Suprotstavio se Putinu, napustio Rusiju i izgradio tehnološko carstvo u inostranstvu
Pavel Durov je vlasnik aplikacije za razmenu poruka Telegram, za koju se predviđa da će dostići milijardu korisnika u roku od godinu dana. Ovog biznismena iz Dubaija zovu ruskim Markom Zakerbergom.
Ruski preduzetnik Pavel Durov, koji je 2013. godine osnovao aplikaciju za razmenu poruka Telegram, kaže da mu sloboda govora znači više od materijalnih dobara. Telegram je se zato temelji na privatnosti korisnika i šifriranim razgovorima, što ga takođe čini važnim medijumom za razmenu informacija u rusko-ukrajinskom ratu. Tridesetdevetogodišnji Durov bogatstvo koje je stekao zbog aplikacije ne rasipa na privatne avione ili luksuzne nekretnine.
Milijarda korisnika
Telegram je već prikupio skoro 900 miliiona aktivnih korisnika mesečno i namerava da dostigne milijardu u roku od godinu dana, rekao je Durov pre nekoliko dana u retkom intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu. Trenutno je na četvrtom mestu među aplikacijama za razmenu poruka, iza vodećeg Vatsapa, kineskog Vičeta i Fejsbuk mesindžera.
„Telegram se širi kao šumski požar“, kaže osnivač. „Svakog dana mu se pridruži 2,5 miliona novih korisnika“.
Čak i nakon više od decenije na čelu kompanije, Durov ostaje stopostotni vlasnik mreže. Forbes njegovo bogatstvo procenjuje na 15,5 milijardi dolara (14,5 milijardi evra), a magazin Arabian Biznis ga je prošle godine proglasio najuticajnijim poslovnim čovekom u Dubaiju. Put ga je odveo tamo nakon što je prkosio vlastima u rodnoj Rusiji putem društvene mreže VK i na kraju napustio zemlju.
| Aplikacija za razmenu poruka | Broj korisnika u milionima |
| Vatsap | 2.000 |
| Vičet | 1.300 |
| Fejsbuk mesindžer | 979 |
| Telegram | 800 |
| Snepčet | 750 |
| 558 |
Problemi u Rusiji…
Durov je rođen 1984. godine u Sankt Peterburgu (tadašnjem Lenjingradu), a deo detinjstva proveo je u Italijanskom Torinu, gde mu je radio otac. Sin je ruskog profesora filologije na Univerzitetu u Sankt Peterburgu, a majka mu je ukrajinskog porekla. I sam je 2006. godine diplomirao filologiju na očevom odseku.
Zatim je iste godine osnovao društvenu mrežu VK čiji je dizajn inspiriran Fejsbukom. Ubrzo je mreža dostigla tržišnu vrednost od tri milijarde dolara. Mreža VK joj je dala nadimak „Ruski Mark Zakerberg“.
Prvi put je došao u sukob s ruskim vlastima 2011. godine, kada su obaveštajci FSB-a zahtevali da VK blokira komunikaciju između organizatora opozicionih antivladinih protesta. Tada 27-godišnji Durov odbio je ove zahteve, navodeći kao razlog svoju podršku slobodi govora i pravo na okupljanje. Svoju odluku objavio je u VK-u objavivši celo pismo koje je dobio od FSB-a, zajedno sa slikom psa kojem jezik visi iz usta.
VK je sada deo VK grupe, koja je proizašla iz matične tehnološke kompanije Mail.ru, jednog od prvih investitora u Durovu društvenu mrežu. Jedna je od najpopularnijih društvenih mreža u Rusiji.
…i u Ukrajini
Slično se dogodilo 2013. u Ukrajini, gde su u novembru izbili protesti protiv ruskog uticaja u zemlji. Ovi protesti doveli su do ukrajinske revolucije u februaru 2014, koja je zbacila tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča i pokrenula rusku aneksiju Krima. U aprilu 2014. Durov je odbio zahtev ruskih vlasti da preda privatne korisničke podatke organizatora protesta koji koordiniraju na njegovoj VK mreži. Odbio je i zahtev za blokadom profila nedavno preminulog ruskog disidenta Alekseja Navaljnog.
“Naš odgovor je bio: čekajte, ovo je druga država. Nećemo izdati naše ukrajinske korisnike samo zato što ste nam to rekli”, rekao je Durov u intervjuu za Karlson.
Ni ovaj odgovor nije se svideo ruskoj vladi. Durov se našao pred neugodnim izborom: treba udovoljiti zahtevima ili prodati manjinski udeo u društvenoj mreži, dati ostavku na mesto direktora i napustiti Rusiju. Odlučio se za drugu opciju.
„Radije bih bio slobodan i ne bih slušao ničije naredbe. Ostavio sam ugodan život iza sebe. Ali nisam težio bogatstvu u životu, želeo sam da budem slobodan. Video sam svoju misiju u davanju slobode drugim ljudima. Nadao sam se da će se ljudi moći slobodno da se izražavaju na mojim platformama“, komentarisao je Durov odluku.
Kako je nastao Telegram
Ideja za Telegram rodila se 2013. godine, čak i pre odlaska iz Rusije. Budući da mladi preduzetnik nije želeo da da korisničke podatke demonstranata, posetili su ga naoružani policajci. U isto vreme, Durov je shvatio da nema sigurne, šifrovane kanale za komunikaciju. Zato je mislio da je šifrovana aplikacija za razmenu poruka dobra ideja.
