Sem Altman i veštačka inteligencija – Smrt Sučira Baladžija kao mrlja u rezimeu (3)

Sučir Baladži je rođen od imigrantskog para Purnime i Baladžija. Oni su se preselili iz Indije u Sjedinjene Države 1997. godine. Nakon što se Sučir rodio na Floridi, porodica je prešla u Kupertino gde su roditelji gradili uspešne karijere u tehnologiji. Odrastajući, Sučir je takođe pokazao izuzetan talenat za računarske nauke, krv nije voda. Nakon što je završio osnovne studije na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, pridružio se OpenAI u u San Francisku kao istraživač veštačke inteligencije.

Taj poziv nije došao slučajno.

Genije

Počeo je da programira pomoću dečijeg obrazovnog alata Scratch sa 11 godina. A sa 13 je uspeo da sastavi svoj prvi računar. Godinu dana kasnije napisao je rad o dizajnu čipova. Sa 17 godina počeo je da radi kao softverski programer u Kuori koja ga je tada plaćala astronomskih 25.000 dolara mesečno. Genije.

Osvajao je nagrade još od osnovne škole, na raznim takmičenjima, u zemlji i inostranstvu, od kojih je na jednom (TSA) zaradio 100.000 dolara.Takođe je osvojio prvo mesto na regionalnom takmičenju Pacifik Nortvest, kao i Berkli programskom takmičenju 2017.

Nakon pauze od studija, Baladži je pohađao i diplomirao računarske nauke na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju. Potom se, nakon diplomiranja pridružio OpenAI i to 2021.

Džon Šulman, suosnivač kompanije OpenAI, regrutovao je Baladžija odmah nakon fakulteta. Proveo je skoro četiri godine radeći u kompaniji kao istraživač veštačke inteligencije. Prikupljao je gotovo sve dostupne podatke na internetu koji su dostavljani modelu veštačke inteligencije. To je bilo neophodno gorivo da bi AI postao ono što jeste, a veliki broj tih podataka je zaštićen autorskim pravima.

Odlazak iz kompanije

Takođe je radio na modelu pod nazivom WebGPT. Šulman je tvrdio da je „Sučirov doprinos ovom projektu bio ogroman, i da on ne bi postojao bez njega“. Baladži je napustio kompaniju u avgustu 2024. nakon što se razočarao njenim poslovnim praksama. Rekao je: „Ako verujete u ono u šta ja verujem, jednostavno morate da napustite kompaniju“. Nakon što je napustio OpenAI, prema rečima njegove majke, planirao je da osnuje neprofitnu organizaciju usmerenu na mašinsko učenje i neuronauke. Baladžijeva majka je takođe rekla da je „smatrao da je veštačka inteligencija štetna za čovečanstvo“.

U intervjuu za Njujork Tajms od 23. oktobra 2024. godine, Baladži je tvrdio da proizvodi poput ČetGPT-a krše zakon o autorskim pravima Sjedinjenih Država jer su obučeni na proizvodima poslovnih konkurenata. I zato što rezultati četbotova mogu imitirati i zameniti te proizvode. Rekao je da ČetGPT i slični četbotovi uništavaju komercijalnu održivost pojedinaca i organizacija koje su proizvele podatke na kojima su obučeni sistemi veštačke inteligencije. U to vreme OpenAI je bio tužen zbog kršenja autorskih prava. Tužili su ga istaknuti autori i izdavači, uključujući i Njujork Tajms.

U sudskom podnesku od 18. novembra 2024. godine, advokati Njujork Tajmsa su identifikovali Baladžija kao jednu od osoba koje bi mogle da imaju „relevantne dokumente“ u slučaju kršenja autorskih prava protiv OpenAI. Baladži je najavio da će svedočiti protiv OpenAI. Istinu je trebalo da obznani i kanadskoj Njuz Media. Takođe je za 2. decembar imao zakazan sastanak sa novinarom Metom Obrinom iz Asošijejted Presa.

„Veštačka inteligencija, trenutno bez ikakve regulacije, šteti čovečanstvu“

Sučir Baladži

Nestanak i smrt

Krajem novembra gubi mu se svaki trag. Vratio se sa odmora u Katalini na kojem je bio sa prijateljima, veseo, pun planova. Na poruke nije odgovarao niti se odazivao na telefon.

Baladžijevi roditelji izjavili su da su poslednji put čuli sina 22. novembra 2024. Nakon što je prestao da odgovara na SMS poruke, zamolili su policiju San Franciska da uđe u njegov stan kako bi izvršili proveru njegovog zdravstvenog stanja. Dan kasnije, 26. novembra 2024. policija je pronašla Baladžija mrtvog, sa prostrelnom ranom u glavi. Imao je samo 26 godina. Pištolj koji je pronađen bio je registrovan na Baladžija. Kupio ga je u januaru 2024.

Pre nego što je zvanični izveštaj o obdukciji objavljen u februaru, Baladžijevi roditelji su izrazili sumnje u uzrok njegove smrti. „U roku od 40 minuta nisu ništa pogledali, samo su brzo rekli u redu, to je samoubistvo, preuzećemo telo’“, rekla je njegova majka. Nije izvršena čak ni kompletna obdukcija, pa je telo vraćeno za manje od 24 sata. Uklonjen je metak, urađena je kompjuterizovana tomografija.

