Žene u biznisu: Ovo su ideje koje su nastale iz nužde i neočekivane situacije, ali su uspele

Tijana je 2019. postala tetka i na poklon bratancu napravila je malu knjigu u kojoj je on glavni junak. Nije očekivala veoma emotivnu reakciju okruženja. Ipak, to je podstaklo da razmisli da bi njen „proizvod“ mogao da oduševi i druge. S druge strane, Draženka nije imala dodirnih tačaka s kozmetikom, ali je uprkos tome odlučila da uđe u taj svet. Tijanin biznis puni šest godina, a Draženkin i više – 16.

Iskustva hrabrog upuštanja u nepoznato podelile su na konferenciji „Žene, mladi, inovativnost = uspešan biznis“ koji je organizovala Nova ekonomija u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.

Tijana Mirkajlović, osnivačica Radoznalog vrapca, kaže da nije ni sanjala da odluka da krene u sopstveni biznis može da joj donese toliko novih znanja i iskustava. Pravljenje knjige za bratanca podstaklo je da napravi spoj kreativnosti i psihologije koju je diplomirala. Umesto zaposlenja u nekoj kompaniji odlučila je da ide u realizaciju ideje. Razradila je sa suprugom programerom, a potom su okupili i širi tim.

Draženka Šoć, osnivačica Sofi kozmetike, priznaje da njena odluka nije bila u potpunosti samostalna inicijativa. Zbog problema kompanije u kojoj je radila odlučila je da nešto promeni. „Dobila sam dete i nisam čekala da neko kaže da je kraj. Nisam se nikad bavila kozmetikom, ali sam videla da na tržištu nema određenih proizvoda i napravili smo mali brend“, rekla je Šoć.

Porodični biznis

Nevena Nikolić iz Inmold grupe odabrala je drugačiji put. Ona je jedno od četvoro dece i svi su se zaposlili u kompaniji svog oca. Prema njenim rečima, ono što je u njenoj situaciji bilo izazov za ženu jeste da u pretežno „muškoj“ industriji pokaže da poseduje znanje i da nametne svoj stav. Kako je rekla, bilo je potrebno pet godina borbe, ali je uspela da pokaže zašto je uz dobar osnovni biznis, kompaniji potreban i finansijski kontroling.

Sve tri ističu i značaj inovacija za uspeh u biznisu. Za Tijanin poduhvat to je bilo uvođenje novih proizvoda. Tako su nastale personalizovane knjige i društvene igre za odrasle, a u planu je i novogodišnja eČestitka za decu. Draženka kao važnu promenu izdvaja izlazak iz multibrend radnji i pokretanje sopstvene maloprodaje. Druga važna inovacija u cilju uspeha bila je promena u dizajnu pakovanja kozmetičkih proizvoda. Nevena takođe ističe potrebu stalnog kreiranja novih proizvoda jer su im konkurencija kompanije iz razvijenih evropskih država. Takođe, u skladu sa napretkom tehnologija stvaraju i nove softvere koji im pomažu u vođenju biznisa. „Inovacija je i da omogućimo da jednog dana vlasništvo lakše „sklizne“ sa oca na nas decu“, dodala je Nikolić.

Učesnice su se saglasile i da je za uspeh biznisa u Srbiji, posebno ženskog, potrebna finansijska podrška, ali su istakle i značaj dostupnosti edukacije i mentorstva.

Koliko ima žena u velikim biznisima

Iz ugla velikih kompanija, različitost karaktera i mišljenja mnogo je važnija od različitosti polova. Ukazuju da se zastupljenost žena u velikim biznisima popravlja, a negde je i bolja u odnosu na muškarce. Saglasni su i da nekada ne postoji racionalno objašnjenje zašto su neka zanimanja viđena kao „muška“ pa nema dovoljno žena.

Sandra Perić iz Astra Zeneke, navodi da je odnos dva pola u toj kompaniji na globalnom nivou 50-50. S druge strane, u Srbiji je 70-30 u korist žena. Ivana Ružičić iz IT kompanije Smart ukazala je da imaju 60% žena iako su kadrovi u toj delatnosti većinski muškarci. Jovan Veljković iz kompanije Logo kaže da je kod njih odnos 55-45 u korist muškaraca, ali da su u dobroj poziciji da dalje povećavaju broj žena iako su inženjerska kompanija. S druge strane, Stefan Petrović iz Hefestos kapitala za svoju kompaniju kaže da imaju muškarce „na nivou statističke greške“. „Žene su se pokazale kao pedantnije i profesionalnije i jednostavno bolje rade“, ocenio je Petrović.

Ivana Ružičić to je pokušala da objasni rečima da žene imaju drugačiji pogled na posao i neke osobine izraženije od muškaraca. Ali to ne znači da su ranjivije i slabije. Ja sam ista i u porodici i na poslu, a to ne znači da ne mogu da donesem određene odluke“, pojasnila je Ružičić.

Ono što ona vidi kao problem jeste odnos prema poslu i greškama, a to nije vezano za godine ili pol. „Problem je u tome što neko nije na pravom radnom mestu. Pogrešiće jer se tu ne pronalazi. Stalno će raditi onako kako se kaže i ništa šire od toga, kao da je samo potrebno da se štiklira da je urađeno“, rekla je Ivana.

Sandra i Jovan s tim u vezi naveli su da kandidate za posao ne biraju prema polu ili starosti već procenjuju koliko je osoba spremna i sposobna da uči.

Šta je plus, a šta minus kada radite sa ženama

Zoran Blagojević, direktor Viner osiguranja, u razgovoru s Natašom Miljković otkrio je da u ovoj „industriji“ dominiraju žene. On je to ilustrovao podatkom da predsedava Izvršnim odborom gde su još tri žene dok je on jedini muškarac. Od 20 osiguravajućih društava u Srbiji, u devet nema žena u top menadžmentu, u jednoj kompaniji 75% su muškarci, u šest je odnos pola-pola, a ima i jedna kompanija koju vode samo žene, dodao je Blagojević.

Na pitanje šta je plus, a šta minus u radu sa ženama, on je istakao da je pozitivna strana fokusiranost na detalje. „Primetio sam da su mi žene od velike pomoći jer češće i pažljivije uoče detalje koje ne vidim. S muškim delom saradnika je lakše izaći iz konflikta. Sa koleginicama je to veći izazov. Muškarci imaju kraći „trag pamćenja“ i to je razlog“, rekao je Blagojević.

Žene i burn-out

Direktor Moravacema Siniša Mauhar istakao je da industrija proizvodnje građevinskog materijala jeste percipirana kao muška, ali su žene sve prisutnije. U njihovoj kompaniji je oko 23% žena dok je pre 20 godina situacija bila znatno drugačija. Sada je i 30% žena u srednjem menadžmentu i 40% u upravnim organima. On je ukazao da se sve više u svetu prepoznaje fenomen burn-outa odnosno sagorevanja na radnom mestu. Smatra da na taj problem treba još više ukazivati i treba ga rešavati. Ipak, dodaje i da su oba pola jednako izložena sagorevanju na poslu.

Na kraju, Marija Pasuljević, koosnivačica i izvršna direktorka Basta Holding, rekla je u razgovoru s Radom Đurić da ona ne deli poslove na muške i ženske i da je potrebno jednako podržati i muškarce i žene. Kao pozitivan trend je istakla da je sve više žena na rukovodećim pozicijama širom sveta. A kada je reč o savetima za uspeh žena u biznisu istakla je lični primer. „Greška koju bih navela je to što nisam imala više hrabrosti kada sam počinjala i što nisam više rizikovala“, rekla je Pasuljević.