno da kroz neke lekcije uče o upravljanju novcem i finansijama. Za to nije potrebno da se uvode novi predmeti, već da se unaprede neke lekcije iz već postojećih predmeta.

Poslednjih godina najviše se investira u nekretnine i vidimo da je udeo keš kupaca čak 80 odsto. Ljudi tradicionalno smatraju da je to najsigurniji vid investicije. Šta biste savetovali svakome ko ima veću sumu novca, u šta da uloži?

Imamo mnogo gotovine na računima u bankama, i u isto vreme naše finansijsko tržište kapitala je plitko i nije likvidno. U takvim okolnostima, i uz nedostatak znanja o finansijama i investicijama, građani se opredeljuju da kupuju nepokretnosti. Prosto vole „ciglu i malter“ jer to je opipljivo i vidljivo. I onda imaju osećaj da su doneli ispravnu odluku ako kupe ili investiraju u nepokretnost.

Bez želje da osporavam potrebu ulaganja u nepokretnosti, važno je znati razviti portfolio, odnosno koristiti potencijale i drugih vidova investicija.

I tu se otvara prostor za ulaganje u hartije od vrednosti, indeks fondove, kripto valute, investiciono zlato, za kupovinu polisa osiguranja, zdravstvenih polisa, ulaganja u investicione, penzione ili alternativne fondove, fondove kapitala ili možda, ono što ja posebno volim, investiranje u kvazi-realne investicije. Svako treba da izabere ono što smatra da je po njihovoj meri. Ali mora prethodno da sluša i uči. Zato smo i osmisli podkast da građani znaju gde mogu da dobiju određene informacije, a da na osnovu raspoloživih informacija, sami donose odluke, koje najbolje rade za njih.

Šta biste savetovali svakome ko razmišlja o ulaganju u kripto valute?

Moj savet bi bio da prvo počne da uči o kripto valutama, rudarenju i tehnologijama koje prate investiranje u kripto valute, te da nakon toga proba da investira 50 ili 100 evra. Nikada se ne investira veliki novac na početku. Mora da se proba i uči o određenom vidu investiranja pre nego se odvoji ozbiljniji iznos novca i uloži. Da li je ovaj vid investiranja za svakoga? Nije. Ali ima investitora koji se odlično snalaze u ovom obliku ulaganja.

Šta biste savetovali nekom ko je početnik u biznisu ili se sprema da ga pokrene? Kako do novca, kako osmisliti plan, strategiju upravljanja novcem i sve drugo što je potrebno?

Iz mog iskustva, nekome ko se sprema da uđe u određeni preduzetnički poduhvat, savetovala bih da najpre proveri da li za tim proizvodom, robom ili uslugom postoji tražnja ili je još nedovoljno prepoznata potreba na tržištu. Ne može se misliti da je nešto dobra investicija, mora se uraditi istraživanje. Ukoliko postoji tražnja, potrebno je sačiniti jedan dobar biznis plan sa detaljnim finansijskim planom. Na projektovane troškove u biznis planu dodati još 20% troškova, koje niste anticipirali, jer ih zbog nedostatka iskustva niste prepoznali. Nadalje, potrebno je da se za taj projektovani budžet naoružate strpljenjem u pronalaženju sponzora, partnera, kreditora i investitora.

U zavisnosti od toga u šta ulažete, moj savet bi bio drugačiji, kome bi bilo dobro da se obratite za početna finansijska sredstva. Nije isto da li planirate da budete preduzetnik, startap investitor, ili vaše poslovanje treba da obezbeđuje određeni vid usluga. Na potpuno različitim mestima bi u tom slučaju trebalo da potražite sredstva za početno ulaganje.