Sem Altman objašnjava budućnost: Velika priča Forbes o osnivaču OpenAI

Sem Altman kaže da štapić uranijuma u njegovoj kancelariji nije razlog za brigu. Postavljen uspravno na njegovom stolu u sedištu OpenAI u San Francisku, nalik zdepastom „Slim Džimu“ od abonosa, verovatno najviše podiže obrve među impresivnom zbirkom istorijskih inovacija koju je godinama sakupljao. „To je osiromašeni uranijum“, kaže nehajno o šipki uranijuma-238. To je isti element koji se koristi za proizvodnju nuklearne energije. „Neće vam nauditi“. Zamahuje Gajgerovim brojačem i dokazuje svoju tvrdnju.

„Napraviš veliko otkriće u fizici i… otključaš praktično neograničenu energiju“, kaže o uranijumskoj šipki. „Nismo znali za ovo, pa smo teorijski zaključili da je tako nešto moguće. Nekoliko decenija kasnije napravili su atomsku bombu. Prosto ludo brzo“.

Altman, u Adidas Lego Ultraboost patikama i jednostavnom sivom pletenom džemperu, metodično i hronološki prolazi kroz artefakte. Većina se inače nalazi u njegovoj kućnoj kancelariji, daleko od očiju svih osim najbližih prijatelja. Danas su izloženi, kako kaže Altman: kamena sekira stara 40.000 godina („neverovatno univerzalan alat iz kamenog doba“), bronzani mač star 3.500 godina („zanimljiv primer tehnologije sa velikim geopolitičkim uticajem“) i lopatica kompresorskog ventilatora iz motora aviona Konkord („jedini deo dovoljno mali“ da se ponese). U ležernom prkosu muzejskim pravilima, sve je doneo u kancelariju u sportskoj torbi, pojedinačno umotano u peškire iz kupatila.

„Dosledno me zadivljuje koliko svaka generacija izgradi novi nivo skele“, kaže o tehnološkom napretku. „To sada zaista vidimo“.

Trenutno najvažnija kompanija na svetu

Koliko god uranijumska šipka bila upečatljiva, jedan od drugih zanimljivih predmeta u Altmanovoj kolekciji je stari GPU čip. On je trenirao ranu verziju modela koji stoji iza prepoznatljivog proizvoda OpenAI – ČetGPT-a, koji je u novembru 2022. lansirao veštačku inteligenciju u mejnstrim. Pokrenuo je lančanu reakciju inovacija koja bi se mogla pokazati jednako transformativnom kao Industrijska revolucija.

Amerika ima bogatu istoriju inovatora koji nisu poznati po izumima, već po tome što su, čistom snagom volje i domišljatošću, doveli vrhunsku tehnologiju u svakodnevni život. Pomislite na Stiva Džobsa, Bila Gejtsa i Ilona Maska. Tomas Edison nije izmislio sijalicu. On – ili, preciznije, njegov tim – unapredio je taj izum dugotrajnijim vlaknom i potom agresivno izneo na tržište.

Altman je tog kova. On je pre investitor i akcelerator nego inženjer ili naučnik. Njegova vizija nije u usavršavanju potrošačkih proizvoda već u izgradnji osnovnih sistema od kojih bi ostatak ekonomije uskoro mogao da zavisi. ČetGPT sada ima više od 800 miliona nedeljnih korisnika. OpenAI, sa više od 13 milijardi dolara prihoda prošle godine, nedavno je procenjen na 500 milijardi dolara (Altman nema direktan vlasnički udeo u kompaniji, ali ga druga ulaganja čine teškim oko tri milijarde dolara). Trenutno je u pregovorima o dodatnom prikupljanju 100 milijardi dolara u megaturi finansiranja koja bi mogla da proceni kompaniju na 750 milijardi dolara ili više. Inspirisani primerom OpenAI, tehnološki giganti bi ove godine mogli da ulože procenjenih 500 milijardi dolara u AI data centre i čipove. U ovom trenutku, to je možda najvažnija kompanija na svetu.

