Saša Popović, suvlasnik i jedan od osnivača Vega IT: Naša industrija neće izaći iz krize dosta dugo

Kada je prvi put isprogramirao aplikaciju koja se mogla pokrenuti, Saša Popović, izvršni direktor i suosnivač kompanije Vega IT, znao je da je to ljubav na prvi pogled, ali i dalje nije pomišljao da će to biti njegova profesija. Još kao osnovac imao je preduzetničkih sklonosti i poduhvata, ali je tek pred kraj srednje škole odlučio da će se baviti programiranjem.

“Postavio sam tada sebi kao cilj da što pre završim studije i pritom naučim što više kako bih se što pre mogao zaposliti. Tokom studija smo Vladan (Ostojić) i ja maštali o tome kako ćemo jednog dana zajedno osnovati svoju IT kompaniju, a onda smo počeli i konkretnije da razmišljamo o tome šta treba da se desi da bismo u tome uspeli. Tada smo mislili da je neophodno da prvo odemo u inostranstvo da bismo naučili dovoljno i stekli potreban kapital za osnivanje sopstvenog biznisa. Nakon ulaska u industriju shvatili smo da potrebno znanje i novac možemo steći i bez odlaska iz naše zemlje”, kaže za Forbes Srbija Saša Popović.

Prvi kompjuter

Oduvek sam bio veoma radoznao i imao želju da razumem kako stvari funkcionišu. Bio sam peti razred osnovne škole kada smo brat i ja dobili pristup prvom računaru. Toliko nas je interesovalo da saznamo što više o onome što se nalazi u toj metalnoj kutiji da smo ga u toku prvog dana i “pokvarili”.

U narednim danima smo pričali sa puno ljudi koji su znali po nešto u vezi sa računarima (hardver i softver) i pročitali sve do čega smo mogli doći na tu temu kako bismo ga uspeli ponovo osposobiti za rad. Dan i noć smo se bavili time i kroz taj proces sam naučio kako da identifikujem razne uzroke problema koji mogu onesposobiti rad jednog računara kao i kako da ih rešim.

Ubrzo nakon toga je jednom od komšija bila potrebna pomoć sa reinstaliranjem operativnog sistema. Pomogao sam mu sa tim. Kada se broj poziva u pomoć počeo povećavati, ja sam počeo naplaćivati svoje usluge. Jedno vreme mi je to generisalo dovoljno sredstava za džeparac, ali i za kupovinu prvog računara i onda i redovnu kupovinu delova za njegovo dalje nadograđivanje.

Preduzetništvo

Imao sam razne druge preduzetničke poduhvate. Neke sam pokretao samostalno, a neke sa drugima. Od malena sam uz dedu radio na građevini kao fizički radnik. Bio sam veoma srećan i ponosan na sebe kada me je nakon 7-8 godina deda učinio svojim partnerom u tom biznisu. Zajedno smo išli na sastanke kada se ugovarao posao i na kraju delili zarađeni novac.

Osnivanje Vega IT

Početkom 2008. smo imali priliku da osnujemo firmu zajedno sa nekoliko investitora iz Holandije. Bili smo veoma uzbuđeni. Činilo nam se da će se naši snovi konačno ostvariti. Nakon dužih pregovora, odlučili smo da odustanemo od te prilike. Dan nakon poslednjih pregovora i te odluke bio je težak za obojicu. Bili smo tako blizu ostvarenja svog sna i onda je sve nestalo.

Nekoliko nedelja kasnije smo odlučili da sami osnujemo svoju prvu firmu. Imali smo 4.000 evra na raspolaganju i dvoje ljudi. Zakupili smo manji stan i pretvorili ga u radni prostor. Tako je nastala firma Vega IT. Još tada smo želeli da stvorimo globalnu kompaniju koja će razvijati najbolje digitalne proizvode sa najinovativnijim kompanijama na svetu. Nismo stvarno znali kako da dođemo do toga, ali smo verovali svojoj intuiciji i trudili se da hrabro pravimo korak po korak.

Podizvođači

Godinama od osnivanja firme smo bili ono što se zove “outsourcing” firma. Drugim rečima, bili smo podizvođači većih stranih tehnoloških kompanija i digitalnih agencija. Te strane firme, naši partneri, bi dobijale velike i zanimljive projekte, a nama slale da uradimo deo posla. Klijenti često nisu ni znali da postoji Vega IT i da naše kolege rade na njihovim projektima. Naši partneri su nas angažovali zbog toga što smo imali da ponudimo dobre softverske inženjere po niskoj ceni. Nama je to omogućavalo da učimo od najboljih, da stičemo iskustvo u radu na velikim projektima, ali i da zaradimo novac koji smo dalje ulagali u razvoj i rast svog biznisa.

