RAZGOVOR Zoran Petrović: Niže kamate doći će možda i brže nego što se nadamo

U bankarstvu je nešto više od 30 godina. Deset godina predvodi Rajfajzen banku. I nakon brojnih promena u ovom sektoru poslednjih godina, jedan je od retkih preostalih predstavnika „stare garde“ srpskih bankara.

Da li bi mogao da ponese zvanje „prvog bankara“ Srbije jedino može da se diskutuje ako u obzir uzmemo i Predraga Mihajlovića iz OTP banke, ali su nesumnjivo obojica u samom vrhu imajući u vidu karijere, iskustvo, obrazovanje, dužinu mandata na rukovodećim pozicijama i rezultate.

„Nije baš bilo neke namere da uđem u bankarstvo“, kaže na početku razgovora za Forbes Srbija, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović.

„Otac je bio univerzitetski profesor, doktor filozofije, a majka medicinska sestra. Mislim da je ona bila ta koja me je pogurala i oduvek govorila „mani se sine filozofije, teško se živi od nje“. Inače sam bio prirodnjak pa sam otišao za drugarima na ekonomiju, upisao Ekonomski fakultet u Beogradu, tu diplomirao. U to vreme je Jugobanka stipendirala dvadesetak najboljih studenata. Kad si klinac uvek ti treba neka kinta tako da sam uzeo tu stipendiju, ali bez neke želje da radim u bankarstvu. To me nije privlačilo. Mislio sam da bi bilo dobro da se bavim malo naukom“.

Prvi posao

Put ga je tako posle studija odveo na Ekonomski institut.

„To mi je prvi posao i dobio sam ga, a to uvek kažem i mislim da je važno reći, tako što nisam imao nikakvu vezu, niti sam nekog poznavao. U to vreme, nažalost, ostao sam i bez oca i otišao sam na Ekonomski institut, bukvalno sam pokucao na vrata Danka Đunića koga nisam poznavao, sem po čuvenju. Čovek me je primio na razgovor. Posle dva sata mi je samo rekao da mu se dopalo to što sam tako došao bez bilo kakve preporuke ili intervencije, a u to doba je bilo dosta toga. Nisam previše očekivao i posle desetak dana pozvali su me i rekli „Ok, spremi se mali, dolaziš da radiš“, ističe Petrović.

Kako navodi, tamo je proveo oko devet meseci da bi potom prešao u Jugobanku gde su se već zaposlili njegovi drugovi i gde su bile značajno veće plate.

Odgovarajući na pitanje kako je izgledalo bankarstvo devedesetih, Petrović podseća da je Jugobanka bila najveća banka ondašnje Jugoslavije i sa raspadom zemlje došlo je do raspada bankarstva. Ta banka bila je orijentisana najviše na finansiranje uvozno-izvoznih poslova i finansiranje investicija.

„Sa raspadom velike države, suzilo se tržište i sankcije su uzele meru. No, ipak je to bio sistem u kojem se moglo mnogo naučiti i gde ste morali da završite pripravnički staž, prođete sve delove banke, od šaltera do kreditne analize i upravljanja sredstvima. U to vreme je to za mene bila jako dobra škola. Naravno, kasnije su došle sankcije i problemi. Imao sam tu vrstu osećaja da je bankarstvo u Srbiji bilo samo reklama na zgradama. Široki slojevi građanstva i privrede nisu mogli da dobiju kredite jer banke nisu raspolagale dovoljnom visinom kapitala i likvidnosti. To se samo na reklamama zvalo bankarstvo, ali to je daleko od onoga što imamo danas i daleko od onoga gde je već bio svet u tom trenutku“, priča naš sagovornik.

Verovatno najgoru deceniju u istoriji Srbije proveo je u Jugobanci koja je na kraju neslavno završila, odnosno već više od 20 godina prolazi kroz agoniju stečajnog postupka.