Rekli su o Altmanu

To je Altmanu, sada 40-godišnjaku, donelo brzorastuću hagiografiju. Direktor Diznija Bob Ajger kaže da Altman ume da „gleda iza ugla“ i vidi budućnost. Suosnivač Airbnb-a Brajan Česki naziva ga „jednim od dvoje najambicioznijih ljudi koje poznajem“ (drugi je Mask). Legenda dizajna u Eplu, Džoni Ajv, zagonetno kaže da je Altman „komforan sa nepoznatim, ali nije ležeran prema odgovornosti“. Poznati VC Pol Grejem (Altmanov nekadašnji mentor u startap inkubatoru Y Combinator) nudi ogoljeniju ocenu. „Dobar je u ubeđivanju ljudi. Dobar je u tome da navede ljude da rade ono što on želi.“

Iako tih i sa nenametljivim manirima Srednjeg Zapada, Altman je pomalo vašarski promoter veštačke inteligencije. Njegova agresivna predviđanja o eksponencijalnom rastu tehnologije moraju da se obistine da bi opravdala ne samo procenu vrednosti OpenAI već i ogromne ekonomske i društvene opklade koje se oko toga formiraju. A nije jasno da li on zaista zna kako da do toga dođe. Može li isporučiti budućnost onoliko veliku, brzu i skupu kakvu opisuje?

Forbes prati Altmana, koji se nalazi na šestom mestu naše liste najvećih živih američkih inovatora, već više od decenije. Godine 2015. bio je istaknuti član naše prve liste Forbes 30 ispod 30 u oblasti VC ulaganja kao tek imenovani 29-godišnji lider Y Combinator-a. „Kul je to što možeš da napraviš listu problema u svetu, a zatim finansiraš kompanije da ih rešavaju“, rekao nam je tada.

Raznovrsni poduhvati

Posmatran isključivo kroz prizmu tih investicija, Altman je izuzetno ambiciozan poslovni lider koji pažljivo dizajnira svoju viziju budućnosti. Kako se mobilna era učvršćivala tokom 2010-ih, Altman je pronicljivo podržao niz kompanija. Na primer, uložio je 15.000 dolara za 2% u platnog giganta Strajp pre nego što je on uopšte imao ime. Predvodio je rundu finansiranja od 50 miliona dolara u Redit 2014. godine. One su izrasle u stubove ekonomije aplikacija.

Sa veštačkom inteligencijom to radi ponovo. Tu je, naravno, OpenAI. Ali tu je i Helion, koji pokušava da iskoristi gotovo neograničenu snagu nuklearne fuzije (vrste energije koju koristi Sunce), kao i Oklo, koji razvija konvencionalnije reaktore nuklearne fisije, ali manje i modularne. Oboje bi mogli da zadovolje energetske apetite veštačke inteligencije. Tu je i Vorld (ranije Vorldkoin), koji razvija tehnologiju za pružanje „dokaza ljudskosti“ u rastućem svetu AI dipfejkova. Zatim je tu i mladi Merdž Labs, koji radi na neuronskom računarstvu. A preko neprofitne organizacije OpenResearch, Altman je podržao jedan od najvećih američkih eksperimenata sa univerzalnim osnovnim prihodom. To je napor koji bi svim građanima obezbedio malu, zagarantovanu platu bez uslova, kao mogući lek za ekonomske poremećaje koje bi AI mogao izazvati.

„Mislim da sam neobično dobar u projektovanju više stvari – godinama ili čak nekoliko decenija unapred. I u razumevanju kako će one međusobno da deluju“, kaže on. Neki ljudi su dobri u predviđanju onoga što sledi. Drugi vide kako će se različiti svetovi uskoro preklopiti. „Ali kombinacija toga je, nekako, moja stvar“.

Nije planirao da uništi svet

Ovih dana Altman ima novu prizmu kroz koju posmatra obećanja i opasnosti AI – roditeljstvo. On i njegov suprug imaju sina, a kasnije ove godine očekuju i drugo dete.

