RAZGOVOR Srđan Sakić, Quantox Technology: Ovo su stvari koje će podići IT industriju u Srbiji

Gotovo svakodnevno govori se o problemima sa kojima se suočio IT sektor i masovnim otpuštanjima u poznatim svetskim tehnološkim gigantima.

Sličnim rešenjima morale su da pribegnu i neke domaće kompanije prevashodno zbog toga što su se klijenti iz inostranstva sa kojima sarađuju našli u neprlikama i to se neminovno odrazilo i na njih.

Sa manjim brojem klijenata, samim tim i smanjenim obimom posla, suočile su se pre svega one firme čije je poslovanje zavisilo od rada sa startapima ili kriptovalutama, a rat u Ukrajini, posledice kovida i veštačka inteligencija takođe su doprineli da se potražnja za programerima smanji.

Kako se snaći u takvim okolnostima i kakve perspektive možemo očekivati, za Forbes Srbija govori rukovodilac odeljenja za upravljanje projektima u kompaniji Quantox Technology Srđan Sakić.

Nesporno je da će doći do oporavka

Ova kompanija bavi se razvojem softvera, a sa više od 16 godina iskustva u kreiranju kreativnih digitalnih rešenja danas njihov tim broji više od 400 stručnjaka koji rade u 14 razvojnih centara u osam zemalja sveta.

Sakić optimistično ističe da će uprkos trenutnoj situaciji uvek postojati potreba za IT uslugama, da će verovatno rasti i potražnja, ali sporije, kao i da je nesporno da će doći do oporavka, ali da to ipak dosta zavisi i od ekonomskih dešavanja u svetu.

„Mišljenja sam da su investitori sada obazriviji kada je reč o ulaganjima. Oko IT-a je postojao neki hajp koji nije bio realan i sada se industrija vraća u neke okvire koji su normalni. Hajp oko industrije je opao tako da će buduće investicije biti usmerene u ono što je zaista potrebno, a ne u bilo šta što ima veze sa IT ili blokčejnom, kao što je to do sada bio sučaj“, ističe Sakić.

Na udaru najmlađi u industriji

Kada je reč o tome koje su pozicije sada u najvećem problemu, Sakić navodi da je globalno opala tražnja za IT uslugama i da je neminovno da su prvi na udaru oni najmlađi u industriji.

„Praktikanti i juniori su prvi na listi onih za koje neće biti dovoljno posla. Inače se te pozicije posmatraju kao investicija. Prvih godina poslodavac mora samo da ulaže u njihov razvoj i znanje da bi tek kasnije mogao i da od njih očekuje neki profit“, objašnjava sagovornik Forbes Srbija.

Svemu tome je prethodila, kako kaže, nelogična količina novca koja je dolazila u IT i rast do kojeg je došlo.

„Jasno je da je to industrija koja mora da doživi procvat, da je sve traženija zato što je sada sve veći broj smart uređaja. Nekada su to bili samo personalni računari, a danas imamo i telefone, televizore, satove, automobile, pa i belu tehniku i za sve te uređaje je potrebno nešto programirati“, kaže Srđan Sakić.

On takođe ističe da su na to uticale i druge okolnosti, pre svega dešavanja sa startapima i kriptovalutama, a većina startapa, pogotovo onih najvećih, sada nisu profitabilni, a podizali su ogromne investicije.

Kako je „balon“ pukao

„Takođe, imamo popularizaciju blokčejn tehnologije koja je dobar koncept i rešenje za neke od tehnoloških problema, ali je pogrešan trend skrenuo tu tehnologiju sa pravog puta. Umesto da prihvate kriptovalute kao alternativni način plaćanja korisnici su ih videli kao odličan model za laku zaradu. Tako se u kriptovalute ulaže ogroman novac, vrednost raste bez pravog pokrića, oni koji su prvi uhvatili taj talas i izašli na vreme su profitirali, a većina koja je čekala sve veću i veću zaradu je izgubila sve“, objašnjava.

Kompanije povučene takvim dešavanjima imale su tendenciju preteranog zapošljavanja IT kadrova.

„Svi su se nadali novom velikom klijentu koji će doći, a dešavanja u svetu su išla u drugom smeru. Kriza je bila sve veća, investitori su postali obazriviji, startapi izgubili investicije, kriptovalute izgubile poverenje, previše zaposlenih u IT- u i balon je pukao“.

Sakić ukazuje da su kompanije koje su svoje poslovanje zasnivale na većem broju različitih klijenata uspele da prebrode ovaj prvi talas krize.

„Prvenstveno mislim na klijente iz različitih industrija jer nisu uvek sve industrije pogođene niti u isto vreme niti istim intezitetom. Takođe, geografska raspoređenost klijenata je igrala bitnu ulogu u ovom procesu. Kako su neke industrije i geografske lokacije danas pogođene ekonomskim dešavanjima u svetu tako su neke druge manje ili uopšte nisu osetile krizu. Stara izreka “nemojte stavljati sva jaja u jednu korpu” se još jednom pokazala kao tačna“, smatra Sakić.

