Stiven Švarcman – direktor moćnog Blekstouna i biznismen kojem se i Tramp uvek smeška

Trampu se prvi obratio njegov komšija u Mar-a-Lagu, i nekadašnji bliski saradnik Stiven Alen Švarcman. I to sa šalom da će se njegov govor najviše dopasti vladaru Saudijske Arabije Mohamedu bin Salmanu. Ni Tramp nije krio svoje oduševljenje. A kada od Trampa dolazi takva vrsta srdačnosti prvo što vam padne na pamet je da se radi o nekom ko je prilično moćan i uticajan.

Švarcman nije izuzetak, on je predsednik, izvršni direktor i suosnivač kompanije Blekstoun (zajedno sa Piterom Pitersonom). Jedne od najvećih svetskih alternativnih investicionih firmi sa imovinom pod upravljanjem većom od 1,1 biliona dolara (podaci od 30. septembra 2024.). Švarcman je bio uključen u sve faze razvoja Blekstouna od njegovog osnivanja 1985. godine. Nakon toga je kompanija postala lider u investiranju privatnog kapitala. Jedan je od najvećih svetskih alokatora za hedž fondove.

Kada je reč o nekretninama, trenutno je najveći vlasnik komercijalne imovine u svetu. Krediti? Jedan je od glavnih davalaca kredita za kompanije svih veličina. Blekstoun takođe ima svoja preduzeća posvećena ulaganju u infrastrukturu. Kome nisu bili jasni Trampovi osmesi sa početka teksta, sada nema nikakvu sumnju. Jer, i moćni ne bi bili to što jesu da nisu deo makar nekog kružoka.

Koreni

Švarcman je odrastao u jevrejskoj porodici u dolini Hantingdon u Pensilvaniji. Njegov otac je posedovao prodavnicu tkanina i odeće. Porodica nije bila imućna, pa je i Švarcmanov prvi posao bio košenje travnjaka kada je imao 14 godina. Njegov rukovodilački dar iskristalisao se kada je zaposlio i svoju mlađu braću blizance, Marka i Vorena. Oni da kose, on da dovodi klijente.

Švarcman je završio srednju školu Abington, da bi kasnije kao talentovan đak upisao Univerzitet Jejl. Tu je bio član visokog društva Skull and Bones, a osnovao je ni manje ni više i prvo baletsko Davenport društvo tog prestižnog univerziteta. Nakon što je diplomirao 1969. nakratko je služio u rezervi američke vojske. Potom je pohađao poslovnu školu Harvard, gde je diplomirao 1972.

Jejl i Harvard, obrisi poslovne slave i njene zvezdane staze kao da su već tada golim okom bile vidljive.

Karijera

Pre Blekstouna Švarcmanov prvi posao u finansijskim uslugama bio je u investicionoj banci DLJ. Ona se spojila sa bankom Kredi Suis 2000. godine. Kasnije je znanje sticao i u banci Liman Braders, gde je postao generalni direktor već u 31. godini.

Tokom godina, pogrešne poslovne odluke gotovo da nije bilo. Blekstoun je lepezu poslova širio od poslovnih preuzimanja, poslova sa nekretnina, direktnog pozajmljivanja, alternativne imovine. Više od bilion dolara imovine pod upravljanjem prema podacima od pre nekoliko meseci govori o uspehu ovog finansijskog titana, koji je mnogima van radara. Doduše, ne i u poslovnom svetu.

Njegov uticaj otvorio mu je brojna vrata, pa su se etablirane institucije prosto utrkivale koja će prva da ga privoli svom jatu. Švarcman je član Saveta za spoljne poslove, Poslovnog saveta, Okruglog stola za poslovanje i Međunarodnog poslovnog saveta Svetskog ekonomskog foruma.

Bio je i kopredsedavajući Partnerstva za Njujork, a i dalje je član odbora Azijskog društva. Kao i savetodavnog odbora Škole za ekonomiju i menadžment na Univerzitetu Sinhua u Pekingu. U septembru 2011. Švarcman je naveden kao član međunarodnog savetodavnog odbora Ruskog fonda za direktna ulaganja. S suvišno je i napominjati da ova funkcija nije na njegovoj listi aktuelnih.

Švarcman je jednom prilikom opisao svoj pogled na finansijska tržišta izjavom: „Želim rat, a ne seriju okršaja. Uvek razmišljam o tome šta će ubiti drugog ponuđača“.

Deluje da ih je sve „ubio“.

