Zašto je Goldinova revolucionarna
Nobelova nagrada za ekonomiju je početkom oktobra dodeljena profesorki Harvarda Klaudiji Goldin (Claudia Goldin), čime je postala tek treća žena koja je nagrađena za istraživanja koja objašnjavaju zašto manje žena radi i zašto zarađuju manje od muškaraca.
Ključne činjenice
Goldin je „pretraživala arhive i sakupljala podatke iz američke istorije od pre više od 200 godina“, kako bi ispitala promene u položaju i zastupljenosti žena na tržištu rada, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka u Stokholmu, koja dodeljuje nagradu.
Njen rad „pružio je prvi sveobuhvatan prikaz zarada žena i njihovog učešća na tržištu rada kroz vekove“, istakao je komitet.
Randi Hjalmarson (Randi Hjalmarsson), stručnjak u komisiji koja dodeljuje nagradu, rekao je da je malo ljudi proučavalo ovo pitanje ranije „jer nisu mislili da postoje podaci“, opisujući Goldin kao nešto poput „detektiva“ koji je otkrio i analizirao nove izvore podataka.
Jedan od najznačajnijih i iznenađujućih nalaza Klaudije Goldin, bio je da je udeo žena zaposlenih za platu bio mnogo veći nego što je ranije zabeleženo, i da se nije stalno povećavao tokom vremena, već je sledila oblik slova U. Ovo se događalo jer su udate žene napuštale radnu snagu tokom tranzicije iz agrarnog u industrijsko društvo, a zatim se ponovo zapošljavale tokom prelaska na uslužnu ekonomiju.
Iako se veći deo rodne razlike u zaradama istorijski može objasniti razlikama u obrazovanju i izboru karijere, Goldin je pokazala da razlika u prihodima u bogatim zemljama i danas postoji, delimično zbog roditeljstva i „u velikoj meri nastaje rođenjem prvog deteta“.
Jedno od ključnih otkrića Klaudije Goldin bilo je i dokazivanje „moći pilule“, kako je istakao komitet, pokazujući da je pristup kontraceptivnoj piluli „igrao važnu ulogu u ubrzanju“ broja žena koje ulažu u svoje karijere i obrazovanje, smanjjujući razliku u zaradama.
Pozadina
Iako Klaudija Goldin ne koristi svoja istraživanja da bi ispitivala, predlagala ili diktirala politiku, ona su izuzetno korisna onima koji to rade. Komitet je to priznao kada je proglasio Goldin za ovogodišnju dobitnicu Nobelove nagrade.
„Zahvaljujući revolucionarnom istraživanju Klaudije Goldin, sada znamo mnogo više o osnovnim faktorima i koje barijere će možda morati da budu rešene u budućnosti“, izjavio je predsednik komisije Jakob Svenson (Jakob Svensson).
Hjalmarson je rekao da Klaudijin rad pokazuje kako „ne postoji jedinstvena politika“ za rešavanje rodne neravnoteže na tržištu rada, dodajući da ćemo „ako konačno shvatimo problem i nazovemo ga pravim imenom moći da utremo bolji put napred“.
Nobelova nagrada za ekonomiju je poslednja od šest nagrada koje se svake godine dodeljuju u znak sećanja na švedskog pronalazača Alfreda Nobela. Nagrada za ekonomiju, formalno poznata kao Sveriges Riksbank nagrada za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela, jedina je nagrada koja prvobitno nije bila predviđena Nobelovim testamentom i ustanovljena je 1968.
Ostale nagrade – u fiziologiji ili medicini, fizici, hemiji, književnosti i miru – prvi put su dodeljene 1901. i finansirane su dobrotvornim fondom koji je osnovao sam pronalazač. U svoje vreme, Nobel je bio poznatiji kao proizvođač oružja i tvorac dinamita. Delimično, nagrada je, kako se navodi, bila napor Nobela da obnovi svoj ugled, nakon što je navodno pročitao čitulju (greškom objavljenu) koja ga je opisala kao „trgovca smrću“.
Veliki broj
93. To je broj Nobelovih laureata za ekonomiju koji su nagrađeni u okviru 55 nagrada od kada je ova nagrada prvi put dodeljena 1969. Samo tri laureata su žene, najmanje od svih Nobelovih nagrada. Elinor Ostrom je postala prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu za ekonomiju 2009. godine za svoj rad na ekonomskom upravljanju i načinu na koji ljudi upravljaju resursima. Nagrada je dodeljena Ester Duflo (Esther Duflo) 2019. godine za njen rad na globalnim problemima siromaštva.
Robert Hart, novinar Forbes