Snežana Stoiljković – Beograđanka koja je reformisala Svetsku banku, a sada i Federaciju Crvenog krsta

U dosadašnjoj karijeri Snežana Nena Stoiljković je bila potpredsednik Svetske banke kao i Međunarodne finansijske korporacije (IFC), direktor njene kancelarije za Istočnu Evropu i regionalni menadžer za Zapadni Balkan, a danas je jedan od tri podsekretara Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (IFRC).

Posao je odveo u najmanje stotinu država, duž svih kontinenata. Najteži zadatak u karijeri joj je bilo stvaranje nove organizacije Svetske banke. Zaostavština njenog rada u Istočnoj Evropi, pa i našem regionu, je usresređenost javnih i privatnih partnera na pitanje energetske efikasnosti.

Zahvaljujući Neni Stoiljković, Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca na raspolaganju ima novi finansijski instrument, uz koji mogu značajno da uvećaju sredstva donatora. Moći će da ga koriste i ostale humanitarne organizacije.

Ekonomija prevagnula

Sve je počelo odlukom da upiše Ekonomski fakultet u Beogradu, iako je podjednako vukao i Prirodno-matematički. Danas je sigurna, a to poručuje i mlađim kolegama – do cilja vode različiti putevi.

Postoji više načina da se dođe do istog ishoda u karijeri. Naučila sam to iz ličnog iskustva i taj nauk pokušavam da prenesem mlađim generacijama.

„Ključna dilema je bila da li otići na PMF ili na kibernetiku na Ekonomskom fakultetu“, kaže za Forbes Srbija Nena Stoiljković. „Sećam se momenta i mesta u Beogradu na kome sam prelomila. Pošto sam volela i društvene nauke, nekako je odluka pala na ekonomiju“.

Verovala je da je to bolji izbor s obzirom na interesovanja i želju da putuje.

„Zanimale su me razne zemlje, njihove istorije i kulture, ali i privrede“, dodaje Nena. „Naravno, bilo je sasvim moguće da izaberem put preko PMF-a i matematike. Nije isključeno da bih se kasnije opet pronašla u ekonomiji ili finansijama. Postoji više načina da se dođe do istog ishoda u karijeri. Naučila sam to iz ličnog iskustva i taj nauk pokušavam da prenesem mlađim generacijama“.

Presudan odlazak u London

Nena je karijeru započela kao saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu i CES Mekona. Ključni momenat koji je odlučio dalji put, bio je odlazak na master studije na London Business School (LBS).

„Mislim da talenat u mom slučaju nije bio presudan. Više je to bila odlučnost da svemu pristupim ozbiljno, želja za konstantnim učenjem, ali i činjenica da se nisam plašila neuspeha i volja da uvek nastavim dalje“, iskrena je Nena Stoiljković. „Važan je i odnos prema ljudima i rad u timu. To važi za svaku profesiju, a posebno u ekonomiji i finansijama. Presudan trenutak za moju budućnost, ne samo karijeru, je bio odlazak na MBA u London Business School 1993. godine“.

Tada je sarađivala sa profesorom Pavlom Petrovićem i Mirkom Cvetkovićem, koji je kasnije bio premijer Srbije.

„Duboko sam zahvalna profesoru Petroviću i tadašnjem direktoru CES Mekona Mirku Cvetkoviću što su me uputili da se prijavim za LBS. Bez njih ne bih ni znala za tu mogućnost“, priznaje Nena. „Ali ništa se ne bi desilo bez podrške i moralne i finansijske vlasnika CES Mekona, Zvonka Nikezića. Uz njegovu sam pomoć mogla da odem u London i na LBS. To mi je promenilo sve, otvorilo kompletno novu perspektivu i naravno dovelo do ovoga gde sam sada“.

London i školovanje u njemu tih godina je od Srbije bilo mnogo dalje nego danas.

„Sve se dešavalo u vreme sankcija nad Srbijom, kada izlazak iz zemlje praktično nije ni bio moguć“, pojašnjava Nena. „Do dana današnjeg ne mogu da shvatim kako sam uspela da položim testove u Budimpešti, jer nije bilo moguće u Srbiji, prođem intervju u LBS i nađem se tamo“.