„Ljudi kažu: ‘Oh, drago mi je što imaš dete, jer sada nećeš uraditi nešto što će uništiti svet’“, kaže Altman. „Bio sam stvarno rešen da to ne uradim i pre deteta. Nije mi bilo potrebno dete za to“.

Altmanova pozadina je dobro poznata. Odrastao je u Sent Luisu, daleko od Silicijumske doline, kao štreber fasciniran naukom, energijom i veštačkom inteligencijom. „Opsednut sam sa nekoliko istih ideja ceo život“, kaže. One se nisu promenile „još od kada sam imao, recimo, 18 godina“.

Altman je 2003. stigao na Stenford s namerom da studira veštačku inteligenciju, u vreme kada je duh epohe više bio Veb 2.0. Tokom druge godine studija pobedio je na takmičenju za poslovni plan sa idejom koja će kasnije postati njegov prvi startap, Loopt. To je bila telefonska aplikacija za deljenje lokacije sa prijateljima. Tada je prvi put čuo za Y Combinator. Seo je na noćni let za Boston kako bi razgovarao sa osnivačem Polom Grejemom. „Sećam se da sam pomislio: ovako je, mora da je, izgledao Bil Gejts“, priseća se Grejem njihovog prvog susreta.

Ulazak u Y Combinator

Grejem je bio toliko impresioniran da je, kada se 2014. povukao, imenovao Altmana – tada je imao svega 28 godina – da preuzme vođenje Y Combinator-a. Razlog? „Sem dobija ono što želi“, kaže Grejem. „Dakle, ako bi jedini način da Sem uspe u životu bio da YC uspe, onda bi YC uspeo“.

Altman se u YC oprobao na raznim poljima, ali se posebno vezao za jedan sporedni projekat: istraživačku organizaciju za veštačku inteligenciju pod imenom OpenAI. Osnovan 2015. kao neprofitna organizacija, OpenAI je težio stvaranju AGI, odnosno opšte veštačke inteligencije. To je u suštini AI koji može da „razmišlja“ poput ljudi. Altman je lično regrutovao Grega Brokmana, tadašnjeg tehničkog direktora Strajpa, i slavnog AI istraživača Ilju Satskevera, poznatog po pionirskom radu na neuronskim mrežama, da se pridruže kao suosnivači. Pomogao je da ubede Ilona Maska, tada jednog od njegovih ličnih heroja, da projekat podrži sa 38 miliona dolara.

Altmanova usredsređenost na OpenAI ubrzo je postala gotovo monomanija. Zato je Y Combinator sve više ličio na hobi koji bledi, a ne na poziv kakav je Grejem zamišljao. Grejem i suosnivačica YC Džesika Livingston ostali su 2019. zatečeni kada su u saopštenju za javnost pročitali da je Altman imenovan za izvršnog direktora nove profitne grane OpenAI. Livingston ga je zamolila da se ponovo u potpunosti posveti YC-u ili da se povuče.

„Tu ima i opravdanih kritika“, kaže Altman danas. „Kada mi je postalo jasno da će OpenAI uspeti, a ja sam vodio obe stvari, pomislio sam: ‘Mogu da se pretvaram da mi je i dalje jednako stalo do YC-a, ali [OpenAI] je moja svrha i time moram da se bavim’“.

Sukobi s kolegama

To ne bi bio prvi put da Altmanovi prioriteti dođu u sukob sa kolegama. Nekoliko dana pred Dan zahvalnosti 2023. godine, neprofitni upravni odbor OpenAI smenio ga je uz obrazloženje da „nije bio dosledno iskren“. Na čelu pobune bio je suosnivač Satskever, koji je odboru rekao da „Sem pokazuje dosledan obrazac laganja“. Optužio ga je za „stvaranje haosa, pokretanje velikog broja novih projekata i suprotstavljanje ljudi jednih drugima“ u potrazi za sopstvenim ciljevima. Altman je vraćen na funkciju samo pet dana kasnije, posle onoga što se može smatrati najfarsičnijom korporativnom dramom u istoriji Silicijumske doline. Saga u kojoj su se zaposleni u OpenAI pobunili i zapretili masovnim odlaskom ukoliko Altman ne bude vraćen. Majkrosoft je iznenada uskočio s ponudom da ga zaposli, a pojavile su se i glasine o novom AI modelu toliko moćnom da je uplašio one koji su ga videli.

