Recept za Ukrajinu, dva saveta za Trampa i mediji u doba Tiktoka i Jutjuba: Intervju sa glavnim urednikom Stivom Forbsom

Forbes Ukrajina proslavlja pet godina postojanja. Sjajan povod da razgovaramo sa unukom osnivača brenda Forbes i trenutnim glavnim urednikom američkog izdanja, Stivom Forbsom.

Pored medijskog posla, 77-godišnji Stiv Forbs je i ekonomista — autor i koautor više od 20 knjiga, kao i političar. Kandidovao se za predsedničku nominaciju Republikanske stranke 1996. i 2000. godine.

Kako vidi recept za razvoj Ukrajine? O tome su sa Forbsom razgovarali Petro Černišov i urednica Tatjana Pavlušenko.

U svojoj knjizi „Manifest slobode: Zašto su slobodna tržišta moralna, a država nije“ ističete značaj ekonomske slobode. Kada je SAD prešla sa slobodne na više regulisanu ekonomiju?

Odstupanje od slobodne trgovine je anomalija. Od Drugog svetskog rata, zemlje su radile na smanjenju trgovinskih barijera. Globalni rast trgovine nakon 1945. učinio je svet boljim, za razliku od 1930-ih kada su dominirali protekcionistički stavovi.

Verujem da su carinske politike privremene, jer porezi štete biznisu, a carine remete lance snabdevanja. Ovo je anomalija, a ne novo normalno. Adam Smit nas je naučio da obostrano korisni poslovi nisu igra nulte sume, i da zemlje koje podržavaju slobodnu trgovinu prosperiraju više.

Ovaj period će proći, i u stvarnom svetu postaće jasno da je bolje smanjivati barijere, poreze i regulacije. Moraćemo da preispitamo neke naučene lekcije.

Da li globalizacija nazaduje ili se samo transformiše?

Živimo u globalizovanom svetu i, iako se obrasci menjaju, princip otvorenih tržišta i sposobnost da se stvaraju efikasni lanci snabdevanja ostaje nepromenjen.

Pronaći ćemo nove načine da se prilagodimo promenama u međunarodnim odnosima, naročito s kineskim tržištem. Za prosperitet su neophodna velika tržišta. U 19. veku, SAD je imala ogromnu zonu slobodne trgovine između saveznih država, ali sada smo „prerasli“ to tržište. Što više trgujemo s drugim zemljama, to više imamo mogućnosti za nove proizvode, usluge, lance snabdevanja i tehnološke proboje.

Već sada vidimo početke toga s razvojem veštačke inteligencije, koja obećava veliki rast produktivnosti. Na primer, ranije je u SAD trebalo tri milijarde dolara i 10-15 godina da se odobri novi lek, ali AI bi mogao da skrati taj proces na nekoliko meseci.

Zatvaranje sveta

Zašto je svet odustao od otvorenih tržišta i kada ćemo se vratiti globalnom razvoju?

Ovaj period će biti težak. Videćemo da je bolje nemati poreze nego ih uvoditi, i da haos ne vodi prosperitetu. Možda će biti potrebno nekoliko godina, ali slični momenti su se dešavali u istoriji. Sedamdesetih godina 20. veka, SAD je prošla kroz decenije inflacije i pada, ali je posle Reganovih reformi zemlja se vratila prosperitetu.

Nažalost, neke lekcije nisu naučene. Jedan od razloga današnjih političkih nemira je taj što elite nisu ispunile ono na šta su se obavezale u pogledu globalne bezbednosti i stabilnih valuta. Novac mora biti stabilna mera vrednosti, poput sata sa stalnih 60 minuta.

Takođe smo zapali u regulatornu iracionalnost kada je reč o klimi. Sada shvatamo da ogromna ulaganja u vetroturbine i solarne panele ne mogu da zamene prirodni gas.

Možete li navesti nekoliko najapsurdnijih regulativa u SAD-u?

Primer iz voćnjaka jabuka u Njujorku: postoji 5.000 pravila i regulativa iz 17 različitih programa. Jedna od njih zahteva da se jabuke koje su ubrane sa stabla pokriju ceradom tokom transporta do skladišta da bi se zaštitile od ptičijeg izmeta. A te jabuke su prethodno 15 meseci visile na drvetu i svakako se peru u skladištu. To su apsurdne regulative.