Pomoglo što dolazi iz Srbije

Sa master studija u Londonu, posao je odveo u Sjedinjene Američke Države. Prvo zaposlenje, koje se pretvorilo u 25 godina dugu karijeru, bilo je u Svetskoj banci. Preciznije u Međunarodnoj finansijskoj korporaciji.

„Posao u grupi Svetske banke je bio slučajnost”, otkriva Nena Stoiljković. „IFC je organizacija u okviru grupe Svestke banke fokusirana na investicije u privatne kompanije u zemljama u razvoju. Njihovi predstavnici su u LBS tražili kandidate koji će ući u takozvani IFC-ov MBA program. Svake godine samo 16 ljudi iz celog sveta je moglo da se priključi IFC-u na taj način. U to vreme su uzimali studente iz samo 4-5 top biznis škola na svetu, uključujući i LBS. Verovatno sam im bila interesantna zbog porekla. Iz zemlje sam iz koje niko nije radio u IFC-u u to vreme“.

Prošla je razgovore na samom londonskom fakultetu, a zatim i selekciju u Vašingtonu. Ponudili su joj posao. I krenula je širom sveta.

„Želela sam da dobijem opšte znanje u vezi sa investicijama, finansijskim instrumentima, pravnim aspektima IFC-ovih transakcija“, objašnjava naša sagovornica. „Prvih 10 godina sam radila u mnogim zemljama sveta, na svim kontinentima, najviše na Bliskom Istoku i u Aziji. Što se sektora tiče, sticala sam iskustvo u infrastrukturi, proizvodnji i bankarstvu. IFC je investirao milijarde dolara svake godine u stotine kompanija širom sveta i to iskustvo van mog regiona, u pogledu načina rada, vrste posla, rada sa ljudima, je bilo nezamenljivo“.

Iz Vašingtona, posao je odveo najpre u Istanbul. Postala je menadžer IFC za Balkan, a posle i direktor celog regiona Istočne Evrope, koji uključuje 25 zemalja. Adresa kancelarije bila je u Moskvi.

„U to vreme, od 2005. do 2011. godine, nije bilo mnogo kompanija u Srbiji koje su ispunjavale IFC zahteve“, odgovara Nena na pitanje da li su klijneti bile i srpske firme. „Postojao je donji limit za veličinu investicije i zato smo tražili veće kompanije. Bilo je važno poreklo novca vlasnika, s obzirom na proces tranzicije koji se dešavao u Srbiji. Važna je bila profitabilnost firmi i mogućnost rasta, što znači pristup većem tržištu. U to vreme najviše smo investirali u banke, sa stranim partnerstvom, i nekoliko velikih i uspešnih domaćih firmi u oblasti agrikulture i proizvodnje“.

Predlog na predsednikovom stolu

Danas je pitanje energetske efikasnosti jedno od ključnih u Srbiji. Na spisak prioriteta zemalja Istočne Evrope upisao ga je upravo IFC u vreme kada je Nena Stoiljković vodila ovu kancelariju.

„Značaj energetske efikasnosti sam shvatila tokom vremena koje sam provela u Rusiji. IFC se već tada fokusirao na klimatske promene i uvođenje projekata sa pozitivnim klimatskim efektom“, priseća se naša sagovornica. „Taj proces je bio spor s obzirom na ostale kriterijume koje su naše investicije morale da ispune. Dva najvidljivija načina da se ostvari pozitivan klimatski uticaj u to vreme su bile investicije u obnovljive izvore i energetsku efikasnost. S obzirom na vrstu proizvodnje i tehnologije korišćene tada u Istočnoj Evropi, energetska efikasnost u proizvodnji je bio quick win (brzi uspeh) za IFC“.

Kako pojašnjava, sa malim izmenama koje bi zahtevali od klijenata i pomogli im da ih uvedu, klimatski uticaj je mogao značajno da se poboljša.

„Prava inovacija, koja je verovatno razlog da se moje ime pominje u kontekstu energetske efikasnosti, je njena primena u stambenim kompleksima na području Istočne Evrope“, objašnjava Nena. „ Naši projekti su podržavali i poboljšanje energetske efikasnosti već postojećih stanova, ali i bolju i kvalitetniju gradnju novih. Studija o energetskoj efikasnosti za Rusiju, koju je moj tim uradio, našla se na stolu tadašnjeg predsednika Rusije i bila je inspiracija za neke interesantne investicije koje su usledile. To je u to vreme bila velika inovacija“.