„Ne pratim šta se dešava. Izašao sam iz Jugobanke znatno pre nego što je država rešila da četiri banke stavi u bankrot. Mislim da je odluka bila u tom trenutku opravdana. Nije bilo novca u zemlji da se stave na noge. S druge strane, posmatrano iz neke kasnije perspektive, možda je mogla da se izvuče neka zdrava aktiva iz tih banaka, a da se loša aktiva smesti u tzv. „lošu banku“ i da se na taj način nešto očuva, ali to je, naravno, naknadna pamet. Sve u svemu, mislim da su to bile teške, ali dobre odluke, koje su kasnije otvorile mogućnost da dođe strani kapital i standardi u oblast finansija“, smatra Petrović.

Ekonomska tranzicija opravdala očekivanja

Sagovornik Forbes Srbija ističe da je mnogo urađeno na ekonomskim reformama u periodu od 2001. do 2008. što opravdavaju i stope rasta u tom periodu.

„Bilo je izuzetno teško, trebalo je graditi kuću od temelja. Zemlja je bila bukvalno ekonomski razorena, prema tome nije bilo lako svima koji su se uhvatili u koštac s problemima u to vreme. Sećam se dok sam još radio, početkom 2001. godine, u Jugobanci, da je bilo čak problema sa nabavkom električne energije, odnosno garancijama za tu nabavku. Ogroman, ogroman problem. Mislim da nije bilo lako uopšte doneti odluku od čega krenuti. Gledam pozitivno na taj period, zemlja se demokratizovala, vratila se tamo gde joj je bilo mestu, u svet, i počela je ekonomski da napreduje“, kaže Petrović.

Veruje i da je Rajfajzen banka postigla sve što je planirano. U Srbiji je počela da radi 2001. kao prva banka sa 100 odsto stranim kapitalom. Dodaje da je tada na tržištu bilo dosta kvalitetnog kadra tako da su umeli da nađu ljude i izgrade sistem. Priznaje da nije tada verovao da će jednog dana biti direktor.

„Nisam razmišljao 2001. da mogu da budem izvršni direktor banke. To mi nije bilo ni u primislima, ali desilo se. Radiš i gradiš karijeru tako da, kada je došla i ta prilika, ja sam je ugrabio. Nisam se ni dvoumio ni pokajao. Sve je lakše kad imate dve izuzetne stvari. Prvo, vlasnike koji imaju sjajan pristup ovom poslu. Ne traže se kratkoročni dobici već se gleda na duge staze i, s druge strane, kad imate sjajan tim. Ovo je biznis s ljudima i ako ste okruženi pametnim, dobrim i vrednim ljudima, možete da uradite mnogo. U ovoj banci od 2.100 ljudi, ne radi nijedan stranac“, kaže Petrović.

Dodaje i da, kako je napredovala zemlja, tako je napredovala i banka. Rezultati su bili sve bolji i bolji. Jedina godina kada su imali gubitak je prva godina poslovanja. „Bilo je godina kada je bilo dobro, kada je bilo manje dobro. Bankarstvo je takav biznis da delite sudbinu klijenata. Ako je njima dobro i nama je, ako je njima loše onda ni nama ne može da bude bolje“, smatra naš sagovornik.

Spremnost na ekonomske reforme u Srbiji

Dva mandata proveo je i na mestu predsednika Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji, koja se, kao i druge poslovne asocijacije u zemlji, angažuje na zagovaranju unapređenja uslova poslovanja. Kako iz te perspektive izgleda spremnost institucija na promene?

„Kao u matematici, postoji potreban i dovoljan uslov. Potrebno je naravno da vodite vaš biznis na najbolji mogući način, ali to nije dovoljno. Morate da gledate šta možete da doprinesete zajednici. Od 2001. sam bio angažovan na ideji popravljanja poslovne klime i to radim i sada. Mislim da je to jedno izuzetno važno pitanje jer ako popravite investicionu klimu biće dobro svima koji prave biznis i koji eventualno razmišljaju o Srbiji kao nekoj investicionoj destinaciji. Ali, i svima onima koji ovde žive i rade“, smatra Petrović.

Danas je u bordu direktora Saveta stranih investitora gde nastavlja svoj aktivizam i ističe da je ideja kod te vrste angažovanja da uvek predlažete stvari koje su standard u svetu, pre svega u Evropi.

