Sve o francuskom gigantu Mistral, vrednom 14 milijardi dolara: Kako izgraditi AI imperiju koja nije američka

Kada je Artur Menš, koosnivač i izvršni direktor Mistrala, vodeće francuske AI kompanije, izašao na binu tokom AI Action Summit-a u centru Nju Delhija u februaru, okupio je tek malu publiku. Gotovo svi su radije slušali govore Sema Altmana iz OpenAI ili Darija Amodeija iz Antropika, koji govore o obećanjima i opasnostima superinteligentne veštačke inteligencije.

Ali mala grupa direktora i istraživača u Menšovoj publici čuje sasvim drugačiju poruku. Ostatak sveta treba da kontroliše sopstvenu AI sudbinu, a ne Silicijumska dolina. I Menš može da im pomogne u tome. „AI treba da bude alat za osnaživanje, a ne dominaciju“, poručuje.

Menšova vizija za Mistral, i za AI uopšte, može se svesti na jednu reč: nezavisnost. Za razliku od svojih „crnih kutija“ konkurenata iz Silicijumske doline, većina Mistralovih AI modela je ono što tehnolozi nazivaju „open weight“. Kod ovakvog tipa otvorenog modela, korisnici mogu da zavire „ispod haube“, prilagode AI sopstvenim podacima ili ga besplatno preuzmu i pokreću lokalno (čak i sa laptopa).

Ta poruka ima odjek. Tradicionalni menadžeri su uznemireni retorikom OpenAI i Antropika o AI koji „proždire svet“. Kao i rastućom pretnjom kineskih AI kompanija. Menšova priča o kontroli i suverenitetu deluje umirujuće, kao i njegova ponuda da Mistral pošalje inženjere koji će implementirati i održavati tehnologiju. Podaci čak ne moraju da napuste kancelariju, a kamoli državu.

Ključ u nezavisnosti

„Mi smo praktično jedina kompanija koja omogućava izgradnju ključne poslovne automatizacije i proizvoda na otvorenoj platformi. I to je nešto što ima vrednost svuda u svetu“, kaže Menš (33) iz Mistralovih kancelarija u modernom 10. arondismanu Pariza, dok deca igraju fudbal u dvorištu iza zgrade.

Evropske firme su posebno zainteresovane za Mistral. U trenutku kada jedna nemačka pokrajinska vlada odustaje od Majkrosoft Ofisa u zvaničnom radu, a Francuska razvija sopstvenu alternativu za Zum, Menš vidi priliku da ponudi bezbednu AI tehnologiju ponosno razvijenu u Evropi.

Donald Tramp je još jedan faktor koji podstiče poslovanje. Trgovinski rat predsednika SAD, pretnje aneksijom Grenlanda i obećanja da će zaštititi američke tehnološke kompanije od regulacije izazvali su zabrinutost zbog zavisnosti od američkih rešenja. Od softvera do data centara, pa sada i AI. „Nezavisnost koju pružamo našim klijentima ključna je za naš proizvod“, kaže Menš.

Mistralu je potrebna svaka prednost koju može da dobije. Menš i suosnivači Gijom Lampl i Timoti Lakroa spadaju među najtalentovanije francuske stručnjake, potekle iz pariskih ispostava vodećih američkih AI laboratorija. Ipak, Mistral sve više zaostaje na listama koje mere performanse AI modela. Situacija je toliko loša da bi njihov najbolji model izgubio u direktnom poređenju sa verzijom Antropikovog Klod modela objavljenog devet meseci ranije. Još gore, nadmašuju ga i novi „open weight“ modeli kineskog startapa DeepSeek i tehnološkog giganta Alibaba.

Neravnopravna trka

To i nije iznenađenje. Američki konkurenti raspolažu ogromnim kapitalom i spremni su da godišnje troše više nego što je Mistral ukupno prikupio – 3,1 milijardu dolara. Kineski konkurenti tvrde da mogu jeftinije da treniraju AI modele, ali se sumnja da „destiluju“ tajne američkih kompanija tako što milionima upita koriste Klod i ČetGPT za treniranje svojih modela.

