RAZGOVOR Mila Litvinjenko: Od prevođenja za UN do jednog od najpoznatijih domaćih brendova kozmetike

Put od ideje do odluke da se upusti u preduzetništvo za Milu Litvinjenko, vlasnicu jednog od poznatih make-up brendova Aura bio je veoma neobičan.

Inspiracija za proizvodnju kozmetičkih preparata nastala je, kaže, sasvim spontano tokom posete jednom Sajmu kozmetike u Bolonji gde se susrela sa tada najpoznatijim brendovima, luksuznim ambalažama i pakovanjima, ali i preparatima i savremenim mašinama koje tada nisu postojale u Srbiji.

Podseća da je tadašnji posao prevodioca nije dovoljno ispunjavao i pokušavala je da smisli nešto gde će kreativnost doći do izražaja i izbor je pao na industriju kozmetičkih proizvoda.

Diplomirala je na Katedri za francuski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, a tokom studija, i neposredno posle fakulteta radila je u struci – držala privatne časove, a potom i kao prevodilac u Ujedinjenim nacijama (UN).

Iako su svi njeni polaznici na kursevima progovorili francuski, dodaje da sebe nikada nije videla kao profesora. Želela je da se bavi preduzetništvom.

„Tako sam posle dužeg razmišljanja presekla i 1996. osnovala kompaniju za proizvodnju i promet kozmetike u Nišu“, ističe Litvinjenko. Početna investicija je tada bila 300.000 maraka, a pomoć joj je bio kredit koji je tada podigla.

Ipak, njena prva investicija najpre je bila u istraživanje tržišta kako bi saznala kakve su uopšte navike žena kada se radi o kupovini kozmetike. Na osnovu rezultata kaže da je videla šansu u proizvodnji dekorativne kozmetike i pokrenula je Auru. Naziv za kompaniju je sama izabrala, a potiče od latinske reči za zlato – aurum.

U početku je bila jedini zaposleni, a potom je angažovala još devet radnika. Tako je u aprilu 1997. godine krenula probna proizvodnja, a u junu i prodaja.

Prvi izazov

Osim što je počela sa svega nekoliko radnika, imala je i samo nekoliko proizvoda. Danas u asortimanu imaju više od 500 aktivnih bar kodova i više od 100 zaposlenih.

Prve tri godine rada Aura je proizvodila samo šminku, a danas imaju program za hemijski tretman i negu kose, parfeme, aksesoare…

“Shvatila sam da čovek nikada ne treba da prestane da uči, traga za novim saznanjima jer koliko znate toliko i vredite. Period pandemije me je naučio da brzo donosim odluke, da zaboravim na dugoročno planiranje. Skoro svaki dan donosi neki novi izazov, ali ih se ne bojim i doživljavam ih kao jedan mentalni trening. Takav duh prenosim već odavno i na menadžere u kompaniji jer ako sazrevate poslovno i kao ličnost potpuno drugačije gledate na izazove samo je pitanje kojom brzinom i kojom „tehnikom“ možete da ih rešite”, kaže Mila.

Kako priča, najveći izazov na samom početku bio je da ubedi kupce da daju šansu Auri. Verovala je da će kada proizvod dođe do krajnjeg kupca odlučiti da ga ponovo kupi.

Posao je počela tako što je u prvih godinu dana sama prodavala robu po Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, a mušterije su mislile da radi za nekoga.

Budući da u to vreme nije bilo mnogo žena koje su pokretale svoj biznis, na sreću se nije suočavala sa rodnom diskriminacijom, kako u Srbiji tako i šire.

“Činjenica je da sam u vreme kada sam počinjala bila među retkim ženama preduzetnicama pogotovo u Srbiji. Danas se ta situacija drastično promenila i poznajem veliki broj žena preduzetnica, a kada sam počinjala bila je to baš retka pojava i gotovo da se ne sećam ijedne koja se upuštala u takav poduhvat”.

Savetuje da i danas svako ko se odluči na takav korak mora da bude svestan da mora verovati u ono što radi, ali i da bude strpljiv i da ne očekuje rezultate preko noći.

Nije pobornik podele preduzetništva na muško i žensko, a kako kaže, ohrabruje i to što poslednjih desetak godina postoje povoljne kreditne linije za žene koje žele da uđu u preduzetničke vode, čega ranije nije bilo dovoljno.

Dodaje da se tržište kozmetike neprekidno menja kako u pogledu performansi i sastava sirovina tako i u pogledu mašina i ambalaže, tako da su to ujedno i najveći izazovi koji se brzo moraju usvojiti i plasirati.

Iako je prošlo skoro 30 godina, Mila priča da se i sada raduje svakom novom proizvodu podjednako kao na početku i da svi u timu ulažu gotovo istu energiju, kao i na početku.

Kada je reč o tome koji joj je omiljeni proizvod kaže da ne može nijedan od njih da favorizuje, ali da su lakovi za nokte Auri „otvorili mnoga vrata“ još na samim počecima.