Sve se to odvijalo usred vrtloga optužbi za dvoličnost i nepromišljenost. Kasnija istraga odbora zaključila je da je Altman zaista pravi lider za OpenAI. Ipak je taj incident ostavio neizbrisiv trag na njegovoj reputaciji.

Situaciju nije popravilo ni to što je tri godine ranije unutrašnja borba za moć dovela do toga da se grupa vrhunskih zaposlenih u OpenAI, uključujući brata i sestru Darija i Danielu Amodei, odvoji i osnuje Antropik. Osnovali su rivala koji se posebno hvali fokusom na bezbednost veštačke inteligencije. Sada procenjen na oko 350 milijardi dolara, sa oko 4,5 milijardi dolara prihoda u 2025. godini, Antropik je postao jedan od najopasnijih konkurenata OpenAI.

Sukob s Maskom

Još eksplozivnija od odlaska u Antropik bila je odluka OpenAI da restrukturira organizaciju i doda profitnu granu. Taj potez omogućio je OpenAI da funkcioniše više kao tipična kompanija i da prima sredstva od investitora. Uključujući ključnu investiciju Majkrosofta od 13 milijardi dolara, počev od 2019. Mask se tome žestoko usprotivio i u znak protesta otišao, ne dobivši nikakav vlasnički udeo u profitnom entitetu. Dvorske intrige su brojne, ali Mask u tužbi tvrdi da je otišao zato što je OpenAI napustio svoju prvobitnu misiju stvaranja veštačke inteligencije u korist čovečanstva i okrenuo se maksimizaciji profita.

OpenAI tvrdi da je pravi razlog bio to što kompanija nije želela da mu prepusti kontrolu nad profitnom granom. Mask je ubrzo potom, 2023. godine, pokrenuo konkurentski xAI, koji je sada procenjen na 250 milijardi dolara. Očekuje se da slučaj ode na suđenje ovog proleća. „To nije način na koji bih birao da potrošim dane koji su pred nama“, kaže Altman. „Ali siguran sam u našu poziciju“.

Zašto nije uzeo udeo

Iako je Altman smatrao da je stvaranje profitne strukture bilo neophodno da bi OpenAI napredovao, nema sumnje da je to koristilo i njemu lično. Ojačalo je njegov uticaj i moć. Ali, na zaprepašćenje kritičara, ne i njegovo bogatstvo. Altman nije imao direktan vlasnički udeo u OpenAI kada je osnovan, niti ga ima danas, iako je tokom restrukturiranja mogao da ga uzme. Zašto? „Ne znam. Nemam dobar odgovor“, kaže on. „Verovatno bi trebalo da ga uzmem, čisto da više nikada ne moram da odgovaram na to pitanje“. Dodaje da je njegovo odsustvo vlasništva „super-zbunjujuća, suluda stvar koja proizvodi teorije zavere“.

Restrukturiranje je od nekadašnjeg Altmanovog heroja Maska napravilo ogorčenog neprijatelja, koji je potom iskoristio xAI da izgradi konkurenta ČetGPT-u pod nazivom Grok. Predstavljen kao AI model koji „traga za istinom“, Grok je upao u beskrajnu kaljugu kontroverzi zbog ponavljanja lažnih narativa o „belom genocidu“, nazivanja sebe „MechaHitlerom“ i, navodno, generisanja seksualizovanih slika maloletnika (kompanija se kasnije izvinila). „Voleo bih da stvari rade drugačije. Ludo mi je koliko vremena provodi napadajući nas“, kaže Altman, žaleći se na Maskove optužbe da OpenAI ne deluje bezbedno. „Kod njih je sopstvena kuća stalno u plamenu po tim pitanjima“.

