Sem Altman – Stargejt, 500 milijardi dolara uloženih u neizvesnu budućnost sa veštačkom inteligencijom (6)

Projekat Sema Altmana Stargejt (Zvezdana kapija) je višegodišnja inicijativa za izgradnju niza superračunara i više centara podataka zasnovanih na veštačkoj inteligenciji (AI). Projekat je zajednički poduhvat kompanija OpenAI, SoftBank, Orakl (Oracle) i drugih. Planirano je da bude završen u periodu od pet do šest godina od njegove zvanične objave u januaru 2025. Prvi obrisi već su tu, po kojoj ceni, i da li je ona opravdana?

Abelin je mesto u okruzima Tejlor i Džouns u Teksasu. Njegova populacija je iznosila oko 125.000 stanovnika prema popisu iz 2020. godine. Dom tri hrišćanska univerziteta koji se nalazi pored međudržavnog puta 20. To bi bilo to, da Abilin sada nije poznat kao najveći centar za skladištenje i pogon veštačke inteligencije Stargejt. Najavljen je kao najveći infrastrukturni projekat u ljudskoj istoriji koji će „stvoriti nove načine poslovanja, pronalaske, i pokrenuti čovečanstvo napred“, kako su rekli njegovi tvorci.

Prva lokacija u Abelinu nazvana je „Project Ludicrous“. U žargonskom značenju to znači nemoguće ostvarljivo. Tako i jeste izgledalo u junu 2024. Samo zemlja i žbunje, ali i blizu 3.000 građevinskih radnika koji su danonoćno radili, okruženi kranovima od 600 tona, bagerima, kiperima, viljuškarima. Ukupno 155 vozila su bila zadužena samo za iznošenje zemlje.

Najava ipak nije bila suluda. Jedna zgrada je već operativna, dok je druga (od osam najavljenih) skoro završena. Bilo je i skepsi, pa je i sam Ilon Mask izjavio da „oni za ovo nemaju novac“. Prevario se.

Objekti će sadržati velike klastere potpuno međusobno povezanih grafičkih procesora. Do 400.000 čipova. Time će Stargejt postati najveći računarski klaster na svetu, na prostoru od 46.452 kvadratnih metara. Sa potencijalom da pređe gigavat kapaciteta, kako je za CNBC izjavila šefica finansija OpenAI. Koliko je to energije? Dovoljno za napajanje oko 750.000 američkih domaćinstava ili 100 miliona LED sijalica.

Centar podataka

Potražnja za računarskom infrastrukturom nije američki fenomen, već globalni. Ukoliko se pitate čemu žurba, odgovor je da je Stargejt (kodno ime koje je kasnije usvojeno kao oficijelno, nastalo kao asocijacija Sema Altmana na dizajn iz ostvarenja Stargejt iz 1997. godine) deo daleko šire trke u okviru razvoja veštačke inteligencije.

Meta (uložila 65 milijardi), Majkrosoft (80), Gugl, Amazon, grade sopstvene centre podataka za veštačku inteligenciju na lokacijama širom SAD i šire. Pored toga što stvaraju bolju AI, mnogi tehnološki lideri žele da budu prvi koji će stvoriti opštu veštačku inteligenciju zasnovanu na opštoj inteligenciji. Super pametni agent koji može da razmišlja i uči baš kao čovek, ako ne i bolje. Koliko je to pametno i bezbedno već je bila tema našeg serijala.

Severna Virdžinija je lokacija gde su primarni data centri i baze podataka locirane. Tu je prva generacija računarstva izgrađena blizu vladinih agencija koje su stvorile originalni internet. Ti centri podataka su puni procesora, osnovnih računarskih čipova koji pokreću svakodnevne stvari poput strimovanja na društvenim mrežama i oblaka (klauda). Stargejt, s druge strane, deo je nove ere centara podataka punih grafičkih procesora (GPU). Posebnih naprednih čipova potrebnih za pokretanje veštačke inteligencije.

Gde je tu Tramp

Ovaj projekat ponosno je najavio prvi čovek OpenAI Sem Altman krajem januara ove godine. Tada ga je predsednik Donald Tramp uz smešak pažljivo slušao. To nije čest slučaj kada je u pitanju predsednik Amerike, čime je samo potvrđena njegova politička težina. Osetili su je i iz OpenAI, a zna se kako treba sa Trampom – samo servilno i komplimenti.

Sara Frajer, glavna finansijska direktorka kompanije OpenAI, izjavila je da bi novoizabrani predsednik Donald Tramp mogao da bude „predsednik AI“. Tako i deluje. Tramp je recimo lično brifovan o investiciji kompanije Envidija u OpenAI tokom državne posete Velikoj Britaniji. Orakl kaže da će projekat dnevno zapošljavati više od 6.000 građevinskih radnika i obezbediti skoro 1.700 dugoročnih radnih mesta. To je Trampu savršen materijal za promociju na konferencijama za štampu.

Moćni trijumvirat i ogromne količine novca

Stargejt je projekat o kojem se puno priča i spekuliše, a zapravo malo toga zna. Ono što je poznato je da je Altman išao na proputovanje svetom gde je pričao sa predsednicima, premijerima, sivim eminencijama, biznismenima, investitorima. Tražio je mecene za svoj projekat. Epilog njegove prezentacije je partnerstvo sa grupacijom SoftBank, japanskom multinacionalnom investicionom holding kompanijom. Njen predsednik Masajoši Son je investirao 30 milijardi dolara u OpenAI. Uz kupovinu odeljenja za robotiku kompanije ABB za 5,4 milijarde dolara.