Najteži zadatak u životu

Najteža, najizazovnija i najkompleksnija uloga koju je ova energična žena imala u svih 25 godina karijere u Svetskoj banci je bilo uspostavljanje potpuno nove organizacije najpoznatije finansijske institucije.

„Predsednik Svetske banke Jim Kim me je već znao po radu u IFC, jer sam kao potpredsednik vodila Advisory Services za ceo svet. Ponudio mi je da zajedno sa kolegom iz Svetske banke kreiramo kompletno novu strukturu u Svetskoj banci. Nova organizacija je uticala na oko 5.600 ljudi širom Svetske banke koji su do tada bili podeljeni po regionima”, kaže nam Nena.

Zadatak njenog tima je bio da regione prevede u 14 novostvorenih globalnih departmana. Sektori su postali energija, voda, zdravlje, obrazovanje, bankarstvo… Ideja je bila da to budu tehnički centri znanja koji bi ujedinili regionalne procese i standardizovali globalnu ponudu Svetske banke.

Druga namera je bila da direktori tih novih odeljenja budu iz privatnog i iz državnog sektora, kao i da se pomešaju postojeći i angažuju novi rukovodioci.

„Proces je trajao 18 meseci, uz dosta otpora iznutra, uz moje veliko učenje o kulturi u Svetskoj banci koja je drugačija od IFC-a“, ističe Nena. „Morala sam da znam sve o radu Svetske banke i svih 14 sektora. To je bio najveći tim koji sam ikada vodila i u pogledu broja direktora i broja ljudi koji su meni i mom kolegi odgovarali. Posle ovog iskustva činilo mi se da više ništa nije nemoguće“.

Više novca za Crveni krst

Neumorna Nena Stoiljković danas radi u Ženevi. Jedan je od tri podsekretara Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Uz generalnog sekretara, oni su menadžment tim cele Federacije, koja ima 191 člana. To su organizacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca svih zemalja na svetu.

„Mi sa svima njima sarađujemo, koordiniramo njihove aktivnosti, predstavljamo ih na svetskom nivou. Moj konkretan zadatak je da prikupljam finansijska sredstva iz raznih izvora, vodim humanitarnu diplomatiju, preko kancelarija u Njujorku, Briselu i Adis Abebi, komunikaciju i digitalizaciju“, ističe Nena Stoiljković. „Posao je zanimljiv, fokusiran na saradnju sa spoljnim partnerima – Ujedinjenim nacijama, Svetskom bankom i drugim razvojnim organizacijama. Uključuje sve države sveta, privatne fondacije i najveće kompanije u svetu“.

Svoje dosadašnje iskustvo je rešila da iskoristi kako bi osmislila novi finansijski instrument koji bi obezbedio veća sredstva humanitarnim organizacijama. Humanitarni rad se finansira isključivo grantovima, a razvojni sektor koristi kredite i kapital. Ključna razlika je što se pozajmice vraćaju, pa je ovaj način finansiranja održiv.

„Moja pasija je da nađem način da se iskombinuju različiti finansijski instrumenti. U protekloj godini sam uspela prvi put sa mojim timom u IFRC-u da kreiram finansijski instrument za humanitarni sektor”, ponosna je Nena. “Uspeli smo da povežemo grantove sa osiguravajućim kompanijama koje osiguravaju IFRC-ov fond za elementarne nepogode. Uvodimo osiguranja koje će biti profitabilno za osiguravajuće kompanije. Od sredstava donatora smo platili to osiguranje i uspećemo da multiplikujemo grantove bar četiri puta. Kreirali smo instrument koji i druge humanitarne organizacije mogu da primene i koji možemo da proširimo u IFRC-u”.

Kroz mehanizam osiguranja, umesto da obezbede novac za finansiranje odgovora na katastrofe kao tradicionalni grant, donatori imaju mogućnost da plate premiju osiguranja. Ovo povećava vrednost njihovih doprinosa i prenosi rizik na privatni sektor, ako zahtevi za finansiranje, koji se odnose na prirodne opasnosti, premašuju raspoloživa sredstva.