Mnoge IT kompanije su pribegle smanjenju broja zaposlenih i troškova kao jednoj od nepopularnih, ali nekada nažalost neophodnih mera.

Neke su smanjile benefite, otkazale ili smanjile organizacije događaja poput tim bildinga, otkazivale kancelarije uzimajući u obzir to da je ionako mali broj zaposlenih koristio prostor firme, zamrzli su povišice…

Sakić kaže da ni za kompaniju Quantox technology ovaj period nije bio lak i sredinom godine su morali da pribegnu sličnim merama. Od značaja je ipak, smatra naš sagovornik, upravo to što je njihov biznis model zasnovan na geografskoj diversifikaciji i na radu sa kompanijama iz različitih industrija.

To im, kaže pomaže da prebrode trenutne probleme.

Dronovi i veštačka inteligencija

Primećuje i da će, imajući u vidu globalne trendove i prognoze o biznisima u budućnosti, jedan od najbrže rastućih biznisa definitivno biti transportna industrija.

Priča da je i sam bio konsultant za jedan domaći startap koji je na inovativan način pokušao da reši izazov sa kojima se transportne kompanije susreću, među kojima su smanjenje koštanja, skraćenje vremena dostave i povećanje kvaliteta usluge.

Sakić kaže i da je primetno da dronovi na mala vrata ulaze u transportnu industriju, ali da to još nije omasovljeno.

Već su pronašli svoju primenu i u poljoprivredi i većinom se koriste za zabavu ili fotografisanje, ali njihova korisnost i primena će se tek omasoviti, očekuje Sakić.

Takođe ističe da će veštačka inteligencija kao novi svetski trend umnogome olakšati obavljanje repetitivnih poslova i analizu velike količine podataka.

Startapi i druge kompanije koje upotrebe veštačku inteligenciju na najbolji način, za rešavanje konkretnih problema, biće interesantni budućim ulagačima, ukazuje Sakić.

„Još jedna podgrana IT industrije koja nekako nije dovoljno napredovala i to pre svega zbog nedovoljno svesti kod korisnika je bezbednost. Pojavom veštačke inteligencije, porastom trenda onlajn kupovine i plaćanja karticama, smatram da će ova grana tek doživeti procvat u narednim godinama“, kaže Sakić.

Inflacija novih pozicija u IT sektoru

Sakić koji se upravljanjem projektima bavi više od 13 godina ispratio je evoluciju ove vrste menadžmenta u IT-u od njegovih početaka preko pojave novih agilnih metodologija, kao i novih pozicija.

Osvrnuo se na period kada je pred kraj fakulteta sa drugovima osnovao malu firmu i kada su počeli da se uslužno bave programiranjem.

Sajtovi su tada, priseća se, bili retkost, tržište nije imalo svest, a ni potrebu, da za nekom uslugom „ode“ na Gugl.

I raspoložive tehnologije su bile siromašnije, nije bilo ni podela na backend i frontend, dizajnera, QA i project manager-a. Svi su radili sve.

Takođe, seća se i da u vreme kada je počeo da se bavi ovim poslom dosta današnjih pozicija i termina nije bilo u upotrebi.

Sada, kaže, postoji širok spektar pozicija koje su nekada sve bile deo projektnog upravljanja kao što su product manager, delivery manager, product owner , scrum master, business analyst i druge.

„Neke od ovih pozicija su i nastale kao potreba za novim metodologijama vođenja projekata. Vremenom je broj metodologija rastao, velika većina je u osnovi ista samo sa nekim manjim modifikacijama i novim nazivom. To mi izgleda kao neki trend koji kaže “biti drugačiji”, a u osnovi je to dosta slično“, navodi Sakić.

Jedna od bitnih stavki uspešnog projektnog menadžera je i dobra komunikacija, a veštačka inteligencija u tom polju može značajno da pomogne:

„Potreban je period privikavanja na korišćenje ČetGPT-a jer je to samo jedan alat, ne očekujte da će vam rešiti sve probleme u vođenju projekata, ali da ubrza i pomogne u nekim segmentima definitivno da“, kaže sagovornik Forbes Srbija.

Edukacija

Sakić je i jedan od predavača u okviru Quantox akademije koju je kompanija osnovala i prepoznata je kao bitna institucija posvećena edukaciji i razvoju IT kadrova odnosno razvoju talenata.

„Ono što smo hteli da postignemo sa našim programom je hibridni pristup. Da pokrijemo i teorijski deo, slično kao na fakultetu, ali i da u istoj meri organizujemo vežbe, testove i praktični deo i naš program traje punih osam meseci. Nakon završenog programa najboljim polaznicima se pruža šansa da se zaposle u kompaniji“, objašnjava sistem rada ove akademije.

Do sada je kroz Quantox Academy prošlo oko više od 400 polaznika, od kojih se 10 polaznika nakon završene edukacije priključilo kompaniji.

„Naši polaznici nisu samo početnici u poslu, imamo i učenike koji žele da promene profesiju, a imamo čak i programere koji ne žele da menjaju svoju profesiju, ali hoće da prošire svoje vidike i znanje“, ističe.