Odnos sa Trampom

Svoje ekonomske stavove britko je podudario sa republikancima – niži porezi, državna potrošnja i reproduktivna prava. Davno je i Džordža V. Buša u kampanji „častio“ sa 100.000 dolara, a nije imao ni problem da javno kritikuje Baraka Obamu. Medijima je 2010. odzvanjalo njegovo poređenje plana Obamine administracije da podigne porez sa Hitlerovom invazijom na Poljsku 1939. godine. Nešto kasnije se za ovu paralelu izvinio, što je delom i pacifikovalo njihove međusobne odnose. Obama ga je 2012. godine (iako je i tada podržavao republikanskog kandidata Mita Romnija) pozvao da mu asistira u budžetskim dogovorima sa republikancima u Kongresu. Do dogovora je došlo najviše Švarcmanovom zaslugom.

Sličan dvopartizam u Americi danas više ne postoji.

Političke relacije sa Trampom, koga je poznavao mnogo pre njegovog ulaska u tu vrstu arene, i bio njegov bliski prijatelj, otpočele su 2016. kada ga je podržao u duelu sa Tedom Kruzom.

Krajem 2016. Švarcman je pomogao da se sastavi tim korporativnih rukovodilaca koji su savetovali Trampa o poslovima i ekonomiji. Grupa, koja je uključivala generalnog direktora Džej Pi Morgan Čejsa Džejmija Dajmona, šefa Volta Diznija Boba Ajgera i bivšeg lidera Dženeral Elektriksa Džeka Velča, postala je Trampov strateški i politički forum. Nešto kasnije, Švarcman je imenovan za predsedavajućeg 16-očlanog Predsedničkog strateškog i političkog Foruma. Okupio je izvršne direktore najvećih američkih korporacija, banaka i investicionih firmi kako bi se konsultovale sa predsednikom. Leta 2017, nakon ostavki pet članova, predsednik Tramp je putem Tvitera objavio da raspušta forum.

Švarcman je navodno izjavio nakon događaja na Kapitolu šestog januara da je napad bio „pobuna i uvreda za demokratske vrednosti“, ali se uzdržao od daljih javnih kritika.

Tramp mu očigledno nije zamerio što je 2020. donirao „super paku“ demokrate Miča Mekonela 15 miliona dolara (tada „samo“ tri miliona akcionom udruženju Donalda Trampa). Ni to da je u početku odbio da podrži Trampovu treću kandidaturu, da bi na kraju ipak rekao da je to „glas za promenu“.

Na mnogim listama

Švarcman je poverenik kolekcije Frik u Njujorku i predsednik emeritus Upravnog odbora Centra za scenske umetnosti Džona F. Kenedija. Uvršten je 2007. u Tajmovu listu „100 najuticajnijih osoba“. A 2016. bio je na vrhu liste najuticajnijih ljudi u finansijama magazina Forbes. Dve godine kasnije bio je rangiran u prvih 50 na Forbes listi „Najmoćnijih ljudi na svetu“. Takođe je 2014. i 2016. proglašen za jednog od 50 najuticajnijih ljudi godine po Blumbergu.

Republika Francuska dodelila mu je dva ordena, od kojih je jedna prestižni Orden časti (d’Honneur), drugi je Ordre des Arts et des Letters na nivou komandanta. To ga čini retkim Amerikancem koji je dobio obe nagrade za značajan doprinos francuskoj državi. Lista njegovih ordena tu se ne završava. U njegov kurikulum stigla su i zvanja orla, viteza, brojne počasti iz različitih zemalja, od Britanije, Kanade do Meksika.

Filantropija

Prema procenama Forbes, Švarcman koji živi u dupleksu na 740 Park Aveniji koji je prethodno bio u vlasništvu Džona D. Rokfelera mlađeg trenutno ima neto bogatstvo od 48,2 milijarde dolara. Zato ne čudi što je za svoj šezdeseti i sedamdeseti rođendan trošio na desetine miliona dolara.

Ipak, nije trošio samo na zabavu, već je dao astronomske svote novca, posebno za obrazovne ustanove. Početkom 2008. donirao je 100 miliona dolara za proširenje Njujorške javne biblioteke. Potom je2013. dao lični poklon vredan 100 miliona dolara za uspostavljanje i dodelu programa stipendiranja u Kini, sa ciljem dostizanja cifre od 200 miliona. Jejlu je 2015. poklonio 150 miliona dolara (istu cifru dobio je i Oksford). A svojoj matičnoj osnovnoj školi 25 miliona. Ipak, najveća donacija otišla je 2018. i to Tehnološkom institutu u Masačusetsu, za stvaranje Švarcman koledža za računarstvo – čitavih 350 miliona dolara.