U međuvremenu smo shvatili da je bitno da klijentima ponudimo usluge veće dodate vrednosti kako bi oni ostvarivali bolje poslovne rezultate, a mi bili zanimljiviji i konkurentniji na globalnom tržištu. Ta dodata vrednost se, s jedne strane, zasniva na pružanju usluga od strane inženjera koji poseduju domensko znanje industrija klijenata koje smo u međuvremenu pažljivo gradili, i sa druge strane, uključivanje i drugih stručnjaka u lancu razvoja proizvoda kao što su poslovni analitičari, vlasnici proizvoda, projektni menadžeri, test inženjeri, analitičari podataka i drugi.

Danas nam od “outsourcinga” dolazi manje od 10% prihoda. Više od 90% prometa ostvarujemo kroz pružanje kompletne usluge razvoja softvera (“end-to-end”) nekim od najinovativnijih biznisa na svetu. To nam omogućava i da ugovaramo veće cene svojih usluga što nam dalje pomaže da gradimo finansijski stabilan biznis i da kolegama omogućimo još bolje uslove za rad.

Imali smo 4.000 evra na raspolaganju i dvoje ljudi. Zakupili smo manji stan i pretvorili ga u radni prostor. Tako je nastala firma Vega IT

Promene

Jedna stvar koje se definitivno promenila je broj ljudi koji čine kompaniju Vega IT. Počeli smo sa dvoje, a sada nas je oko 800. S druge strane, od prvog dana smo gradili kulturu zasnovanu na vrednostima i to je i dalje naša velika snaga.

Iako nam je kompanija porasla u svakom smislu, i pored toga što sada postoji veći broj procesa koji definišu način na koji radimo određene stvari, kultura zasnovana na vrednostima čini da osećaj koji imamo dok vreme provodimo na poslu bude sličan kao na početku. Nije se promenilo ni to koliko su ljudi koji vode ovu firmu dostupni ostalim kolegama. Na primer, kada smo počinjali, niko od nas nije imao svoju kancelariju. Svi smo sedeli u jednoj prostoriji. To i ne zvuči kao nešto posebno ako se uzme u obzir to da nas je bilo manje od 10 u prvom poslovnom prostoru.

Sada kompanija Vega IT ima kancelarije u Njujorku, Novom Sadu, Nišu, Beogradu, Zrenjaninu i Podgorici, ali i dalje niko od nas nema svoju kancelariju. Ja, na primer, menjam mesto sedenja na svake 2-3 nedelje. To mi omogućava da provedem vreme sa većim brojem kolega i tako bolje osetim kakva je atmosfera u firmi i da li nešto dodatno možemo učiniti kako bi se naše kolege bolje osećale na poslu.

Već godinama unazad, više od 80% ljudi koje zapošljavamo su iskusni profesionalci. I dalje organizujemo veliki broj studentskih praksi da bismo pomogli mladim ljudima da lakše uđu u industriju, ali i da bismo videli ko su oni koji rade posvećeno i imaju odlične rezultate. Zapošljavanjem (sada manjeg procenta) ljudi bez iskustva, redovno podmlađujemo svoju kompaniju što nama i našim klijentima pomaže da u timovima imamo dobar balans znanja, iskustva, energije i motivacije.

Samo stranci

I dalje radimo isključivo sa inostranim klijentima. Najveće tržište nam je Velika Britanija sa više od 32% prihoda koje ostvarujemo od klijenata iz te zemlje. Ostali klijenti nam dolaze iz 22 zemlje širom sveta. Firmu smo osnovali u Novom Sadu zbog toga što smo u tom gradu studirali i živeli.

U tom momentu smo već imali neku manju mrežu kontakata u inostranstvu pa smo kroz nju dolazili do prvih projekata. Osim toga, u Novom Sadu nije bilo puno kompanija koje bi nam mogle biti zanimljivi klijenti. Utisak nam je bio da za rad na domaćem tržištu treba da budemo u Beogradu. To su verovatno bila dva najvažnija razloga za to što smo se usmerili ka inostranom tržištu.

Kasnije smo videli da nam globalno tržište omogućava da rastemo brže, da stičemo više znanja koja će nas činiti konkurentnijim, da bolje diverzifikujemo svoje poslovanje i da kolegama omogućimo da brže napreduju i odu dalje u svom profesionalnom razvoju pa je u nekom momentu to postala i strateška odluka za budućnost. Poslednjih godina sve češće vidimo značajan napredak i poslovno sazrevanje firmi koje posluju u Srbiji pa se lako može desiti da u narednom periodu počnemo da radimo i na domaćem tržištu.