Još jedan besmisleni primer je promena načina pravljenja pice u Njujorku zbog emisija. Ali da bi jedna picerija proizvela emisija koliko i jedan privatni avion za godinu dana, bilo bi joj potrebno 849 godina.

Ove regulative koštaju američku ekonomiju do 2,5 biliona dolara. Ilon Mask i njegov tim, koje zovem „maskovci“, aktivno se bore protiv besmislenih propisa. U proizvodnji je situacija još gora. Propisi koštaju poslodavce u proseku 25.000 dolara po zaposlenom, dok porezi iznose samo 5.000 dolara. Nije čudo što proizvođači imaju problema.

Inovacije menjaju svet

Pravila ima sve više i više. Nedavno je predsednik Donald Tramp ublažio ograničenja protoka vode iz američkih tuševa.

Tuševi, veš mašine i mašine za pranje sudova regulišu se u SAD iz suludih razloga…

Demokratizacija i ukidanje prekomernih regulativa treba da budu osnova za budući ekonomski rast SAD. Moramo prestati da trošimo novac na alternativne izvore energije koji nisu samo skuplji, već i štetniji za životnu sredinu od prirodnog gasa ili nuklearne energije. Na primer, vetroturbine proizvode više plastičnog otpada nego plastične cevi koje su pokušavali da eliminišu.

Evropa je veoma regulisana. To se objašnjava zaštitom potrošača. Kako pronaći balans?

Nažalost, u EU birokratija često nalaže da se ništa ne sme učiniti dok se ne dokaže da je apsolutno bezbedno. To guši inovacije. Da je EU morala da odobrava automobile pre 120 godina, to se ne bi desilo zbog brige o nesrećama i ceni goriva. U SAD se inovacije dopuštaju, a zakoni se menjaju u skladu sa okolnostima. Na primer, nastanak tehnologije fotokopiranja doveo je do promena u zakonima o autorskim pravima 1960-ih.

Razlika između nas i ljudi iz kamenog doba je znanje. Viši životni standard proizlazi iz stvaranja novog znanja, bilo u laboratoriji ili na tržištu.

Uzmite primer Margaret Radkin. Njeno dete je bilo alergično na beli hleb. Počela je da eksperimentiše u svojoj kuhinji i stvorila integralni hleb. Godine 1937. osnovala je pekaru „Pepperidge Farm“, koja je izbacila Goldfiš kekse i grickalice. Izgradila je veliki biznis i prodala ga kompaniji Campbell’s.

Uspeh Radkin nije bio rezultat ekonomskog planiranja, već eksperimenta. To je preduzetnički duh koji podstiče inovacije. Ili, na primer, Amadeo Pjetro Đanini, koji je uneo revoluciju u bankarski sistem, ili Norman Borlaug, začetnik Zelene revolucije (dobitnik Nobelove nagrade za mir 1970. godine).

U SAD svako ima priliku da isproba nove ideje, a kada uspeju – svi imaju koristi.

Pouke iz Argentine

Pažljivo pratimo reforme predsednika Havijera Mileija u Argentini. Mislite li da je „gorka pilula“ neophodna za stabilizaciju ekonomije?

Predsednik Milei ne preteruje sa reformama — one jesu radikalne, ali su neophodne. Međutim, još uvek nije zamenio pezos dolarom niti je zatvorio centralnu banku, koja je izvor rasipništva, iako je to obećao tokom kampanje. To bi bio ključni korak ka zaustavljanju rasta inflacije u zemlji. Na primer, Ekvador i Salvador su već dolarizovali svoje privrede i to je dalo rezultate.

Milei mora da uradi isto i sprovede druge reforme kako bi povratio prosperitet Argentine, koja je nekada bila jedna od najbogatijih zemalja sveta.

Postoje li neke Mileijeve odluke koje bi mogle biti korisne za Ukrajinu?

Za izgradnju mirne ekonomije, važno je smanjiti veličinu državne birokratije i pojednostaviti propise. Treba obratiti pažnju na to kako i koliko je teško osnovati biznis u zemlji, komunicirati sa preduzetnicima i ukloniti prepreke.

Trampova politika

Dugo podržavate Republikansku stranku. Smatrate li da je trenutna Trampova ekonomska politika efikasna?