U industriji opsednutoj performansama, to bi trebalo da Mistral učini marginalnim igračem. Ali Menš veruje da su manji i jeftiniji modeli proizvedeni u Evropi zapravo pogodniji za vlade i globalne kompanije nego zatvoreni američki LLM-ovi sa mnogo većom procesorskom snagom. Uz to, za ozbiljne zapadne kompanije previše je rizično da zavise od kineskih modela, kaže investitorka Žanet cu Firstenberg iz fonda Dženeral Katalist. Strategija je već donela oko 200 miliona dolara prihoda u 2025. godini. Menš tvrdi da će Mistral do decembra dostići oko 80 miliona dolara mesečnih prihoda, iako zbog visokih troškova infrastrukture i podataka kompanija još nije profitabilna.

„Pravo pitanje je: ‘Da li je Mistral na vrhu liste po nezavisnosti?’“, kaže Andžni Mida, koji je vodio investiciju fonda Andresen Horovic od 415 miliona dolara u 2023.

Mistral ima ugovore sa londonskim HSBC-om, britanskim maloprodajnim gigantom Tesko i kompanijom CMA CGM, trećim najvećim brodarskim operaterom na svetu. Predsednik Francuske Emanuel Makron, koji je Mistral nazvao primerom „francuskog genija“, obezbedio je ugovore za implementaciju AI u državnim institucijama. Od vojske do službi za zapošljavanje. Mistral sarađuje i sa vojskom Singapura, kao i vladama Grčke i Luksemburga. Ako Mistral „ne postane kompanija vredna 100 milijardi dolara, to će biti samo zato što su sami uprskali stvar“, kaže Firstenberg.

Bezbednost ili performanse

U Silicijumskoj dolini neki bi rekli da je startap postao tek „sistemski integrator“. Tu deo prihoda dolazi od konsultantskih poslova nalik onima koje radi Palantir, a ne od vrhunskog AI razvoja. Ali kakve to veze ima? Strategija funkcioniše. Mistral sada ima podršku kompanije ASML, najvrednije tehnološke firme u Evropi. Ona proizvodi ključnu opremu za izradu čipova. Ova kompanija predvodila je investicionu rundu od dve milijarde dolara u septembru i sklopila je partnerstvo za korišćenje Mistralovog AI. Ta runda procenila je Mistral na 14 milijardi dolara, čime su njegova tri suosnivača postala milijarderi.

Da bi nastavio rast, Mistral mora da maksimalno iskoristi svoju nišu kao sigurno utočište od AI supersila iz SAD i Kine. Naravno, ne može potpuno da zanemari unapređenje svojih modela. U nekom trenutku modeli OpenAI i Antropika mogli bi postati toliko dobri da veliki klijenti zamene bezbednost i suverenitet za sirove performanse.

Uspeh

Menš je rođen u predgrađu Pariza, majka mu je bila profesorka fizike, a otac vodi malu firmu za serversku opremu. Kao treća generacija informatičara (njegov deda radio je na sistemima zdravstvenih podataka), upoznao je Lampla na elitnoj Politehničkoj školi. Lampl (35) je 2016. tokom doktorskih studija na univerzitetu Pjer i Marija Kiri (danas deo Sorbone), dobio posao u AI istraživačkom odeljenju kompanije Meta, gde je radio sa Lakroom (34). Nakon doktorata na Univerzitetu Pariz-Sakle, Menš je radio postdoktorska istraživanja pre nego što se 2020. pridružio Guglovom timu DeepMind u Parizu.

Tamo je učestvovao u radu na važnom naučnom radu koji je pokazao da se veliki jezički modeli mogu razvijati znatno jeftinije nego što se ranije mislilo. Lakroa i Lampl su te ideje iskoristili za razvoj jeftinih „open weight“ modela u Metinom istraživačkom centru. Kada je projekat Lama lansiran u februaru 2023, postao je instant hit. Mali, jeftin i moćan – idealan za akademske istraživače i startape sa ograničenim budžetom.

Njih trojica su ubrzo nakon toga dali otkaze. „Već smo počeli da razmišljamo o tome šta bismo mogli da radimo ovde u Francuskoj“, priseća se Artur Menš.

