Šta može da se dogodi kada ste vlasnik jedinog rudnika retkih metala u zemlji
Hedž fond trgovac Džejms Litinski pretvorio je opkladu od 20 miliona dolara u bezvrednim obveznicama u rudarsko bogatstvo vredno milijardu dolara – uz malu pomoć Ujka Sema i Kineza.
U julu, Ministarstvo odbrane SAD preduzelo je neobičan potez za jednu saveznu agenciju kada je kupilo akcije u vrednosti od 400 miliona dolara, uz naloge za kupovinu dodatnih akcija, u kompaniji MP Materials, koja iskopava retke zemne elemente. Kao deo sporazuma, Pentagon je potpisao i desetogodišnji ugovor o kupovini magneta od retkih materijala iz rudnika MP Materials za napajanje budućih oružanih sistema.
Savezna vlada se obratila MP Materials jer ova kompanija poseduje jedini rudnik retkih metala u SAD, na lokalitetu Mountain Pass u kalifornijskoj pustinji Mohave. Tu se vade, prerađuju i razdvajaju materijali poput neodimijuma i prazeodimijuma. Ti elementi su ključni sastojci magneta koji se koriste u električnim vozilima, dronovima, odbrambenim sistemima, robotici, vetroturbinama i drugim naprednim tehnologijama.
Cena akcija MP Materials porasla je 150% od objave Ministarstva odbrane, čime je osnivač i direktor Džejms Litinski ušao u klub milijardera. Bogatstvo ovog 47-godišnjaka iz Las Vegasa procenjuje se na oko 1,2 milijarde dolara. Od toga je oko milijardu vrednost njegovog udela od 8% u MP Materials. A ostatak od 200 miliona u gotovini i drugim investicijama, prema procenama Forbes.
Od obveznica do akcija rudnika
Litinski, koji nije odgovorio na zahtev Forbes za komentar o svom bogatstvu, nije tipičan rudarski magnat. Studirao je ekonomiju na Jejlu, a zatim stekao diplomu iz prava i MBA na Univerzitetu Nortvestern, pre nego što je radio u investicionom gigantu Fortres Grup i osnovao sopstveni hedž fond JHL Kapital 2006. Njegova firma je 2014. kupila obveznice Molikorp Minerals, prethodnog vlasnika lokaliteta Mountain Pass, u vrednosti od 20,5 miliona dolara. Tri godine kasnije, tokom stečajnog postupka Molikorpa, pretvorio je te obveznice u potpuno vlasništvo nad rudnikom (koji je u to vreme bio poplavljen i neaktivan).
Nakon što je dobio 50 miliona dolara finansiranja od kineskog partnera i organizovao 18-mesečni proces čišćenja, novoimenovani MP Materials počeo je sa radom 2018. godine. Litinski je kompaniju izveo na berzu 2020. putem SPAC transakcije, a proizvodnja se od tada više nego utrostručila.
Uvoz iz Kine
Dok su Trampove carine i trgovinski rat remetili globalne lance snabdevanja i povećavali potrošačke cene u SAD, MP Materials je bio u jedinstvenoj poziciji da profitira od haosa. Naročito od sve većeg sukoba između SAD i Kine. Kina dominira svetskom trgovinom retkih zemnih elemenata. Obrađuje 90% metala i proizvodi 95% magneta visoke čvrstoće. SAD gotovo sve svoje godišnje potrebe od oko 7.000 tona uvozi iz Kine.
Kina je američku zavisnost od njenih magneta koristila kao glavni adut u pregovorima sa Trampom. Nakon Trampove objave o carinama u aprilu, Kina je počela da zahteva od stranih kompanija izvozne dozvole za magnete. To je izazvalo krizu u američkim firmama. Izvoz magneta u SAD pao je za 59% u aprilu. A za čak 93% u maju na godišnjem nivou, prema pisanju Volstrit žurnala. Za MP Materials, taj pritisak je izazvao snažan rast domaće potražnje. „Ovakav osećaj hitnosti nikada nisam video“, rekao je Litinski za Forbes u aprilu.
Oslobađanje od Kine
Ironično, Litinski se u početku oslanjao na Kineze kako bi MP Materials pokrenuo i održao poslovanje pre Trampovog trgovinskog rata. Shenghe Resources, kineski gigant iz Čengdua delimično u vlasništvu države, pomogao je finansiranje JHL-ove kupovine 2017. otkupom buduće proizvodnje koncentrata retkih metaa od MP Materials u vrednosti od 50 miliona dolara. Ti fondovi su pomogli u finansiranju čišćenja rudnika i troškova pokretanja. Zauzvrat su dobili 8,4% udela u kompaniji, koji i dalje poseduju (bez operativnog učešća i mesta u odboru). Shenghe je takođe bio najveći kupac, čineći 80% od 204 miliona dolara prihoda prošle godine. To se brzo menja. Nakon Dana oslobođenja i kineskih protivmera, MP Materials je objavio da prestaje sa isporukama proizvoda u Kinu i fokusira se na druge kupce.
Kako bi se oslobodio zavisnosti od Kine, MP Materials mora da nastavi vertikalnu integraciju. Rafinerija u Mountain Pass-u trenutno prerađuje oko polovinu rude izvađene iz obližnjeg rudnika. Ali, još razvija kapacitete za preradu ključnih neodimijum-prazeodimijum metala koji se koriste u magnetima. (Vladina investicija od 400 miliona dolara trebalo bi da pomogne u tom pravcu).
MP Materials je izgradio fabriku magneta u Fort Vortu u Teksasu. Ona već proizvodi magnete i očekuje se da će započeti punu komercijalnu proizvodnju kasnije ove godine. U skladu sa ugovorom sa Ministarstvom odbrane, kompanija je najavila i izgradnju druge fabrike magneta u SAD, na još nepoznatoj lokaciji, uz pomoć bankarskog kredita od milijardu dolara.
Pad cena i profita
Sve to je skupo, ali još skuplji izazov za MP Materials bio je nagli pad cena retkih metala tokom poslednjih nekoliko godina. To je teško pogodilo profit. Nakon rekordne zarade od 290 miliona dolara u 2022, kompanija je ostvarila 24 miliona u 2023. Prošle godine zabeležila je gubitak od 65 miliona. Ipak, kompanija ostaje u dobroj poziciji sa 750 miliona dolara gotovine i ekvivalenata u bilansu. Ima sve veći broj američkih kupaca poput Dženeral Motorsa. Tu je sada i vladina podrška usred eskalacije trgovinskog rata. Čak i uz rekordnu cenu akcija od 73 dolara po akciji, sedam od 11 analitičara daje preporuku „kupiti“, dok preostala četiri savetuju „zadržati“.
Iako Litinski nema formalno obrazovanje iz rudarstva ili geologije, očigledno zna kada prepozna dobru investiciju. Pretvorio je ulaganje od 20,5 miliona dolara u obveznice rudnika u kompaniju sa tržišnom vrednošću od 13 milijardi dolara, strateški važnu za svoju zemlju. „Ako možete da kupite vrhunski resurs po ceni nižoj od troškova njegove zamene, i to na dnu ciklusa“, rekao je prošle godine za Forbes, „sreća će vas pronaći“.
Džon Hajat, novinar Forbes