Oduvek sam podržavao Trampove dobre politike i kritikovao one s kojima se ne slažem. On je brzo preuzeo kontrolu nad granicom nakon što je 10 miliona ilegalnih migranata ušlo u SAD. Nešto što Džo Bajden nije učinio za četiri godine. Njegovo postavljanje Maska za reformu propisa i budžetske rezove bilo je uspešno. Već je pronađeno 150 milijardi dolara prekomerne potrošnje.

Sada radimo na novom zakonu o poreskom rasterećenju, jer mnogi od Trampovih poreskih olakšica iz 2017. ističu ove godine.

Carine su oblik oporezivanja. Nadam se da će neizvesnost oko njih uskoro prestati, kako bismo se mogli ponovo fokusirati na jasna pravila.

Takođe mislim da bi Tramp trebalo da obezbedi više oružja za Ukrajinu i da odlučnije deluje kako bi sprečio Iran da postane nuklearna sila.

Koje su najveće ekonomske greške koje vidite u američkoj politici prema Kini?

Trenutno smo u pravom trgovinskom ratu sa Kinom. Nadam se da će se s vremenom carine primenjivati selektivno, a ne generalno. Kina krade našu intelektualnu svojinu i sprovodi sajber napade na američku infrastrukturu. Želeo bih da Pentagon ima kontramere za takve slučajeve. Kina mora znati da će snositi posledice za loše postupke.

Peking želi da kontroliše međunarodne vode, počevši od Južnog i Istočnog kineskog mora, i aktivno se meša u situaciju u Ukrajini i na Bliskom istoku. Moramo rešavati ove probleme jedan po jedan, obnavljajući američku vojsku, posebno koristeći brodogradilišta u Južnoj Koreji i Japanu.

Saveti za Ukrajinu

Kakva bi mogla biti ukrajinska reakcija u kontekstu trgovinskih ratova?

Ukrajina mora da smanji trgovinske barijere. Kao što pokazuje primer Švajcarske, prosperitet ne zahteva nužno članstvo u blokovima poput EU. Nakon rata, Ukrajina bi mogla postati ulazna tačka za kompanije, po ugledu na Švajcarsku ili Singapur. Pogledajte Slovačku, koja je postala velika sila u automobilskoj industriji u Evropi.

Vaš savet ukrajinskim preduzetnicima, kako da uspeju na globalnom nivou?

Budućnost Ukrajine zavisi od mirnog rešenja rata. Nakon toga, Ukrajina bi trebalo da se ugleda na Hongkong, Singapur i Švajcarsku i stvori otvorenu ekonomiju. Važno je olakšati osnivanje firmi, kao u Novom Zelandu, uz niske poreze i smanjenje socijalnih doprinosa.

Ukrajina bi trebalo da veže svoju valutu za stabilnu valutu — bilo za evro, bilo za dolar, kao što su to učinile baltičke države. Važno je imati niske poreze, stabilnu valutu i vladu koja ne troši previše. Lekcije iz Poljske i Singapura pokazuju da Ukrajina može postati centar visokih tehnologija i finansija.

Rekli ste 2023. da bi gubitak Ukrajine mogao dovesti do globalne katastrofe. Da li i dalje tako mislite?

Ukrajina je ključna za globalnu bezbednost, poput Čehoslovačke 1938. godine. Ne smemo ponoviti grešku koju su tada napravile Velika Britanija i Francuska, a koja je dovela do Drugog svetskog rata. Zato moramo učiniti mnogo više da podržimo Ukrajinu u borbi protiv osvajača. Moj predlog je novi slogan: Učinite Ukrajinu ponovo velikom.

U Ukrajini se trenutno vodi debata o otvaranju prema radnoj migraciji. Razmatra se ideja da se građanima zemalja sa višim BDP-om po glavi stanovnika automatski omogući pravo boravka i rada. Da li je to održivo rešenje?

To bi trebalo rešavati individualno, ali je važno da Ukrajina postane mesto gde ambiciozni ljudi žele da dođu zbog prilika. Moramo izbeći greške Evrope, poput one iz 2015. kada je Angela Merkel dozvolila otvorenu migraciju bez kontrole ko dolazi i kakve veštine poseduje.