Izvoz u 17 zemalja

Većinu sirovine nabavljaju u evropskim zemljama, a deo uvoze iz Australije, Amerike, ambalažu delom iz Azije i Evrope, dok su mašine uvezli iz Italije, Nemačke i Švajcarske.

Proizvodi Aure prisutni su danas u 17 zemalja među kojima su i zemlje bivše SFRJ. Takođe, stigli su i do Azije na istoku i Sjedinjenih Američkih Država na zapadu. U fokusu im je, kaže, i optimizacija poslovanja, a trenutno se svi spremaju i za dodatni izvoz na američko tržište.

„Radimo na novim formulacijama, usavršavamo onlajn prodaju i marketinške aktivnosti“, dodaje Mila.

Od devet koliko ih je bilo na početku, u Auri je sada 120 zaposlenih, a pored Niša imaju firme i u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Makedoniji. Ponosno kaže da je u timu više žena nego muškaraca i da im je imperativ konstantna edukacija i usavršavanje.

Od devetoro ljudi koji su krenuli sa njom u posao pre 27 godina, sedmoro je i dalje u kompaniji, a oko 35% radi u Auri više od 15 godina. Oko 65% menadžmenta firme takođe je u kompaniji duže od 15 godina.

Na pitanje šta najviše ceni kod zaposlenog, kaže da su na prvom mestu volja da se usavršava, da konstantno uči, radoznalost, posvećenost, timski duh, lojalnost.

Ono na šta je posebno polagala pažnju je edukacija i usavršavanje. Tako su zaposleni svih ovih godina imali priliku da se usavršavaju i da napreduju.

“Mnogi od tih koji su od početka ili 15, 20 ili 25 godina su iz proizvodnje prešli na druge poslove jer su prepoznati njihovi potencijali, kapaciteti i volja da se usavršavaju. Tako se deo radnika kasnije iz proizvodnje pronašao u prodaji, neki su postali rukovodioci sektora u proizvodnji, a nekoliko magacionera je prešlo u komercijaliste ili merčendajzere“, priča.

Navodi i da je od samog početka Auru gledala kao na drugu porodicu i da je ponosna na to što prvi utisak ljudi koji posete fabriku bude baš taj odnos sa zaposlenima koji su deo svakog uspeha kompanije i „srce firme“.

“Stvarali smo Auru zajedno od nule i prošli smo kroz puno teških momenata , a prvi takav je bilo bombardovanje”, priča Mila.

Priseća se da su radnici tada dolazili bez ikakvog poziva da čiste posledice nastale od svakodnevnog bombardovanja i da to nikad neće zaboraviti.

Ponuda u kozmetičkoj industriji sada se mnogo razlikuje u odnosu na period od pre dve decenije i na tržištu je prisutan veliki broj svetskih brendova. Zato je poseban izazov da se veruje domaćem proizvodu. Ukazuje da je zato akcenat na službi razvoja, jer oni moraju da budu u toku sa najnovijim tehnologijama u kozmetici i sirovinama. Takođe, zbog toga podstiče i njihovo usavršavanje u inostranstvu.

Osim edukacije zaposlenih konstatno su radili i na proširenju proizvodnog pogona pa su tako 2016. godine proširili proizvodni prostor za dodatnih 2.000 kvadrata.

Poznavanje jezika veoma korisno u biznisu

Osvrćući se na period pre pokretanja biznisa, Mila se priseća da je pored privatnih časova francuskog ranije prevodila najrazličitija štiva, čak i edicije o astrologiji sa francuskog na srpski, stručne tekstove vezane za elektrotehniku, potom i za firmu koja se bavi uvozom hemijskih proizvoda što joj je, iako se naizgled čini suviše stručno, ipak bilo od velike koristi kada je pokrenula biznis u kozmetici.

Na francuskom i engleskom se nije zadržala pa je pored ta dva jezika naučila i španski i italijanski.

Poznavanje jezika, kaže, mnogo joj je značilo u biznisu: “Smatram da bilo kojim poslom da se bavite, poznavanje stranog jezika je uvek veliki plus jer osim što olakšava komunikaciju – pokazuje i širinu obrazovanja”.

Ističe i da nikada u razgovoru sa poslovnim partnerima nije otkivala da zna pet jezika dok ne upozna dobro dobavljače. I danas se, šaljivo kaže, često služi tim trikom.

Sa učenjem jezika ipak ne pravi pauzu i namerava da nauči još i arapski i kineski, koje će usavršiti putujući u te zemlje budući da je i ljubitelj putovanja.

Mila kaže da su joj na samom početku ulaska u preduzetništvo od pomoći bile knjige vezane za biznis, a posećivala je kurseve iz različitih oblasti poslovanja kako bi se usavršavala i naučila nešto novo.

Takođe, poznavanje jezika joj je omogućilo da čita i svu moguću stručnu stranu literaturu.

Priseća se da je na njeno tadašnje shvatanje marketinga posebno uticala knjiga „My life in advertising“ Kloda Hopkinsa, a pored toga čitala je i biografije mnogih ljudi koji su napravili značajne stvari u biznisu poput Stiv Džobsa.

Takvim knjigama, navodi, i danas se rado vraća.