Kombinuje strpljenje i nestrpljenje

Iako ga je sklonost da juri napred sa idejama koje ga uzbuđuju često dovodila u probleme, ona je ujedno i jedan od stubova njegovog uspeha.

Uzmimo lansiranje ČetGPT-a. Rukovodstvo OpenAI kolebalo se oko toga da li da model pusti u javnost, tvrdeći da je bolje sačekati moćniju verziju. Altman je bio taj koji ih je ubedio da to učine odmah. „Sem je rekao: ‘Hajde samo da probamo da ovo izbacimo’“, kaže Brokman, suosnivač i predsednik OpenAI. Noć uoči lansiranja, priseća se, tim je pravio prognoze kako će sve proći. „Mislio sam da će to biti kratkotrajan bljesak“, kaže danas. „Sem je uvek bio uveren“.

Kako pokazuju procene vrednosti OpenAI i prognoze o veličini AI tržišta, tajming lansiranja nije mogao biti bolji. On je „ekstremno okrenut budućnosti“, kaže Ajger iz Diznija o Altmanu. „Kombinuje i strpljenje i nestrpljenje“.

Tu deluje još nešto: Altman poznaje istoriju. Njegov poriv da brzo lansira proizvode oblikovan je proučavanjem Xerox PARC-a, legendarnog istraživačkog centra iz Silicijumske doline poznatog po izumima poput modernog grafičkog korisničkog interfejsa, laserskih štampača i računarskog miša. Ali, i po tome što nijedan od njih nije uspeo da komercijalizuje. „Moraš da imaš ekonomski motor u tom ciklusu“, kaže Altman. „Mislim da postoji mnogo sjajnih inovacija koje nikada nisu izašle iz laboratorije zato što se niko nije potrudio da ih jednostavno stavi ljudima u ruke“.

Oprez

Na tome sada radi. Rudimentarni tekstualni interfejs ČetGPT-a vuče korene još od Elize, četbota iz šezdesetih godina koji je čuveno – i loše – glumio psihoterapeuta. Altman želi da izmisli potpuno novu paradigmu. Uređaje koji će veštačku inteligenciju učiniti neizostavnim delom svakodnevnog života.

U tom cilju, OpenAI je u julu za 6,5 milijardi dolara kupio IO, hardversku firmu Džonija Ajva (dizajnera Ajmeka, Ajfona i Epl sata). „Sem razume da korisnički interfejs nije dekoracija“, kaže Ajv. „On definiše ljudsko iskustvo“.

Altman je oduševljen projektom, ali nepopustljiv u svom odbijanju da ga opiše. Tim radi u tajnoj kancelariji u severnom delu San Franciska. Govori o njemu gotovo kao u Češir stilu: vidi porodicu uređaja koji pružaju „ekstremnu kontekstualnu svest i proaktivnu pomoć“. Možda će postojati „mali prijateljski pratilac“ koji vas posmatra, pomaže u obavljanju zadataka i generalno poboljšava svakodnevno iskustvo. U jednom trenutku opisuje uređaj koji bi napravio savršeni izbor artefakata koje je ranije pokazao. „Rekao bi: ‘Znam o čemu je Sem nedavno razmišljao, šta ga verovatno uzbuđuje’“, kaže on. „‘Takođe sam pratio kuda mu oči idu po prostoriji’“.

Sve ovo bi mogla biti i obmana. Altman ima reputaciju osobe sklone sjajnim objektima. Izazov osmišljavanja uređaja koji bi mogli da pomognu u definisanju ljudskog iskustva nije bez rizika. Silicijumska dolina je puna neuspeha „koji menjaju svet“. Npr. Segvej skuter, Magic Leap sa previše obećavajućom proširenom stvarnošću i, novije, Hjumanov smešni prenosivi AI asistent pin (kompanija koju podržava Altman). „Može da propadne“, priznaje Altman. „Retko ko je u istoriji uspeo da smisli fundamentalno novi interfejs za računare“.

