Stanovnici Venecije poručili su Bezosu da plati više poreza: Evo koliko zaista plaća i kako ga umanjuje

„Ako možeš da iznajmiš Veneciju za venčanje, možeš da platiš i više poreza“, pisalo je na transparentu od 400 kvadratnih metara koji je bio razvučen u ponedeljak preko Trga Svetog Marka u Veneciji, nekoliko dana pre venčanja milijardera Džefa Bezosa, osnivača Amazona, s bivšom TV novinarkom Loren Sančez.

„Ovo se ne odnosi samo na jednu osobu — već na promenu pravila kako nijedan milijarder ne bi mogao da izbegne odgovornost, bilo gde“, izjavila je Klara Tompson, aktivistkinja organizacije Grinpis, koja je pomogla organizaciju protesta. „Pravi problem je loš sistem koji omogućava milijarderima da izbegavaju svoju fer poresku obavezu, dok svi ostali plaćaju ceh“.

Dakle, koliko zaista poreza plaća Bezos? Četvrti najbogatiji čovek na svetu — čije se bogatstvo procenjuje na 231 milijardu dolara — verovatno je platio oko 2,7 milijardi dolara poreza u 2024. godini, prema proceni Forbes. Većina tog poreskog iznosa potiče od rekordne prodaje akcija. Prodao je akcije Amazona u vrednosti od 13,6 milijardi dolara, dok je cena akcija kompanije porasla za 46%. Time je Bezosovo bogatstvo dostiglo istorijski maksimum.

Kako se umanjuje porez

Samo tokom jedne godine postao je bogatiji za gotovo 60 milijardi dolara. To znači da su njegovi porezi činili samo 4,5% tog povećanja bogatstva. (Bezos poseduje skoro 9% Amazona, vrednosti oko 203 milijarde dolara.) Razlog tome je što se porez plaća tek kada se akcije prodaju, a ne na rast njihove vrednosti. Upravo to žele da promene demonstranti iz Venecije. Takođe, Bezos je u poslednje tri godine donirao akcije Amazona u vrednosti od 2,5 milijarde dolara neprofitnim organizacijama. Time je prošle godine smanjio poresku obavezu za procenjenih 600 miliona dolara.

„Sve dok zadržavaju imovinu koja dobija na vrednosti, nema poreza, bez obzira na to koliko bogati bili na papiru“, kaže Brajan Šulc, poreski partner u firmi za upravljanje bogatstvom Plante Moran. Bezos nije platio nikakav federalni porez 2007. i 2011. godine, prema izveštaju ProPublike zasnovanom na objavljenim poreskim prijavama. A verovatno je malo platio i tokom 2022. i 2023. godine, kada nije prodao nijednu akciju Amazona. (Amazon ne isplaćuje dividende, koje su takođe predmet oporezivanja.).

Demonstranti u Veneciji smatraju da bi Bezos — i drugi milijarderi poput njega — trebalo da plaćaju porez na bogatstvo (a ne na prihod) ili na rast vrednosti neprodatih akcija, kako bi „platili pravični iznos“. Prema jednoj studiji Univerziteta Kalifornija iz Berklija iz 2018. godine, zasnovanoj na podacima Forbes, porodice najbogatijih 0,1% Amerikanaca dugovale su u proseku samo 3,2% svog bogatstva na ime poreza 2019. godine. S druge strane je prosečno domaćinstvo iz donjih 99% dugovalo 7,2%. Od tada su najbogatiji Amerikanci postali još bogatiji, a procenjeni Bezosov porez za 2024. čini svega oko 1% njegovog ukupnog bogatstva. Da su na snazi neki od nedavno predloženih zakona za veće oporezivanje milijardera, njegov porez za prošlu godinu bio bi najmanje tri puta veći. I dalje samo mali deo njegovog bogatstva.

Kolika je bila Bezosova plata u firmi

Bezos je osnovao Amazon 1994. godine, a kompanija je izašla na berzu 1997. (Da nikada nije prodao nijednu akciju, imao bi 22% udela u firmi. Vredeo bi više od 500 milijardi dolara danas). Od tada, Amazon mu nije dodelio dodatne akcije, a primao je skromnu platu — 81.840 dolara u 2020. To je poslednja godina pre nego što se povukao s mesta generalnog direktora.

