„Pozovi onog idiota“: Kako i zašto je Tramp pritiskao šefa Federalnih rezervi

Donald Tramp je 2018. predvodio ekonomiju u procvatu – ali nije bio zadovoljan. U pokušaju da spreče pregrevanje privrede, Federalne rezerve, na čijem je čelu bio Trampov imenovani predsednik Džerom Pauel, postepeno su podizale kamatne stope. U jednom trenutku, Tramp je, navodno, potpuno pobesneo, nazvao Pauela „idiotom“ i naložio svom ministru trgovine Vilburu Rosu da pozove predsednika Feda i natera ga da promeni kurs. To navodi Ros u svojoj autobiografiji koja izlazi sledećeg meseca.

„Predsednik Tramp je bio zabrinut da bi povećanja kamatnih stopa, zasnovana na upitnom obrazloženju, mogla da unište ekonomski oporavak. Zato me je zamolio da razgovaram sa Pauelom i nateram ga da promeni kurs. Ili barem da prestane sa daljim podizanjem stopa“, piše Ros. „Nije se šalio. Koliko se sećam, rekao je: ‘Molim te, pozovi onog idiota i objasni mu da ću povući njegovu nominaciju, iako je već potvrđena’“.

Kako Ros priča, u početku se usprotivio Trampu, rekavši mu da se slaže da je Pauelova politika pogrešna, ali da Tramp ne bi trebalo da „preti njegovom zamenom ili da preduzima neku drugu krupnu meru protiv tako važne nezavisne agencije“. „U redu“, odgovorio je Tramp. „Ali moraš da ga pozoveš i da ga malo dozoveš pameti“.

Razgovor s Pauelom

Na kraju je Ros dobio uznemirenog Pauela na telefon i zatražio sastanak. „Ne – sve što bih vam rekao završilo bi kod Trampa“, odgovorio je Pauel. Ros navodi da su njih dvojica potom vodili raspravu o modelima koje Fed koristi, pre nego što je Pauel, očigledno, prekinuo dalju diskusiju. „Nemam nikakvu obavezu da s vama raspravljam i neću to činiti“. Iako se razgovor završio u lošem tonu, Ros se pita da li je ipak imao nekog efekta. „Nekoliko nedelja kasnije, Pauel je promenio svoju politiku“, piše Ros. „Nemam pojma da li je moj poziv pomogao da promeni stav“.

Ros ne navodi datum kada se ova razmena dogodila, pa je teško potvrditi da li se stav Feda zaista promenio ubrzo nakon toga. Portparol Federalnih rezervi odbio je da komentariše, a ni Tramp ni Ros nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Iako se čini da Rosov razgovor ranije nije bio objavljen, Tramp nije krio bes prema Pauelu. Tokom 2018. i 2019. predsednik je vodio javnu kampanju pritiska na Fed. Pozivao je agenciju da „prihvati pobedu“ snažne ekonomije i nazivao je Pauela „potpuno izgubljenim“. Čak i nakon što je Fed u avgustu 2019. zaista počeo da snižava kamatne stope, Trampove žalbe nisu prestale. „Moje jedino pitanje je: ko nam je veći neprijatelj, Džej Pauel ili predsednik Si?“, tvitovao je predsednik.

Trampovi krediti i nekretnine

Tramp je možda zaista bio zabrinut zbog uticaja kamatnih stopa na prosečne Amerikance. Ali, imao je i vrlo ličan razlog za brigu. Tajkunski magnat nekretnina imao je više od 300 miliona dolara kredita sa promenljivom kamatnom stopom dok je bio predsednik. Tako bi ga čak i povećanje kamatne stope od 1% koštalo više od tri miliona dolara dodatnih kamata godišnje. Još važnije, svaki rast kamatnih stopa oborio bi vrednost njegovih nekretnina. Na primer, otkako je Fed pod Pauelovim vođstvom podigao kamatne stope nakon pandemije, Trampove poslovne nekretnine izgubile su oko četvrtine svoje procenjene vrednosti. Ukupno oko 560 miliona dolara.