„Da u razgovoru i dijalogu sa vlastima pokušate da utičete da se stvari menjaju, uvek, naravno, vodeći računa o tome da kada neke stvari predlažete to bude nešto što već funkcioniše u razvijenom svetu, da ne izmišljate rupu na saksiji ili navodite vodu na svoju vodenicu. To je važno zato što ako radite drugačije izgubite pre ili kasnije vaš kredibilitet“, ističe Petrović.

Na pitanje šta su institucije teže, a šta lakše prihvatale od inicijativa, on odgovara da „u bilo kom periodu važi jedna stvar i to razumem – ono što je marketinški najlakše prodati građanstvu i privredi, to je uvek bilo lakše. Ono što je bilo bolnije, to je uvek bilo teže„, navodeći primer Zakona o radu kao jedne od težih tema za donosioce odluka.

Izbori i posledice

„Za biznis je uvek dobro da novu Vladu posle izbora dobijemo u što kraćem roku jer se time smanjuje neizvesnost. Vlade u tehničkom mandatu imaju ograničenja u vezi onoga što mogu da sprovedu. Imajući u vidu da se nosioci ekonomske politike neće menjati, čini mi se da su neke stvari jasne. Ako, recimo, govorimo o deviznom kursu, ne očekujem nikakve promene. Stabilan kurs je jedna od ključnih poluga ove ekonomske politike. Takođe, očekujem da će se nastaviti politika privlačenja investicija. Očekujem i nastavak finansiranja infrastrukture i to su uvek dobre stvari“, naglašava Petrović.

Upitan šta će za privredu značiti ukoliko na čelo Vlade dođe neko ko nema ekonomski „pedigre“ Petrović kratko odgovara – „Koliko vidim prvi čovek se neće menjati do 2027“.

A na pitanje šta je prvo što bi on reformisao da je na čelu Vlade, spremno kaže da bi najpre uzeo „Belu knjigu“ Saveta stranih investitora gde je 349 preporuka.

„Od tog broja, u 70 odsto preporuka nismo uspeli da zabeležimo nikakav napredak. U nešto više od 20 odsto zabeležen je određeni napredak, a veliki u manje od 10 procenata. Dohvatio bih se „Bele knjige“ i pogledao šta to privreda kaže, gde su problemi i šta treba da uradimo da te probleme rešavamo. U biznisu se trudite da sve što radite bude merljivo, da vam takvi budu i ciljevi, da vam put do njihovog ostvarenja bude jasan i merljiv tako da mislim da ima dodirnih tačaka između upravljanja administracijom i biznisom..

Očekivanja za 2024. i godine posle

Petrović ističe da su očekivanja banke da ćemo 2023. završiti sa ekonomskim rastom u visini od 2,4-2,5 odsto, a da bi prosek za naredne tri mogao da bude 4%, od čega 3 u 2024. i 4 odsto u 2025. godini.

U najveće rizike da se to ne ostvari ističe geopolitiku i potencijalni uticaj na cene energenata i sirovina, odnosno na inflaciju s kojom se svet nekako bori i na putu je da se izbori, kao i Srbija.

„Što se tiče očekivanja u pogledu inflacije, u 2024. očekujemo prosečnu stopu nešto iznad 6, a godinu bismo mogli da završimo sa inflacijom ispod 5 odsto. Inflacija je predstavljala najveći problem za privredu ako pogledamo ankete. Ljudi prvo upiru prstom u nju, a drugi problem je nedostatak radne snage“, kaže Petrović.

Očekivanja su i da bi moglo da dođe do blagog spuštanja nezaposlenosti i da će i nova Vlada voditi računa da javne finansije budu uredne, da se deficit budžeta kreće blizu 2 odsto BDP-a, kao i da se dug nalazi na silaznoj putanji i da bude ispod 55 odsto BDP-a.

„To su naša očekivanja, ali naravno postoje rizici u geopolitici, a takođe vidim rizike vezane za naše ključne partnere, pre svega Nemačku. Nemačka će ove godine završiti u recesiji, a Italija beleži mršav rast. Tu može biti problema jer su nam oni bitni spoljnotrgovinski partneri. Naši analitičari u Beču očekuju umereni rast nemačke privrede u narednoj godini, ali sa ovom geopolitikom i problemima ima dosta neizvesnosti“, navodi Petrović.