To nije samo znak skromnosti. Plata od svega jednog dolara čest je poreski trik među direktorima. Gotovinski prihod oporezuje se u godini kada se primi, dok se akcije ne oporezuju dok se ne prodaju. To znači da Bezos može decenijama da odlaže plaćanje poreza na akcije koje poseduje.

Bezos je 2023. objavio da se seli na Floridu. Uz sentimentalan video koji je njegov otac snimio u njegovoj prvoj „kancelariji“ (garaži u Sijetlu). U njemu Bezos objašnjava kako želi da bude bliže roditeljima koji su se vratili u Majami. Ono što nije pomenuo: selidba mu je omogućila da izbegne novouvedeni porez na kapitalnu dobit od 7% u saveznoj državi Vašington, gde je živeo od 1994. To što je te iste godine prodao rekordan iznos akcija možda je slučajnost, ali mu je donelo veliku uštedu. Na 13,6 milijardi dolara vrednosti akcija koje je prodao 2024. godine, verovatno je platio 23,8% poreza na federalnom nivou (na dugoročne kapitalne dobitke). To je iznos od oko 3,2 milijarde dolara pre odbitaka. Da je ostao u Vašingtonu, verovatno bi platio skoro 31%, što je još oko milijardu dolara. Florida nema porez na dohodak. Kako Bezos, koji sada ima 61 godinu, ulazi u godine kada većina Amerikanaca ide u penziju, Florida mu donosi još jednu prednost. Ne postoji državni porez na nasledstvo (a ni federalni, koji većina milijardera ionako uspešno izbegne).

Porez na veliki broj kuća

Osim prodaje akcija Amazona, Bezos plaća i niz drugih poreza. Na primer, porez na imovinu. Tokom poslednjih pet godina potrošio je više od 500 miliona dolara na kupovinu luksuznih nekretnina, uključujući tri (možda i četiri) kuće u „Bunkeru milijardera“ u okrugu Majami-Dejd. Takođe i na čuvenu vilu Vorner u Beverli Hilsu i izolovanu rezidenciju na havajskom ostrvu Maui. Njegove nekretnine na Floridi, u Vašingtonu, Kaliforniji, Vašingtonu, Njujorku i na Havajima, koštale su ga oko sedam miliona dolara na ime poreza na imovinu 2024. godine, prema podacima lokalnih vlasti. (Prodao je i jednu nekretninu u Vašingtonu prošle godine za 63 miliona dolara, na šta je verovatno platio oko 10 miliona dolara poreza).

Bezos bi mogao plaćati godišnje poreze i na druge investicije. Pošto je, prema izveštajima, 1998. uložio 250.000 dolara u Gugl, Bezos je od tada investirao u najmanje 108 startapova. I sada ima udele u nekoliko vrednih AI kompanija. To uključuje firmu Figure AI koja razvija humanoidne robote i pretraživač zasnovan na veštačkoj inteligenciji, Perplexity.

Ako neka od kompanija u koje je ulagao bude prodata, izađe na berzu, proda akcije ili isplati dividende, Bezos će morati da plati porez na kapitalnu dobit od tih prihoda. Pored toga, ako ima i druge investicije koje donose prihod — poput akcija koje isplaćuju dividende ili obveznica koje donose kamatu — to bi dodatno povećalo njegovu poresku obavezu, prema rečima Metjua Lija, direktora strategije upravljanja bogatstvom u kompaniji Wilmington Trust.

Donirao četiri milijarde dolara

Tu su zatim i poreske olakšice, uglavnom zahvaljujući humanitarnim donacijama. Bezos je jedan od najvećih donatora u Americi u ukupnim iznosima, prema Forbes proračunima. Tokom života je donirao više od četiri milijarde dolara za zaštitu klime, stambena i obrazovna pitanja, kao i institucijama poput Smitsonijana i Fondacije Obama. Donatori mogu odmah odbiti do 20% ili 30% svog bruto prihoda putem donacija u akcijama. I bez obzira na to da li te organizacije zapravo koriste sredstva u istoj godini. (Potencijalno i više putem humanitarnih fondova, iako se ne zna da li ih Bezos koristi). Takođe mogu preneti neiskorišćene odbitke iz prethodnih pet godina.