Danas Tramp ima kredite sa promenjivom kamatnom stopom na dva svoja najvrednija vlasništva. Udele u zgradi na adresi 1290 Avenue of the Americas u Njujorku i u zgradi 555 California Street u San Francisku. Visoke kamatne stope ga verovatno koštaju desetine miliona dolara kroz veće troškove. Osim toga, ima i dva kredita sa fiksnom kamatnom stopom kojima dospeće ističe tokom potencijalnog drugog mandata, a koji bi, ukoliko bude morao da ih refinansira, mogli postati skuplji.

Loše stavljati centralnu banku pod političku kontrolu

Rosova priča naglašava koliko je Tramp bio spreman da dovede u pitanje tradicionalnu nezavisnost Federalnih rezervi od političkih pritisaka. „Ako pogledate zemlje kroz istoriju, postoje snažni dokazi da, kada se centralne banke stave pod kontrolu političkih vlasti, te zemlje obično završe sa izuzetno visokom inflacijom, a ta visoka inflacija potom potkopava ekonomsku aktivnost“. To navodi Erik Liper, profesor ekonomije na Univerzitetu Virdžinija, navodeći Venecuelu, Tursku i Nemačku u vreme Vajmarske republike kao primere. „Ne postoji mnogo stvari oko kojih su se makroekonomisti zaista složili, ali ovo je jedna od njih“.

Sam Pauel se usprotivio političkom pritisku Bele kuće tokom saslušanja u Senatu u julu 2019. godine. Rekao je: „Uvek ćemo svoj posao obavljati objektivno, na osnovu podataka, transparentno. I radićemo ono što smatramo da je ispravno za američku ekonomiju“.

Tramp nije prvi predsednik koji je pokušao da izvrši pritisak na Fed. Poslednjih decenija, Lindon Džonson, Ričard Nikson i Ronald Regan su, u različitoj meri, pokušavali da agenciju povinuju svojoj volji. Pol Voker, predsednik Feda u vreme Regana, napisao je u memoarima iz 2018. da je, kada ga je predsednikov šef kabineta pozvao i naredio mu da ne podiže kamatne stope pre izbora 1984. godine, „izašao bez ijedne reči“. Ipak, Federalne rezerve su od tada uživale relativno mali stepen političkog mešanja. To im je pomoglo da učvrste kredibilitet da će, ukoliko inflacija poraste, preduzeti mere da je obuzdaju.

Najava novih promena

Postoje nagoveštaji da bi Tramp u drugom mandatu mogao da ode i dalje od zakulisnih razgovora u pokušaju da obuzda Fed. Na jednoj nedavnoj konferenciji za novinare rekao je reporterima da „predsednik bar treba da ima neku reč“ u donošenju odluka o kamatnim stopama. Prema navodima, njegova kampanja razrađuje moguće planove koji uključuju smenu Pauela sa mesta predsednika Feda i korišćenje Ministarstva finansija za strožu regulaciju agencije. Konzervativni projekat Fondacije Heritidž „Project 2025“, koji su izradili Trampovi saveznici, ali od kojeg se bivši predsednik javno ogradio, poziva da se Fedu oduzmu ovlašćenja za kreditiranje „u krajnjoj nuždi“. I da se odustane od posvećenosti punoj zaposlenosti, kao i da se fokus prebaci isključivo na stabilnost cena.

„Rizik ovde nije u jednom izolovanom pozivu“, kaže Viral Ačarja. On je bivši zvaničnik indijske centralne banke koji danas predaje ekonomiju na Univerzitetu u Njujorku. „Mislim da je ovde najavljena situacija potencijalno doslednog mešanja, i smatram da je to ozbiljan rizik“.

Kajl Kan-Malins, novinar Forbes