Trenutno je u kompaniji Quantox najveća potražnja za PHP, Node.js, JavaScript i PM profilima.

Sakić smatra da je ova vrsta edukacije veoma važna, a to ilustruje i zanimljivom pričom:

„Razgovaraju direktor finansija i izvršni direktor. Izvršni direktor pokreće temu edukacije zaposlenih u firmi. Finansijski direktor sagledavajući trošak koji bi takva odluka donela postavlja pitanje: Šta ako im platimo za dodatnu edukaciju, a zaposleni odluči da ode? Izvršni direktor odgovara: A šta ako im ne platimo, a oni ostanu?”

Vođeni tom mišlju, kaže, u Quantox-u pažnju posvećuju edukaciji i deljenju znanja među zaposlenima.

Savet mladima – specijalizacija

Mladima koji se odluče da rade u ovoj industriji uvek savetuje da se specijalizuju za neku oblast i da se u njoj razvijaju.

„Ne treba da menjaju profesiju samo zato što im se čini da je trava možda zelenija kod komšije. Jer, promenom profesije vi ono što ste do tada gradili bacate u vodu i krećete da gradite nešto novo, možda ne sve, ali sigurno veliki deo“, kaže.

Ono što još savetuje svima koji razmišljaju da uđe u IT svet, pored toga što se vidi, a to su dobre plate, lepo radno okruženje, fleksibilno radno vreme, rad od kuće, neophodno je da se konstanto uči jer tehnologija se razvija jako brzo pa je neophodan konstantan rad i učenje.

Veštačka inteligencija će dominirati

Govoreći o kadrovima za kojima će vladati sve veća potreba, Sakić ističe da je izvesno da će veštačka inteligencija povući i potrebu za novim kadrovima kao što su eksperti iz oblasti data science, deep learning, machine learning i artificial intelligence.

„Kod nas je još uvek prisutan manjak machine learning i artificial intelligence eksperata, a u inostranstvu su već korak ispred nas. Nije još kasno da ih stignemo i moj savet za mlade, koji razmišljaju u kom smeru da se razvijaju, da je ovo jedna od novih oblasti koja bi trebalo da ima svetlu budućnost“, ističe Srđan Sakić.

Odliv kadrova sve manji

Iako se ranije govorilo o trendu da sve više programera odlazi i radi u stranim kompanijama, Sakić kaže da je primetno da se poslednjih godina mali broj programera odlučuje da napusti zemlju u potrazi za bolje plaćenim poslom u inostranstvu.

Više je razloga za to.

Prvi je da su i strane kompanije otvorile predstavništva u Srbiji jer su uvideli da su ovde troškovi kancelarija i pratećih troškova niži, a svakako rezultat rada će biti onlajn isporučen i dostupan, ukazuje. Zatim, posebno od pojave kovida mnoge kompanije uvele su „remote“ opciju rada i to ponudile kao pogodnost.

„Većini zaposlenih u industriji se to svidelo tako da su mogli da žive i rade odakle im odgovara. A strane kompanije su takođe to prihvatile i počelo je zapošljavanje, a da se ne zahteva relokacija kod njih. Više nije bilo bitno gde se nalazite i odakle dolazite dokle god isporučujete kvalitetan rezultat pa su i primanja porasla. Danas su ona jako slična, u dosta slučajeva i ista kao u inostranstvu, a troškovi života u našoj zemlji su generalno niži tako da je ta razlika i značajnija. Po meni još jedan od benefita za ostati u svojoj zemlji“, kaže Sakić.

IT nekad i sad i prvi susret sa računarom

IT je danas jedna od najperspektivnijih industrija pa smo svedoci i velikog broja prekvalifikacija u ovu industriju.

Sakić kaže da, u vreme kada je on donosio odluku o svojoj budućoj karijeri, to nije bilo tako.

Samo pravi “zaluđenici” za računare su se bavili IT pričom, navodi. Bila je to mlada industrija, nije bila aktuelna niti tražena kao danas…

„Moj prvi susret sa računarom je bio još za vreme osnovne škole sa Commodore 64 i programskim jezikom Basic. Povezivao se na televizor, programi su bili na audio kasetama.

„Verujem da većina današnjih mladih nikada nije koristila audio kasetu i kasetofon, a kamoli čula za Commodore. Danas je sve to mnogo lakše, ranije ste morali dobro da se potrudite da bi od računara dobili jednostavan odgovor“, priseća se Srđan svojih prvih IT iskustava.

Nakon gimnazije završene u Šapcu, Srđan Sakić je završio Fakultet organizacionih nauka (FON), smer Informacioni sistemi i tehnologije.

Kaže da mu je šarenolikost predmeta značajno pomogla u budućoj karijeri i pružilo širok spektar znanja, preko finansija, organizacije, matematike, komunikacije, rada sa ljudima i tehničkih znanja.

Ističe da ipak zato pomalo favorizuje „taj put“ naročito kod kandidata koji se zapošljavaju na poziciju projektnog menadžera.