OpenAI i Antropik brži

Decenijama – kroz dot-com bum, eksploziju društvenih mreža i pojavu klauda – Evropa je zaostajala u tehnološkoj trci. Suosnivači Mistrala bili su uvereni da su kontinentu potrebni sopstveni AI modeli i da će ih finansirati njegove socijalno orijentisane vlade i industrijski giganti. Kompaniju su nazvali po snažnom vetru koji zimi duva Mediteranom. VC firma iz Silicijumske doline Lightspeed Venture Partners predvodila je početnu rundu finansiranja od 115 miliona dolara 2023. godine. Tada najveću u Evropi.

Prvi Mistralovi modeli, objavljeni kasnije te godine, takođe su izazvali veliku pažnju. Menš je ispunio obećanje da se vrhunski AI može razviti i pokretati uz znatno niže troškove nego ČetGPT kompanije OpenAI. Kompanija je kasnije lansirala sopstvenu aplikaciju nalik ČetGPT-u – nazvanu Le Chat. Dostigla je milion preuzimanja u prvih sedam nedelja, uglavnom u Francuskoj.

Međutim, Mistral je ubrzo nadmašen i po ulaganjima i po brzini razvoja. OpenAI i Antropik prikupili su više od 200 milijardi dolara u poslednje dve godine i procenjeni su na 840, odnosno 380 milijardi dolara. Prošle godine OpenAI je ostvario oko 13 milijardi dolara prihoda, dok je Antropik imao oko 4,5 milijardi. Prema istraživanju Menlo Ventures među 500 američkih poslovnih lidera, Antropik drži 40% tržišta, OpenAI 27%, a Mistral svega 2%.

Po modelu Palantira

Do 2024. izgledalo je kao da Mistral gubi zamah. Kritičari su tvrdili da zaostaje, a prihodi su navodno bili znatno ispod 50 miliona dolara. Menš priznaje da je tim „učio u hodu“, nakon rada u istraživačkim laboratorijama koje nisu bile fokusirane na komercijalizaciju. Ipak, prihodi su postepeno rasli kako su počeli da stižu veliki, ali sporo ugovarani poslovi.

Da bi privukao velike klijente, Mistral je preuzeo ideju kompanije Palantir: „inženjeri na terenu“. Menš ne prodaje samo AI model. On šalje vrhunske stručnjake da rešavaju konkretne poslovne probleme. Mistralovi inženjeri rade sa bilo kojim open-weight modelom, ne samo sa njihovim, iako (naravno) Menš kaže da klijenti često biraju Mistral jer „imaju više poverenja u način na koji funkcioniše i u njegove potencijalne pristrasnosti“.

Mistral sada ima tim u londonskim kancelarijama HSBC-a, gde razvija AI alate za automatizaciju zadataka poput provera usklađenosti za 200.000 zaposlenih, kaže glavni direktor za informatičke operacije banke Stjuart Rajli. On ističe da HSBC koristi više AI modela, ali da Mistral ima važnu ulogu kada je reč o osetljivim podacima. „Moramo da budemo sigurni da se modeli i podaci nalaze tačno u odgovarajućoj geografiji“.

Ako mi uspemo, uspeće i Evropa

Među 700 zaposlenih u Mistralu postala je interna šala da budućnost kompanije zavisi od izazivanja Palantira. On danas vredi oko 330 milijardi dolara. Plakati u kancelarijama igraju se rečima na temu Palantira i „poulet“ (francuski za piletinu). Jedan prikazuje izvršnog direktora Palantira Aleksa Karpa sa glavom petla, dok drugi predstavlja „Poulantir“ koji izlazi na berzu u Njujorku.

Menš priznaje da Mistral i Palantir ciljaju slične klijente, ali veruje u svoje šanse. Palantir je postao kontroverzniji u Evropi otkako je Karp počeo da koristi retoriku sličnu Donaldu Trampu. Dobio je niz velikih ugovora sa američkom vladom za razvoj nadzornih tehnologija. Ipak, Mistral će morati da se suoči i sa OpenAI i Antropikom. Oni takođe formiraju sopstvene timove inženjera na terenu.