Formula za klijente

Kada biramo klijente, uzimamo u obzir više parametara. Bitno nam je da imamo klijente iz različitih industrija da bismo smanjili rizik od negativnih posledica kriznih perioda specifičnih za određenu industriju. Na primer, kada je počela pandemija korona virusa, neki od naših klijenata iz sveta mode i transporta su bili u ozbiljnom problemu i zbog toga su stopirali ili otkazali veći broj projekata. S druge strane, naši klijenti iz oblasti medicine (posebno telemedicine), dostave hrane i onlajn učenja su imali ogromne apetite za našim uslugama. Ono što smo gubili na jednoj strani smo uspevali da nadoknadimo na drugoj. Da smo radili za klijente iz samo jedne (ili nekolicine industrija), naš biznis je mogao da bude ozbiljno ugrožen.

Svoje poslovanje diverzifikujemo i geografski, često se dešava da je na nekim kontinentima ozbiljna kriza dok se na drugim ona i ne oseti. Dodatno, pratimo tržišta i očekivanja analitičara za budućnost kada razmišljamo o tome kojim industrijama ćemo nuditi svoje usluge. Prilikom izbora klijenata pravimo i dobar balans između rada za mlađe inovativne kompanije (“Scaleups”) i velike uspešne biznise. Prvi često imaju zanimljive projekte koji se baziraju na najnovijim tehnologijama, ali su po definiciji rizični. Drugi puno lakše prolaze kroz krizne periode i ozbiljno podržavaju stabilnost našeg poslovanja.

Jedan od stubova naše finansijske stabilnosti je i broj klijenata. Trenutno imamo više od 110 aktivnih klijenata. Najvećih 10 nam donosi tek oko 30% ukupnih prihoda. Narednih 10, po količini prometa koji ostvarujemo sa njima, donosi nam tek oko 15% ukupnih prihoda. Godinama smo radili na tome da se dovedemo u tako dobru poziciju. Sada ne moramo previše brinuti o tome šta će se desiti ako nam iz bilo kog razloga posao otkaže najveći klijent ili ako to urade dva-tri najveća. Takva finansijska stabilnost puno znači našim kolegama i njihovim porodicama.

U početku bez iskustva

U prvim godinama od osnivanja firme smo najviše zapošljavali ljude bez iskustva. To je proces stvaranja jake i dobre organizacione kulture činilo lakšim, zbog toga što su nam se pridruživali ljudi koji nisu sa sobom donosili prethodna loša iskustva, strahove i predrasude. Pritom, bili smo mali i bilo nam je lakše da sebi priuštimo ljude bez iskustva kojima smo pomagali da ga steknu u što kraćem roku kako bi došli u poziciju da mogu generisati prihode za našu kompaniju.

Sledeća stanica London

Naša kancelarija u Njujorku je počela sa radom pre otprilike šest meseci. Prvo dvoje ljudi počinju sa radom u našoj kancelariji u Londonu od 8. januara 2024. Trenutno smo u procesu planiranja kancelarije na Bliskom istoku i verujem da ćemo na tom tržištu biti potpuno operativni sredinom sledeće godine. Reč je o tržištima iz kojih već ostvarujemo značajne prihode i na kojima imamo odlične reference. Pritom, to su tržišta sa velikim potencijalom za naš biznis. Videli smo da više uspeha u prodaji ostvarujemo kada otputujemo u te zemlje. Kada smo spojili te parametre, shvatili smo da nam lokalno prisustvo na takvim tržištima može pomoći da puno više iskoristimo njihov potencijal.

Dodatno, naši klijenti cene to što smo i fizički prisutni u njihovoj zemlji. Postoji još jedan bitan benefit za naš biznis od toga što osnivamo kancelarije u inostranstvu, a usudim se da kažem da benefit postoji i za našu lokalnu zajednicu. Mi u tim zemljama zapošljavamo ljude koji imaju višedecenijsko iskustvo u radu u velikim kompanijama kakve još ne postoje u našoj zemlji. Postajući deo naše organizacije, pomažu nam da dodatno učimo iz njihovih iskustava i zatim unapređujemo svoje poslovanje. Mnoge naše sadašnje kolege će vremenom odlaziti od nas da osnuju svoje firme ili da karijeru nastave kod drugih poslodavaca i tako će se ta znanja doneta iz inostranstva širiti dalje.