Život je maraton, a ne kratka trka

Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca praktično okuplja 17 miliona volontera. Zanimalo nas je da li je upravljanje njome teže od organizovanja 5.600 kolega u Svetskoj banci.

„Meni je teže bilo u Svetskoj banci. Tamo je organizacija kompleksnija. Menadžment tim je bio mnogo veći, bilo je 15-ak potpredsednika. Ovde su samo tri. Finansijski instrumenti su složeniji u banci, sa većom odgovornošću da se investicije povrate. Što se vrste posla tiče, on je sličan. Potrebne su iste veštine, samo u dva različita konteksta“, odgovara nam Nena.

Ova vredna Beograđanka je uverena da joj to što je žena, nije bila prepreka, niti kočnica u karijeri.

„Naprotiv, duboko verujem da mi je u karijeri pomoglo to što sam žena sa Balkana” iskrena je Nena. „Našla sam se u pravom trenutku u međunarodnoj organizaciji koja je zasnovana na diversifikaciji zaposlenih i gde je svaka nacija zastupljena. Ta organizacija je dala prioritet ženama, naročito u menadžmentu. Cilj je da žene budu podjednako zastupljene. Tako da je i to pomoglo. Naravno, uz to sam bila na pravom mestu u pravom trenutku. I donosila sam prave, nekada i pomalo rizične odluke”.

Ako smatrate da je život maraton, a ne sprint, ostvarićete sve u dužem periodu. Neće svaki dan, svaki mesec i svaka godina biti iste. Biće tu i uspeha i padova, ali na dugi rok sve se izbalansira.

Život je Nenu, kako kaže, naučio da može da se postigne mnogo i sačuva ravnoteža između posla i porodice.

„Recept koji iz mog iskustva mogu da podelim sa svim ženama, a naročito mladim, je da možete da imate sve, ali ne sve u istom trenutku” zaključuje Nena. „Ako smatrate da je život maraton, a ne sprint, ostvarićete sve u dužem periodu. Neće svaki dan, svaki mesec i svaka godina biti iste. Biće tu i uspeha i padova, ali na dugi rok sve se izbalansira. Dobra organizacija porodice, uz pravu pomoć partnera, roditelja ili profesionalca, mogu da pomognu da žene ne odluče da uspore. Naročito u periodu kada stvaraju porodicu. Moj savet im je da to nikako ne urade, jer je posle teško vratiti se. Tako je bar u mojoj karijeri“.

Iskustvo rada u više od 100 zemalja

Zanimalo nas je i koliko različiti regioni nose različite poslovne kulture. Gde je najlakše raditi, sa kim najlakše sarađivati, a gde je jednostavno – najprijatnije?

„Svaka zemlja u svakom regionu ima nešto specifično i svugde sam nešto novo naučila“, sumira Nena. „Sarađivala sam i radila u više od 100 zemalja i sada mi je teško i da se setim svih tih iskustava. Možda ću jednog dana napisati knjigu o tome. Sve u svemu, meni je najlakše bilo u Aziji gde je profesionalnost i kvalitet kompanija na visokom nivou. Najviše mi se svidelo u mom regionu i na Bliskom Istoku, gde sam se osećala kao kod kuće. Najinteresantnije mi je bilo u Africi, jer je to za mene bio i ostao najveći izazov sa najvećim potencijalom“.

Ali Nena Stoiljković nikako nije ispunila sve svoje planove, niti razmišlja o povlačenju iz posla. Još ne zna kuda će dalje, jer ne planira poslovne poteze mnogo unapred.

„Uglavnom ne planiram karijeru, puštam da se stvari dogode i mislim da će uvek sve biti baš kako treba da bude“, uverena je Nena. „ U ovom trenutku mi se čini da bih volela da više ne radim puno radno vreme. Mogla bih da pomažem firmama kroz ulogu u upravnom odboru ili mladim ljudima kroz konsalting. Više je opcija. Nije nemoguće da osmislim i neku svoju priču. U svakom slučaju bih volela da mi ostane dosta vremena za uživanje sa porodicom i prijateljima“.