Saradnja sa Diznijem

Takođe, to može biti i štetno. OpenAI je kritikovan zbog puštanja proizvoda bez odgovarajućih bezbednosnih testova. I zbog uvođenja funkcija koje prioritet daju angažovanju korisnika nad psihološkim blagostanjem. Naveden je u nekoliko tužbi za smrt, koje tvrde da je ČetGPT direktno ohrabrio i/ili omogućio samopovređivanje i samoubistvo. Mnogi tvrde da ogromni data centri koji pokreću ČetGPT gutaju energiju i vodu, stvarajući ekološke noćne more. OpenAI je uvek brzo davao izvinjenja i obećanja da će biti bolje, ali teško je ne uočiti obrazac.

U decembru su Altman i Ajger privukli pažnju u Silicijumskoj dolini i Holivudu kada su najavili dogovor da OpenAI licencira likove iz Diznijevog univerzuma, uključujući Mikija Mausa, Dart Vejdera i Pepeljugu, za korišćenje u OpenAI aplikaciji Sora. Ona koristi AI za generisanje realističnih video zapisa iz upita. Bila je to zapanjujuća alijansa, s obzirom na to da je Dizni poznat po zaštiti svoje intelektualne svojine. A Holivud je generalno video AI kao egzistencijalnu pretnju. Nakon više od godinu dana pregovora, sporazum je omogućio Dizniju, između ostalog, da uključi Sora-generisane video zapise na svom servisu Dizni+. Takođe je Altman ubedio giganta zabave da uloži milijardu dolara u OpenAI. Tako je dao AI kolosu najmagičniji holivudsku blagoslov. „Sem je želeo to kao znak poverenja i, u suštini, da ojača partnerstvo“, kaže Ajger. „I da stvori situaciju u kojoj Dizni ima malo veći interes u igri“.

Rast uticaja

To takođe pokazuje Altmanov uticaj, koji je rastao zajedno sa OpenAI. Prvog celog dana drugog mandata predsednika Trampa, Altman se pojavio u Beloj kući zajedno sa Trampom, suosnivačem Orakla Lerijem Elisonom i milijarderom Masajošijem Sonom iz Softbanka kako bi najavili Projekat Stargejt. To je smelo ulaganje od 500 milijardi dolara u AI infrastrukturu u SAD. Bio je to ekstravagantan potez, prikladan za maksimalističkog predsednika i investitora koji voli rizik poput Sona. Ali Altman je imao još veće ambicije. „Razgovarali smo i rekao je: ‘Više je bolje’“, kaže Son za Forbes. „Više je bolje“.

Altman kaže da je Tramp bio lak za saradnju kada je reč o AI, iako nacionalističke politike administracije nisu u potpunosti usklađene ni sa njegovim, ni sa misijama OpenAI. „Njegov posao je da Amerika pobedi. A ja gledam našu misiju za čovečanstvo u celini“, kaže Altman. „Tu postoji određena suprotnost“.

Nema tajnog plana

Ipak, dok OpenAI pravi masivnu ekspanziju za budućnost, postoje i sinergije u njihovim ekspanzionističkim tendencijama. Pored ČetGPT-a, Sore i svega na čemu Džoni Ajv zaista radi, kompanija razvija sopstveni AI čip, aplikaciju za društvene mreže koja bi konkurisala X-u, pa čak razmatra fabrike humanoidnih robota. U januaru je OpenAI objavio paket softverskih alata za zdravstvene organizacije i freemium model sa oglasima za ČetGPT. Glavni istraživački direktor OpenAI, Mark Čen, kaže za Forbes da se u narednoj godini nadaju razvoju AI pomoćnika-istraživača koji bi pomogao njegovom timu da ubrza realizaciju ideja.

„Krećemo ka sistemu koji će biti sposoban da sam inovira“, kaže Altman. „Ne mislim da je većina sveta shvatila šta to znači“.

Kritičari kažu da Altman samo pokušava da učini OpenAI prevelikim da bi propao. To je argument koji saveznici odbacuju. „Ne mislim da postoji neki tajni plan“, kaže predsednik OpenAI Bret Tejlor. „Ljudi su jednostavno vrlo uzbuđeni zbog uticaja AI na čovečanstvo“.