„Naravno, morate imati želju da podržite humanitarne organizacije“, kaže Šulc iz Plante Morana, komentarišući bogate filantrope. „Ali ako već doniraju, svakako imaju podsticaj da to urade na način koji im je poreski što povoljniji“.

Umanjenje od 600 miliona

Evo kako to najverovatnije izgleda u Bezosovom slučaju. On je 2024. godine imao kapitalnu dobit od skoro 13,6 milijardi dolara prodajom Amazonovih akcija. Nije prodavao akcije 2022. i 2023. godine. Tada je cena bila niža, a savezna država Vašington uvodila je porez na kapitalnu dobit od 7%. Zato verovatno nije ni prijavio značajan prihod u tim godinama. To znači da su njegove donacije od 2022. do 2024. mogle biti odbijene u poreskoj prijavi za 2024. Prema podacima iz izveštaja o hartijama od vrednosti, Bezos je u tom periodu poklonio akcije Amazona vredne 2,5 milijarde dolara neprofitnim organizacijama. To je nešto ispod 20% njegovog procenjenog prihoda za 2024. godinu. Ako su sve te donacije uračunate u poresku prijavu, mogle su mu smanjiti poresku obavezu za čak 600 miliona dolara.

Još jedan način na koji ultrabogati često izbegavaju plaćanje poreza jeste uzimanjem zajmova na osnovu akcija, bez njihove prodaje. Time se izbegava oporezivanje kapitalne dobiti. Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu, poznat je po tome što koristi upravo ovu strategiju sa akcijama Tesle. Amazon u svojim izveštajima navodi da direktori, poput Bezosa, „ne mogu zalagati Amazonove akcije kao kolateral za zajam“. Osim ako taj aranžman prethodno ne odobri pravni sektor kompanije. Kao izvršni predsednik Amazona, Bezos bi bio obavezan da prijavi sve zaloge u regulatornim dokumentima. To do sada nije učinio. Ipak, mogao bi da uzme zajmove na osnovu drugih akcija koje poseduje.

Predlozi za oporezivanje ultrabogatih

Postoje i predlozi za dodatno oporezivanje ultrabogatih. Senatorka Elizabet Voren predložila je 2021. „porez na ultramilionere“. Njim bi se bi se uvela godišnja stopa od 6% na bogatstvo iznad milijardu dolara. Procena je da bi takav porez državi doneo 3,75 biliona dolara u narednih 10 godina. Tokom kampanje 2024. godine, bivša potpredsednica Kamala Haris izrazila je podršku predlogu da svi koji vrede više od 100 miliona dolara plaćaju najmanje 25% svog prihoda (uključujući i „nerealizovanu kapitalnu dobit“) na ime poreza.

Do sada nijedan od ovih predloga nije prošao. Ali kada bi bili usvojeni, Forbes procenjuje da bi Bezos morao da plati više od 10 milijardi dolara dodatnih poreza, prema bilo kom od ta dva modela. Ipak, ni to ne bi značajno umanjilo njegovo bogatstvo. „Na svakih nekoliko godina, u zavisnosti od sastava Kongresa, ti predlozi se ponovo pokreću“, kaže Metju Li iz Vilmington Trasta. „Ali čini se da sve više političara pokazuje interesovanje da ih razmotre“.

A što se tiče venčanja? Venčanje verovatno neće imati veći uticaj na njegovu poresku situaciju. Ako uopšte bude imao ikakav. Bezos i Sančez su daleko iznad granica prihoda zbog kojih bi im zajedničko podnošenje poreskih prijava bilo finansijski isplativo. I posebno s obzirom na to da nijedno od njih dvoje ne ulazi u brak prvi put, gotovo sva imovina će verovatno ostati razdvojena, posebno oporezovana i uređena striktnim predbračnim ugovorom. I bez obzira na to da li podnose zajedničke poreske prijave ili ne, kaže Loren Kren, partnerka u advokatskoj firmi za porodično pravo Bender i Krejn. U svakom slučaju, Bezos sigurno štedi dovoljno na poreskim olakšicama da pokrije troškove glamurozne svadbe sa Sančez — od kanala do torte.

Fibi Liu, novinarka Forbes