Uz ova dva giganta tu je i treći, kompanija Orakl Lerija Elison. On je iznajmio kompletnu lokaciju i pruža infrastrukturnu podršku kroz Orakl klaud. U julu ove godine OpenAI i Orakl su sklopili sporazum o razvoju do 4,5 gigavata dodatnih kapaciteta Stargejta. To partnerstvo prelazi 300 milijardi dolara tokom narednih pet godina.

Raspodela uloga

I to nije sav novac koji će biti uložen pošto je sredinom septembra najavljen ugovor o ulaganju u kapital sa kompanijom Envidija. Oni će dodati procenjenih 500 milijardi dolara vrednih data centara u narednim godinama. Od 2019. godine, Majkrosoft je investirao milijarde dolara u OpenAI. Pružio je mnoštvo pristupa Azure kreditima. Pored toga, OpenAI ugovara i sa manjim klaud kompanijama za dodatne računarske kapacitete i pomoć u upravljanju svojom infrastrukturom.

Uloge su raspoređene prilično jasno. Iako kompanije poput Orakla pomažu u finansiranju izgradnje centra, OpenAI će na kraju biti taj koji će platiti računarski kapacitet kao operativni trošak. Envidija ulaže kapital kako bi pokrenula projekat. Ali, proizvođač čipova će biti plaćen za sve grafičke procesorske jedinice (GPU) koje obezbedi kako se ti čipovi budu raspoređivali.

Zašto je sve toliko grandiozno (i troši puno struje i vode)?

Zašto je sve toliko veliko u gradiću udaljenom oko 250 kilometara od Dalasa i zašto toliko košta. Zašto je u planu pet dodatnih lokacija Stargejta širom Teksasa, Novog Meksika, Ohaja, kao i neimenovana lokacija na Srednjem zapadu. To dovodi veličinu inicijative na skoro sedam gigavata i više od 400 milijardi dolara investicija tokom naredne tri godine.

Iz OpenAI kažu: „Obim izgradnje projekta bio je neophodan da bi se obezbedila količina računarskih resursa potrebnih za rad OpenAI modela“. Primera radi kada su korisnici počeli pomahnitalo da koriste OpenAi generisane fotografije u Gibli stilu, Altman je izjavio da mu se „čipovi u kompaniji tope“. Matematika je jasna – više postrojenja, centara za obradu podataka, više veštačke inteligencije. To zahteva ogromne količine vode, koje hlade sve ove uzavrele procesore. Problem sa suludom potrošnjom vode Stargejt je rešio stvaranjem takozvanog sistema zatvorene petlje. Sistem vodu trajno drži zatvorenu unutar cevi.

Drugi problem je energija. Ukoliko pogledate data centar pre 20 godina, pojedinačni rek u njemu bi obično trošio između dva do četiri kilovata. Danas, sa najnovijom konfiguracijom Envidije, to je oko 130 kilovata. Pojednostavljeno, pitanje upućeno ČetGPT-u koristi 10 puta više energije nego pretraga na Guglu. Zato velike kompanije traže jeftinu, čistu energiju – vetar. Prema jednoj proceni, centri podataka bi mogli da potroše više od 8% električne energije u Americi do 2035. I dok Međunarodna agencija za energiju predviđa da će obnovljivi izvori energije zadovoljiti oko polovine te potražnje, ostatak će uglavnom dolaziti iz uglja i gasa.

Zagađenje u najavi.

Da li je sve ovo potrebno

Prema proceni HSBC-a, širom sveta je planirano ulaganje više od dva biliona dolara u infrastrukturu AI.

Pitanje koje se u Americi postavlja svakodnevno je da li je zaista potrebna sva ova infrastruktura za one koji ne prate opsesivno svaki preokret u trci za veštačkom inteligencijom?

Kineska kompanija DeepSeek, čiji je sopstveni model AI postao viralan u januaru, sa performansama sličnim američkim modelima, postiže zavidne rezultate kroz algoritamske i arhitektonske inovacije. Omogućava uporedive performanse sa manje vrhunskih servera i manjom potrošnjom energije. Ovo efikasno smanjuje oslanjanje na velike centralizovane kontrolere domena. I ublažava ukupnu potražnju za električnom energijom.

Otud ponovo pitanje, da li su mega projekti razmere Stargejta zaista neophodni?

Ako ne uspe…

Majkrosoft je nedavno objavio da pauzira, otkazuje izgradnju nekoliko data centara u SAD i inostranstvu. Mnogi ljudi u ovoj branši se brinu da će doći momenat kada će se doći do zida. I do kraja ove trke, koja bi mogla enormno da košta.

Početkom 2020. i 2021. sve velike tehnološke kompanije zapošljavale su gotovo svakog dobrog matematičkog đaka. U jednom trenutku su masovno počele da otpuštaju ljude. Takav scenario mnogima ne bi bio iznenađenje. I Sem Altman je rekao da je najveći rizik da ljudi prestanu da žele da plaćaju usluge AI.

Gradeći ove centre, Altman je najavljivao da će oni stvoriti hiljade i hiljade radnih mesta. U međuvremenu, AI uništava radna mesta na drugim mestima. Pa čak i među najboljim inženjerima i tehnolozima postoji ogroman strah.

Strah postoji i od hidre zvane AI. Šta kada postane previše moćna.

„Da, to dolazi i mi, mi smo uvek pokušavali da budemo super iskreni o tome

šta mislimo da bi mogao biti uticaj. Shvatajući da ćemo pogrešiti u mnogim detaljima“, izjavio je Altman u jednom intervju.

Koliko će i da li će te „greške“ da nas koštaju, možda i kao čovečanstvo ostaje veliko pitanje, uostalom predviđanje budućnosti veštačke inteligencije odavno izgleda teže nego pre godinu, dve.