Ipak, unosi i malo optimizma.

„Ono što bi moglo da bude pozitivno iznenađenje je da možda pad kamatnih stopa dođe pre nego što očekujemo“, naglašava Petrović.

Na pitanje da li veruje u stope rasta od 5-6 odsto koliko bi bilo potrebno Srbiji da bi počela da sustiže razvijene zemlje, naš sagovornik se poziva na ankete AmCham-a o poslovnoj klimi u kojoj ispitanici iz redova privrede kažu da su ključne stvari na koje treba uticati efikasnost pravosuđa, suzbijanje korupcije i vladavina prava. „Drugim rečima, unapređenje institucija“, tvrdi sagovornik. To je i uslov za rast domaćih privatnih investicija.

On kaže da su poređenja nezahvalna, ali da je Poljska dobar primer jer je uspela da beleži prosečne stope rasta koje su bile oko 5 odsto od 1991. godine naovamo. Podseća da je tamošnji ključni kreator ekonomske politike Lešek Balcerovič uradio brzu tranziciju, liberalizovao spoljnotrgovinske tokove i pogurao privatizaciju uz unapređenje institucija. „Očigledno je to u Poljskoj dalo dobre rezultate i ako govorimo na čemu treba raditi i koje reforme mogu dati rezultate na duži rok, to su pre svega reforma institucija i obrazovanja“, smatra Petrović.

Kamatne stope idu nadole u drugom kvartalu

„Ako gledamo šta se dešavalo tokom proteklih godinu dana, manje-više je kreditiranje ostalo na sličnom nivou. Naša i druge centralne banke su vodile i vode i dalje restriktivnu monetarnu politiku čiji je glavni instrument kamatna stopa. One su u kratkom vremenskom periodu podigle ključne kamatne stope tako da su uspele da ohlade tražnju i građana i privrede. U narednom periodu očekujemo blagi rast kreditne aktivnosti koji će koincidirati sa umerenim padom kamatnih stopa. Očekujemo da će te kamatne stope početi da padaju negde od sredine ili krajem drugog kvartala 2024. Prvo će to svakako biti stopa koje reguliše američki FED, a potom i Evropska centralna banka. Negde sredinom drugog kvartala očekujemo i blago spuštanje kamatne stope Narodne banke Srbije. Dakle, novac će biti nešto jeftiniji što verujemo da će vratiti deo tražnje privrede za investicionim kreditima i kreditima za obrtna sredstva, kao i tražnju građana“, navodi Petrović.

Nastavak visoke profitabilnosti banaka

Da li će se nastaviti i trend visoke profitabilnosti banaka? Petrović odgovara sa „Da“.

On podseća da je taj trend prisutan svuda u svetu i da je većim delom posledica, pre svega, zaoštrenih monetarnih politika.

„Moram da kažem da su banke 5-6 godina imale grdne muke vezane za izuzetno niske, a u Evropi i negativne, kamatne stope. Došla su neka vremena koja nikada nismo imali prilike da vidimo u svojoj istoriji. Euribor je čak bio i negativan. Poruka je bila da se troši i da se ne štedi. Mislim da to nije bilo dobro zato što je to izazvalo „balone“ na nekim delovima tržišta. Sad smo došli u jednu drugu krajnost. Iz te krajnosti su proizašli finansijski efekti koji jesu trenutno dobri na strani banaka, ali ako gledamo na dugi rok nije dobro kada je novac preskup, jer ono što nije dobro za vaše klijente nije dobro ni za vas“, smatra Petrović.

Očekuje da će se i u naredne tri godine nastaviti visoka profitabilnost banaka, imajući u vidu da će više kamatne stope ipak ostati nešto duže nego što se prethodno očekivalo, što će imati pozitivan uticaj na njihove bilanse, kako ovde tako i u svetu.

Međutim, dodaje da postoji drugi problem. Price-to-book racio bankarstva kao industrije (indikator tržišne vrednosti banke u odnosu na knjigovodstvenu) manji je nego u drugim industrijama i, kako kaže, taj jaz je na nivou od oko 70 odsto.

U bankarskom sektoru, price-to-book racio je ispod jedan, tačnije oko 0,9 dok je kod, recimo, tehnoloških kompanija premašio devet.