Potrebne su pametne politike za privlačenje kvalifikovane radne snage. Takođe, pažnju treba obratiti na Ukrajince u dijaspori — oni mogu postati važan resurs ako vide da se zemlja razvija i požele da se vrate. To može podstaći unutrašnju migraciju i ulaganja u Ukrajinu.

Dva saveta predsedniku Trampu

Počnimo sa ekonomijom i carinama: kod velikih poreskih olakšica važno je zadržati njihovu efikasnost.

Što se tiče Ukrajine i Irana: Kada je reč o Ukrajini, Putin reaguje samo na silu. SAD ima hiljade jurišnih aviona A-10 Vartog, a Ukrajini je potrebno stotine takvih. Putin mora da shvati da će početi da gubi, a ne da pobeđuje. Samo snaga na bojnom polju ima efekta; reči nisu dovoljne. Putin će reći bilo šta da vas zavede, kao što pokušava da uradi sa Trampovim izaslanikom Stivom Vitkofom.

Moramo delovati odlučno i prema Iranu i prema Putinu, jer se pravi dogovori mogu postići samo silom. Reči ne znače mnogo — to smo videli mnogo puta.

Svet novih medija

Koja je uloga Forbes u doba Tiktoka, Jutjuba i blogera? Koju dodatnu vrednost mi, novinari, treba da pružimo čitaocima i gledaocima?

Najvažnije je pružiti pouzdane informacije. Ljudi traže kredibilne izvore. Kada smo prešli sa štampe na digitalni format, shvatili smo da ljudi žele pouzdane brendove kojima mogu verovati. Internet često sve pretvara u robu, pa ako nemate nešto jedinstveno i korisno, ljudi će otići negde drugde.

Eksperimentišemo sa različitim načinima distribucije informacija. Na primer, organizujemo tradicionalne događaje kao što su „30 ispod 30“, „50 preko 50“ i brojne druge konferencije uživo. To je staromodno, ali efikasan način da se ljudi angažuju. Ljudi su društvena bića.

Koja je trenutna misija globalnog Forbesa? Kome je namenjeno izdanje i o čemu govori?

Naša misija je da pružimo preduzetnicima i ljudima koji žele da unaprede svoj život informacije i analize koje su im potrebne za rast. To znači pravilno prikupljanje i predstavljanje informacija i pronalaženje uspešnih ljudi koji mogu biti primeri drugima.

Mi smo poput kritičara pozorišnih predstava: aplaudiramo kada je nešto dobro urađeno, ali ne oklevamo da kritikujemo kada je potrebno. Naš cilj je da služimo onima koji teže uspehu. Zato je brend Forbes poznat širom sveta — inspirišemo ljude da postignu više.

Kada se setite svog cilja, manje vas brine ako se način njegovog ostvarivanja promeni. Zato je važno setiti se zašto smo ovde. Da učinimo svet boljim tako što ćemo ljudima koji žele uspeh dati prilike da ga ostvare.

Tri životna saveta Stiva Forbsa: Kako sačuvati prisebnost u današnjem ludom svetu?

Svet uvek izgleda besmisleno u vreme velikih promena — bilo da je reč o pojavi železnice, izumu personalnih računara ili veštačke inteligencije. Međutim, haos nastaje tek kada lideri zaborave osnovne principe. Neki principi su večni, ali ih često zanemarujemo — kao 1930-ih, 1970-ih i danas.

Ključ je da se vratimo osnovama i idemo napred, imajući na umu da ne kontrolišemo uvek događaje. Ponekad događaji kontrolišu nas.

Za mlade je posebno važno da shvate da ne dolazimo na svet već formirani. Sjajan primer je Stiv Džobs. Ako biste njegove lične osobine kao mladog čoveka, bez imena, pokazali nekom regruteru, odmah bi vas odbio. Vređao je ljude, krao ideje i bio loš menadžer, zbog čega je čak i otpušten iz Epla.

Ali vremenom je naučio da bude efikasan i inspirativan lider. Kada se vratio u Epl, koji je bio pred kolapsom, stvorio je moćnu kompaniju.

U životu stvari nisu uvek lake i glatke, ali važno je ići napred. To je kao vožnja bicikla — ako ne okrećeš pedale, pašćeš.

Petro Černišov, saradnik Forbes
Tatjana Pavlušenko, novinarka Forbes