Jedna prednost koju konkurenti ne mogu lako da kopiraju jeste ono što Menš naziva „solidarnošću zajednice“ sa Emanuelom Makronom i drugim evropskim liderima. On zna da je sudbina Mistrala neraskidivo vezana za Evropu. „Ako mi uspemo, uspeće i Evropa“, kaže.

Novi projekti

Ipak, nije sve vezano za kontinent. Oko 40% prihoda Mistrala dolazi iz SAD i drugih neevropskih tržišta. Tamo se prednost ne zasniva na patriotizmu, već na kontroli i ceni. Čak i u američkim upravnim odborima postoji zabrinutost zbog ambicija velikih AI kompanija. „Ne mislim da je prava podela Evropa protiv Amerike“, kaže Menš. „Prava podela je između open-source i zatvorenih modela“.

U Mistralovim kancelarijama u Parizu, Menš sa uzbuđenjem govori o novom projektu: AI sistemima koji mogu da upravljaju robotskim rukama. To je deo pokušaja da se evropskoj industriji pomogne da sustigne SAD i Kinu u oblasti robotike. Kompanija nastavlja i sa razvojem malih, specijalizovanih AI modela, uključujući jedan iz februara za izuzetno brzu transkripciju govora.

Do sada je mladi direktor Mistrala nesumnjivo dobro odigrao lošu početnu poziciju. U razvoju AI, kompanije sa mnogo više resursa – Majkrosoft, Amazon, Epl pa čak i xAI Ilona Maska – imale su problema da pariraju OpenAI i Antropiku. Meta je prošle godine potrošila oko 70 milijardi dolara na AI, ali je odložila lansiranje novog modela. xAI je potrošio milijarde, ali je njegov četbot Grok zaostao za konkurencijom i naišao na probleme sa regulatorima.

Za sada, Mistral praktično ima monopol nad evropskim open-weight modelima. Meta je izgleda usporila razvoj naslednika modela Lama, a OpenAI open-weight dodatak za GPT-5 iz 2025. nije postigao značajno usvajanje, prema podacima platforme Hugging Face. Ipak, taj prostor možda neće dugo ostati prazan. Jedan od investitora Mistrala, Envidija, počeo je da razvija sopstvene open-weight modele i ulaže milijarde u njihov razvoj.

Rizici i prilike

Najveći rizik za Mistral, ali i za starije američke tehnološke kompanije, jeste to što bi OpenAI, Antropik i Gugl mogli da iskoriste prednost u AI programiranju kako bi razvili modele koji se sami unapređuju. Već sada imaju sisteme koji pišu kod brže od ljudi, uz izuzetno mali broj grešaka. Sledeća generacija mogla bi da nadmaši i mnoge druge profesije.

Kao odgovor, Menš dodatno naglašava nezavisnost. „Mnogi naši klijenti nas pitaju: ‘Možete li da obezbedite AI koji ne zavisi od infrastrukture velikih kompanija poput Majkrosofta, Gugla i Amazona?’“. Zbog toga Mistral razvija sopstvene data centre, počevši od jednog u okolini Pariza. Plan je da do 2027. dostigne kapacitet od 200 megavata. Energija iz francuskih nuklearnih elektrana pomoći će u tome. Ali, ukupni trošak mogao bi da dostigne oko pet milijardi dolara. Menš je obezbedio podršku Abu Dabija i tražio dodatno finansiranje kroz dug.

Biti lokalni šampion ima i svoju cenu. Malo je verovatno da bi francuski ili evropski regulatori odobrili prodaju Mistrala stranoj kompaniji, uprkos glasinama da je Epl razmatrao ponudu. „Dobijali smo ponude, ali smo pokazali da Mistral ima put ka tome da postane velika, nezavisna kompanija“, kaže Menš. Dodaje da njegovi klijenti „traže razdvajanje od svojih tradicionalnih dobavljača“.

U tome i jeste suština Mistralove strategije. Ne pokušava da nadmaši konkurente iz San Franciska u potrošnji. Ali kako njihova moć raste, možda će rasti i njegove prilike.

Ian Martin, novinar Forbes