Kriza

Verujem da naša industrija iz kriznog perioda neće izađi još dosta dugo. Prolazimo kroz period kakav verovatno istorija nije zabeležila. Imali smo pandemiju korona virusa čije posledica i dalje osećamo i pritom i veći broj nepovoljnih geopolitičkih faktora kao što su ratovi, klimatske promene, energetska (ne)bezbednost. Zbog toga sve češće čujemo da ekonomska ponašnja ili pravila koja su omogućavala predvidljivost i kontrolu sada ne važe.

Na primer, iako su centralne banke podizale referentne kamatne stope, inflacija duži period nije padala zbog toga što su potrošači sačuvali novac tokom pandemije i nastavljali da ga troše uprkos visokim kamatnim stopama. Te visoke kamatne stope su, s druge strane, uticale na smanjenje ulaganja u tehnološki sektor što se može negativno odraziti na poslovanje firmi poput naše. Dobra vest je da na tržištu ima posla za IT kompanije i da će ga biti sve više.

U današnje vreme firme najčešće ne mogu biti konkurentne bez da prolaze kroz proces digitalne transformacije i bez da dalje nastavljaju da ulažu u tehnologiju. Za mnoge od njih digitalna rešenja više nisu samo pomoćni alati nego mogu predstavljali osnovna sredstva i kompetitivnu prednost. Da bi do toga došli, potrebna im je pomoć tehnoloških kompanija koje će im ponuditi svoje proizvode i usluge. Tačno je i da je ponuda proizvoda i usluga puno veća, ali to samo znači da se moramo dodatno potruditi kako bismo došli do tog posla koji nam je na raspolaganju na globalnom tržištu. Treba da uradimo sve što je do nas kako bismo bili konkurentniji i zanimljiviji od konkurencije.

Trenutno osećamo efekte krize i ona se održava na naše poslovanje u smislu da se pojedini projekti na kojima radimo otkazuju. Izgubili smo nekoliko klijenata zbog toga ove godine. Neki su otišli u stečaj ili bankrotirali pa deo urađenog posla nećemo uspeti da naplatimo. Međutim, na drugoj strani smo uspeli da osvojimo veći broj novih klijenata i projekata pa ćemo godinu završiti sa malim rastom prihoda. Taj mali rast zapravo vidim kao dobar rezultat ako se uzmu obzir sve okolnosti.

Oformili smo pre nekoliko godina unutar Digitalne Srbije grupu poslovnih anđela sa idejom da investicijama pomaže startapima u najranijim fazama razvoja. Grupa je u prvom momentu brojala petnaestak ljudi. Sada nas ima pedesetak i iz dana u dan nam se pridružuje sve više ljudi

Finansijska disciplina

Nismo nikada smanjivali broj zaposlenih zbog toga što je počela kriza ili što smo iz nekog drugog razloga imali manje posla. Nismo to radili čak ni 2020. godine, kada smo na početku pandemije skoro preko noći izgubili više od 30% posla i prihoda. Tokom kriznih perioda biramo da održimo stabilnost svog poslovanja tako što još više ulažemo u sve ono što nam može doneti dodatne projekte, smanjujemo troškove, obazrivo povećavamo plate i generalno donosimo odluke koje često nisu popularne.

Na primer, ove godine smo otkazali “team building” putovanja. Bilo je više loših komentara i nagomilavanja nezadovoljstva kod nekih od naših kolega u vezi sa tim i to nam je nanelo štetu u nekoj manjoj meri. Neku vrstu štete trpimo i kada smo u fazi da obazrivije povećavamo plate, konkurenciji je tada lakše da nam preuzme pojedine ljude.

Međutim, iako svesni štete koja time nastaje, biramo finansijsku disciplinu kako ne bismo došli u poziciju da moramo da otpuštamo bilo koga. Mi smo u potpunosti domaća firma. Nemamo strane investitore u kompaniji koji bi mogli izvršiti dodatni pritisak na nas da masovnim otpuštanjem smanjimo troškove. Nezavisnost u odlučivanju nam često pomaže da donosimo odluke koje će na duge staze biti dobre i za naše kolege i za biznis koji vodimo. Tokom kriznih perioda manje tolerišemo nerad i loše rezultate zbog toga što je bitno da naša usluga bude što bolja kako bismo ostvarili što bolji rezultat na tržištu.

(Ne)dostupnost kapitala

Situacija sa dostupnošću kapitala za domaće startape bi mogla biti dosta bolja i verujem da će i biti u narednim godinama. Međutim, ako pogledam gde je u tom smislu naš startap ekosistem bio pre samo pet godina, mogu slobodno reći da smo već postigli ogroman uspeh.