„Ono što je problem za banke je kako privući kapital za budući rast i razvoj. Da biste preuzeli više rizika u kreditiranju moraćete da razmišljate gde ćete da nađete taj kapital i to je ono što za banke predstavlja i predstavljaće prilično veliki problem u narednom periodu. O tome se manje priča, to je manje vidljivo, svi gledaju ovo što je kratkoročno i rezultati banaka koji su danas dobri, biće dobri naredne dve-tri godine, ali niko ne vidi da je ta industrija izgubila svoju atraktivnost kod ulagača i treba videti zbog čega je to došlo i šta bi trebalo da se promeni“, smatra Petrović. Ulagači u banke na tržištu kapitala u dugom roku nisu ostvarivali benefit iz rasta cena akcija, niti preko prihoda od dividendi.

Za to krivi i izuzetno visoke kapitalne zahteve za bankarski sektor koji se konstantno povećavaju. On podseća da američke banke već u dužem roku bolje stoje od evropskih po pitanju rezultata, prinosa na investirani kapital i efikasnosti baš zbog različitog nivoa regulacije u SAD i Evropi.

„I to je jedna stvar kojom nosioci ekonomskih politika moraju da se pozabave jer banke su jako važne zato što kreditiranjem građana utiču na tražnju za proizvodima i uslugama. Sa druge strane, kreditiranjem privrede utiču na ponudu i otvaranje novih radnih mesta. Time utiču pozitivno na ekonomski rast. Ako ulagači nemaju interesa da investiraju u taj sektor onda to dugoročno nije dobro za rast ekonomije“, kaže naš sagovornik i dodaje da regulacija nesporno štiti od ponavljanja događaja iz 2008. godine, ali da je ipak „klatno otišlo previše„.

Za dve godine tržište u Srbiji će se smanjiti na 18 banaka

Pitanje konsolidacije bankarskog sektora u Srbiji ovih godina je više nego aktuelno, a u tom procesu učestvovao je i Rajfajzen akvizicijom poslova Kredi Agrikol banke. Broj banaka za poslednjih 10 godina pao je sa tridesetak na 20, a u 2024. taj broj će biti 19 kada se završe integracije.

„Ne bi me čudilo da tamo negde 2025-2026. bude 18 tržišnih učesnika. Mislim da je to dobro. Uvek sam govorio da je konsolidacija neophodna. Bankarstvo u Srbiji, ako izuzmemo nekoliko poslednjih godina, imalo je izuzetno nizak prinos na investirani kapital, u veoma dugom periodu ispod 4-5 odsto. Znamo da ovde Srbin ne bi uzeo ni ašov da zakopa za taj prinos niti bi ko u svetu. Troškovi kapitala su izuzetno visoki, prema tome banke nisu bile u stanju ni da pokriju trošak kapitala. Sad se naravno stanje promenilo, i u međuvremenu smo dobili upravo tu konsolidaciju“, napominje Petrović.

On podseća da je mnogo urađeno u bankarskom sektoru na polju efikasnosti zato što se bankarstvo u dugom periodu suočavalo sa izuzetno niskim kamatnim stopama.

„Naš bazični posao jeste kupovina i prodaja novca. Novac je bio jeftin i moralo se puno raditi na efikasnosti, uz investiranje u digitalizaciju proizvoda, servisa i procesa. Dolaze novi potrošači koji imaju drugačije potrebe. Morali ste da radite konstantno na poboljšanju korisničkog iskustva. To je takođe zahtevalo investicije u jednom vremenu kada ste imali savršenu oluju izuzetno niskih ili negativnih kamatnih stopa. Paralelno ste morali da vodite računa o tim stvarima tako da mislim da je konsolidacija bila nešto što je bilo nužno, ali ona će kako se smanjuje broj igrača, takođe, polako da se završi. Za ovaj nivo ekonomije koji imamo možda je brojka od dvadesetak banaka koliko ih sada ima nešto malo više nego što bi trebalo da ih bude. To je jedan prirodan proces koji je poguran svim stvarima koje sam pomenuo i čiji završetak očekujem u naredne dve-tri godine“, zaključuje Petrović.