Telegramov standard šifrovanja razvio je njegov brat Nikolaj, kojeg Pavel opisuje kao matematičkog genija. Nikolaja su, još dok je bio dete, smatrali talentovanim, jer je već sa tri godine počeo da čita. Kasnije je dobio dva doktorata iz matematike. Pavel je u Telegramu bio zadužen za razvoj korisničkog interfejsa i iskustva.
Zašto Dubai
Nakon što su emigrirali iz Rusije, braća Durov živela su nekoliko godina u raznim gradovima sveta, uključujući Berlin, London, Singapur i San Francisco. Priliku su dali Dubaiju 2017. godine, gde su se i skrasili. Durov kaže da je poslovanje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima lakše, boravišne dozvole se izdaju bez komplikacija. To je takođe „poresko efikasno okruženje“, kaže on. Smatra da je najvažnije da je zemlja neutralna, jer kao mala zemlja želi prijateljske odnose sa svima. Stoga je to i najbolje mesto za Telegram koji nastoji da zaštiti privatnost i slobodu govora svojih korisnika.
Za sedam godina nisu doživeli nikakav pritisak emiratskih vlasti. Durov, koji je takođe postao državljanin Emirata, vidi to kao značajnu razliku u odnosu na druge sredine. Kada posećuje SAD, često ga u vazdušnoj luci dočekuju agenti FBI-a koji žele da saznaju što više o njegovoj kompaniji, rekao je.
Alat za izbegavanje nadzora
Zbog svog dizajna, koji omogućava privatnost razgovora i anonimnost objava, Telegram je postao popularan među političkim opozicionarima širom sveta, ali i među dilerima droge, teroristima i ekstremistima, kako je pre nekoliko godina objavio nemački Der Špigel.
Nakon ruskog napada na Ukrajinu, Telegram je postao važan izvor informacija o raketnim napadima u Ukrajini u stvarnom vremenu. Budući da su mnogi Ukrajinci raseljeni ili u inostranstvu i nemaju pristup televiziji, neki kanali na Telegramu postali su, da tako kažem, mediji.
Te kanale su napravile medijske ličnosti, politički analitičari i blogeri, a anonimni kanali su pretnja, piše DW. Često objavljuju neproverene informacije ili šire rusku propagandu, pa se među ukrajinskim donosiocima odluka vodi rasprava da li treba zabraniti Telegram. No s obzirom na to da predsednik Volodimir Zelenski takođe koristi platformu za komunikaciju s građanima, sigurno nedostaje politička volja da se zabrani.
„Telegram su pre nekog vremena koristili demonstranti iz Hong Konga, Belorusije, Kazahstana, čak i u Barseloni“, kaže Durov, „tako da je to uglavnom bio alat opozicije. No, na kraju krajeva, nije bitno da li će ga koristiti opozicija ili vlast – mi pravila primenjujemo na isti način za sve korisnike. Na taj način izbegavamo predrasude, jer ne podržavamo ni opoziciju ni vladajuću stranku“.
Oboroženo vozilo proruskih vojakov na ulicah Mariupola
„Neutralna“ platforma
Durov ne bira strane u sukobima u kojima se koristi njegova aplikacija. Štaviše, izbegava da se uključi u geopolitičke borbe, iako Telegramov globalni domet to čini gotovo mogućim.
„Mi svakako ne želimo da budemo akteri. Želimo da budemo neutralna i nepristrasna platforma“, kaže.
Prema Durovu, opšte verovanje je da je Telegram povezan sa ruskom vladom, rezultat je suparničkih kampanja. Oni, kaže, troše više od 10 milijardi dolara na oglašavanje, s kojim mogu da šire takve priče.
Durov, s druge strane, ne troši ni cent na marketing, rekao je u intervjuu. „Nikada nismo ulagali novac u marketing kako bismo privukli korisnike. Sav naš rast je potpuno organski. Dostigli smo gotovo 900 miliona korisnika, bez da smo potrošili i jedan dolar na oglase“.
Pritisci tehnoloških velikana
Uprkos pritisku vlade, Durov smatra da najveći pritisak na Telegram dolazi od kompanija poput Gugla i Epla. „Kada govorimo o slobodi govora, ove dve platforme mogu da cenzurišu sve što pročitate i čemu pristupite preko svog pametnog telefona“, rekao je.
Duopol nad trgovinom aplikacijama daje im veliku moć, budući da kompanije poseduju vodeće trgovine Gugl plej i Ep stor. Gugl i Epl zahtevaju od programera aplikacija da se pridržavaju pravila ako žele da ponude svoje proizvode u njihovoj trgovini. To često dovodi do zahteva za uklanjanjem određenih sadržaja u tim aplikacijama za koje Gugl i Epl smatraju da krše pravila.
Durov kaže da Telegram takve zahteve ponekad odbija, a ponekad prihvata.
Asketski milijarder?
Prema Der Špigelu, Durov je veliki obožavatelj Matrksa (1999). To se takođe odražava u potpuno crnoj odeći, koja je inspirirana naslovnim likom filma, hakerom Neom. On je takođe samoproglašeni libertarijanac.
Durovu je sloboda važnija od materijalne sigurnosti, pa svoje bogatstvo ne troši na vile ili privatne avione, kaže. Najbogatiji imigrant u Dubaiju, kako ga je Forbes opisao 2022. godine, navodno nema ni nekretninu, jer bi ga to vezalo uz fizičku lokaciju, a uređivanje doma oduzelo bi mu previše vremena i energije.
„Radije bih donosio odluke o tome kako će milijardu ljudi međusobno da komunicira nego da biram broj sedišta u kući koju ćemo da vidimo samo ja i moja porodica“.
Jan Artiček, novinar Forbes Slovenija