Kontroverze

Službi za sahrane San Franciska slučaj je bio čudan. Baladžijevoj majci sugerisali su drugu autopsiju. Lice nije moglo da mu se vidi od rane od metka. Porodica je unajmila doktora Deneša Rala, patologa koji je analizirao i sedam fotografija koje je napravila njegova majka. Krv je bila svuda po stanu. Po navodima policije on je sebi pucao direktno u mozak.

Ispostavilo se da to nije bilo tačno, kao i da je ugao iz kojeg je upucan bio takav da je gotovo izvesno značio da je pištolj bio uperen na njega odozgo. Druga čudna okolnost je da na mestu zločina postoje tragovi perike, koji nisu njegova kosa, što je pokazala i analiza. Naknadna komisija porodičnih advokata i veštaka utvrdila je da je očigledno bilo borbe u kupatilu. Na to ukazuje i povreda na njegovoj glavi. Sumnja se da je ubijen sa leđa dok je prao zube. U lavabou je pronađen deo paste, dok su dve slušalice za uši pronađene na dva različita mesta na pločicama kupatila.

Poslednji vebsajt koji je posetio ticao se neuronauke, ne tutorijala kako izvršiti samoubistvo. Neko ko je bio spreman da ode u Njujork Tajms i suprotstavi se javno Semu Altmanu ne deluje kao osoba koja bi se nekoliko dana nakon toga ubila u kupatilu.

Borba porodice

Porodica je angažovala nekoliko advokata, koji su im uglavnom samo trošili vreme i odugovlačili. Pisali su načelniku policije, gradskom administratoru, glavnom medicinskom istražitelju, izvršnom direktoru medicinskog istražitelja, pojasnili slučaj, tražili da se uzme u obzir njegovo besprekorno mentalno stanje, anomalije na mestu zločina, krv po celom stanu, ugao pucnja. Zamolili su ih da ponovo razmotre i sprovedu novu istragu. Načelnik policije je očigledno pristao da sprovede istragu. Ali, medicinski istražitelj je zaustavio i rekao „ovo je samoubistvo“.

Mnogi smatraju da Baladži nije bio običan uzbunjivač i da tema nije bila samo kršenje autorskih prava, već moguće i krađa podataka od vlade SAD ili nekih drugih vlada.

Baladževa smrt privukla je pažnju javnosti i medija. Početni nedostatak detaljnih informacija od vlasti doveo je do široko rasprostranjenih spekulacija i teorija zavere. One sugerišu da je namerno ućutkan pre nego što je mogao da svedoči protiv OpenAI. Nije bio jedini uzbunjivač u tehnološkim vodama koji je tako završio. Istu sudbinu doživeli su Džon Barnet i Džošua Din iz Boinga, Jan Mardok iz Debijana, Aromn Švarc, suosnivač Redita.

Njegovi roditelji su javno vodili kampanju kako bi podigli svest o onome što su tvrdili. Da je netačna presuda vlasti San Franciska. Između ostalih faktora za svoju tvrdnju, opisali su Baladžijevo raspoloženje kao „veselo“ oko dve nedelje pre njegove smrti i „nedostatak oproštajne poruke u njegovom stanu“.

Gostovanje Altmana kod Takera Karlsona

Tvrdnje o zataškavanju dobile su na zamahu nakon što je Ilon Mask izjavio da smrt „ne deluje kao samoubistvo“ kao odgovor na tvit Baladžijeve majke. U januaru je Taker Karlson razgovarao o smrti sa Baladžijevom majkom u svom podkastu.

Karlsonu nije bilo jasno zbog čega Altman tvrdi da je reč o samoubistvu. A on mu je ponudio kao argument njegov pištolj i medicinski karton.

„Ne, definitivno je ubijen, mislim. Pa, bilo je znakova borbe. Kamera za nadzor, žice su bile presečene. Upravo je naručio hranu za poneti, vratio se sa odmora sa prijateljima na ostrvu Katalina. Nema nikakvih naznaka da je bio suicidalan. Nema oproštajne poruke, a pre toga je razgovarao sa članom porodice telefonom. Krv po celom stanu, to je nemoguće. Čini se zaista očiglednim da je ubijen“, odgovorio mu je Karlson.

„Kada se otkrivanje zločina tretira kao činjenje zločina, znači da vladaju kriminalci“

Edvard Snouden

Altman je rekao da nije radio puno intervjua u kojima je optužen, na šta mu je Karlson odgovorio da mu „nije jasno zbog čega grad San Francisko nije želeo da istraži ovaj slučaj dalje od svoje inicijalne procene“.

„Zbog sećanja na njega i zbog njegove familije, on zaslužuje poštovanje i tugu“, neubedljivo je krenuo Altman. Taker ga je prekinuo sa “ upravo pitam na zahtev njegove porodice“. Opšti utisak javnosti je da je Altman verovatno zažalio što se u intervjuu uopšte pojavio.

Zaključak Policijske uprave San Franciska i Kancelarije glavnog medicinskog istražitelja San Franciska od aprila 2025. je da je Baladži pucao u sebe.

Sve veći broj ljudi u Americi misli da je zapravo upucana istina. I da zakon odavno ne važi isto za sve, od slučaja Epstin, svih onih koji su sa njim šurovali, pa sve do Altmana danas.

Nastaviće se.