Grejem misli da je to Altmanova priroda. „Ako vidi priliku koja nije iskorišćena, teško mu je da je ne iskoristi“, kaže. Primećuje da njegov bivši učenik posebno voli stvari koje su potcenjene. „Kladim se da mu je teško da odoli kupovini komercijalnog prostora u San Francisku“.

Previše aktivnosti?

Altman ima uloge u više od 400 kompanija, što bi moglo ukazivati na određeni nedostatak fokusa. Više zaposlenih u OpenAI kaže za Forbes da se plaše da kompanija pokušava da radi previše, prebrzo. Brinu o njenoj sposobnosti da ostane ispred u trci modela, posebno nakon GPT-5, koji je široko ocenjen kao razočaravajući. Takođe su bili šokirani kada je Epl odabrao Guglove AI modele za narednu generaciju Siri. To je ugovor koji je trebalo da pripadne OpenAI-u pošto je već napajao Apple Intelligence platformu. „Da, to nije bilo sjajno“, kaže jedan inženjer. „Mnogi od nas su mislili da je to već dogovoreno“.

Altman, s druge strane, kaže da je „110%“ fokusiran na OpenAI i njegovu glavnu misiju AGI. Nju je, praktično, teško definisati i može da bude udaljena tri, 30 ili beskonačno godina udaljena. U jednom trenutku jednostavno proglašava pobedu: „U suštini smo izgradili AGI, ili smo veoma blizu toga“.

Kada mu je rečeno za ovu tvrdnju, izvršni direktor Majkrosofta Satja Nadela daje realnu procenu. „Ne mislim da smo bilo gde blizu [AGI]“, kaže uz osmeh. „Imamo dobar proces. Nije stvar u tome da li Sem ili ja to proglasimo“. Čak i kao jedan od najvažnijih partnera OpenAI, Nadela priznaje prirodno „trenje“ dok kompanije konkurišu u AI. „Biće sivih zona“, kaže. „Tako da mislim da je termin ‘frenemies’ dobar način da se opiše taj odnos“.

Nekoliko dana kasnije, Altman ublažava ton. „Mislio sam to kao duhovnu izjavu, ne doslovnu“, kaže. Postizanje AGI, priznaje, zahtevaće „mnogo velikih proboja srednjeg obima. Ne mislim da nam treba veliki“.

Postigao uglavnom sve što je hteo

Altman zna da njegove motivacije mogu biti zbunjujuće nekima. „Teško je znati šta se dešava u njegovoj glavi“, kaže Grejem, njegov dugogodišnji mentor, koji bi bar donekle trebalo da ima uvid. Altmanova odlučnost da odmah i agresivno širi kompaniju često izaziva kritike. Uzmimo njegovu obavezu da potroši 1,4 biliona dolara, uglavnom na AI čipove i data centre, u narednih osam godina. Po njegovom mišljenju, „očigledno“ je da će toliko novca i računarske snage biti potrebno da bi se pratila eksponencijalna upotreba AI. „Ostatak sveta kaže: ‘finansijska realnost’. I ne mislim da sam ja najjači u održavanju te dve perspektive u glavi“, kaže on.

Altman ima prilično jednostavan plan sukcesije za OpenAI: predati kompaniju AI modelu. Ako je cilj da veštačka inteligencija postane toliko napredna da može da vodi kompanije, pita, zašto ne i njegov model? „Nikada ne bih stajao na putu tome“, kaže. „Trebalo bi da budem najspremniji da to učinim“.

I šta onda?

Kaže da nema profesionalne ambicije van OpenAI, uz jednu napomenu. U svetu posle AGI, možda će pronaći strast u novom tipu posla koji još nije stvoren. „Stvari koje sam zaista želeo da postignem, uglavnom sam postigao“, kaže. „Sada mi se čini da igram za bonus poene“.

Ričard Nieva, novinar Forbes
Ana Tong, novinarka Forbes