Pre nekoliko godina smo unutar Inicijative Digitalna Srbija oformili grupu poslovnih anđela sa idejom da ona svojim investicijama pomaže startapima u najranijim fazama razvoja. Grupa je u prvom momentu brojala petnaestak ljudi. Sada nas ima pedesetak i iz dana u dan nam se pridružuje sve više ljudi.

Kroz aktivnosti Inicijative Digitalna Srbija smo pomogli da se stvori Katapult, koji, između ostalog, našim startapima omogućava da dođu do bespovratnih sredstava (“matching grant”) nakon što dogovore investiciju sa poslovnim anđelima ili investicionim fondovima. Uz sve to, u Srbiji sada postoji nekoliko “Venture Capital” (VC) fondova koji u startape ulažu i u kasnijim fazama razvoja.

Inicijativa Digitalna Srbija redovno u Srbiju dovodi i veći broj stranih VC fondova koji prate razvoj naših startapa i čekaju pravu priliku da ulože u njih. Raduje me to što vidim da sve češće više investitora (privatnih, poslovnih i fondova) udružuje snage kako bi zajedno investiralo u domaće startape.

Utisak mi je da smo na pravom putu i da će dalji rast broja i kvaliteta domaćih startapa voditi ka tome da se povećava broj poslovnih anđela i fondova koji su spremni da investiraju u njih. Startup Genome procenjuje da je u jednom startap ekosistemu potrebno oko hiljadu startapa da bi šanse za ostvarivanje ogromnog uspeha bile realne. Naš ekosistem je već blizu tog broja i ja se radujem danu kada ćemo imati prvog srpskog “jednoroga” koji je intelektualna prava zadržao u našoj zemlji. Takve kompanije mogu značajno pomoći da se podigne životni standard u društvu.

Regulativa i reforme

Pre nekoliko dana je Savet stranih investitora (FIC) objavio svoju “Belu knjigu”, koja definiše veći broj preporuka čijom primenom bi se regulativa u našoj zemlji mogla dodatno unaprediti. Njihove preporuke se bave temama koje bi mogle modernizovati i olakšati poslovanje kompanija u Srbiji.

Mnogi zakoni, kao što su Zakon o radu i Zakon o privrednim društvima, i dalje sadrže pravila koja su iz nekog razloga ostala deo regulative iz nekih davnih vremena kada preduzetništvo i kompanije u privatnom vlasništvu nisu bile pokretačka snaga naše privrede. Ako posmatram isključivo poslovanje IT kompanija i startap ekosistema, na prvom mestu bih spomenuo Zakon o deviznom poslovanju.

Za većinu startapa on predstavlja ozbiljan ograničavajući faktor. Njegova ograničenja startapi obično prevazilaze osnivanjem firmi u inostranstvu. To je, po mom mišljenju, nepotreban i skup proces. Pritom, video sam više puta u praksi da domaći startapi i intelektualna prava izmeste u te strane firme. To vidim kao propuštenu šansu, to jest kao ogromnu štetu za našu zemlju.

Trendovi

Verujem da će tech industrija nastaviti da ide u istom pravcu kao i do sada. To znači da će sve više biti gotovih proizvoda ili poluproizvoda na bazi kojih će se graditi digitalna rešenja. To znači da će ljudi u našoj industriji ređe osmišljavati i stvarati osnovne softverske komponente i da će morati da razmišljaju šire, da dobro poznaju koncepte na višem nivou apstrakcije, da imaju odlično domensko znanje iz različitih oblasti, itd.

Na primer, kada sam ja počinjao svoju inženjersku karijeru, često sam rad na novom projektu počinjao pisanjem komponenti za autentifikaciju i autorizaciju korisničkih naloga. Danas se u tu svrhu najčešće koriste gotovi servisi koje lako integrišemo u svoje projekte, a koji su već dugo u upotrebi pa time garantuju veću pouzdanost, bolji kvalitet, skalabilnost i brži izlazak na tržište.

Veštačka inteligencija bi mogla ubrzati razvoj softvera u budućnosti. Ono što se zove “low-code/no-code platforms” takođe vidim kao nešto što može u jednoj meri promeniti način na koji ćemo raditi u budućnosti. Verujem da će i jedno i drugo zahtevati da inženjeri zapravo još bolje poznaju koncepte veštačke inteligencije i takvih platformi da bi tržištu mogli ponuditi relevantnu uslugu. Ja to sve vidim kao priliku za one koji su spremni da uče, dalje se profesionalno razvijaju i posvećeno rade. S druge strane, to vidim kao rizik za one ljude koji bi se držali naučenog i posla koji trenutno rade.