Sve o MMA spektaklu na travnjaku Bele kuće… i osobi koja je time usrećila Trampa za rođendan

Džimi Karter je svojevremeno ugostio reviju umetničkog klizanja u Beloj kući, a Džordž V. Buš je jednom organizovao prijateljsku utakmicu Ti bola na adresi 1600 Avenija Pensilvanija. Ali, ideja da se borbe mešovitih borilačkih veština održe na Južnom travnjaku nikada se ne bi pojavila da je bilo ko drugi predsednik osim Donalda Trampa i da UFC ne vodi niko drugi osim Dene Vajta. Kada je Tramp, dugogodišnji ljubitelj UFC-a i blizak prijatelj njegovog izvršnog direktora, prvi put predložio tu ideju Vajtu na jednom UFC događaju prošlog aprila, borbeni promoter poznat po svom ratobornom stavu rekao je da će to uraditi bez oklevanja.

„On je znao onog dana kada me je zamolio da organizujem ovaj događaj da ću se pojaviti i ispuniti obećanje“, kaže Vajt za Forbes. „Volim takve stvari. Recite mi da nešto ne može da se uradi, recite mi da je ogroman izazov, recite mi da će nas koštati mnogo novca. Upravo su to stvari u koje se bacam bez razmišljanja“.

Vajtov mandat na čelu UFC-a obeležen je smelim preuzimanjem rizika. To je tokom poslednjih 25 godina pretvorilo kompaniju iz krvavog sporednog spektakla u sportskog giganta sa prihodima od 1,5 milijardi dolara. Ali događaj Freedom 250, koji će biti održan 14. juna (nimalo slučajno na rođendan predsednika Trampa), čak je i po njegovim standardima „izazov na potpuno drugom nivou“.

Spektakl

Pored otvorene arene sa 4.300 mesta koja je sada podignuta na Južnom travnjaku – kao i njene nadstrešnice visoke oko 26,5 metara, koja se uzdiže iznad same Bele kuće – vikend će obuhvatiti konferenciju za medije kod Linkolnovog memorijala i dvodnevni festival za navijače na prostoru Elipsa, namenjen za čak 85.000 posetilaca. (Predsedniku se privremena konstrukcija toliko dopala da je ove nedelje uporedio sa Ajfelovim tornjem. Rekao je: „Možda je nikada, baš nikada nećemo ukloniti“).

Pošto UFC sam kontroliše svoje televizijske prenose, kompanija će snositi troškove ne samo infrastrukture već i emitovanja događaja. Uz opremu i osoblje raspoređene u devet produkcionih kamiona.

Ukupno gledano, Vajt kaže da će događaji koštati oko 60 miliona dolara. To je tri puta više od procenjenih 20 miliona dolara koje je UFC potrošio 2024. godine za organizaciju prvog sportskog događaja u dvorani Sfera u Las Vegasu. I višestruko više od prosečnog budžeta od dva do tri miliona dolara za njihove mesečne velike priredbe.

Vajt procenjuje da bi kompanija mogla da izgubi i do 30 miliona dolara na događaju Freedom 250. U zavisnosti od načina obračuna pojedinih troškova. Ali tvrdi da nijedna cena nije previsoka kako bi se zemlja zabavila povodom svoje 250. godišnjice. I kako bi se MMA dodatno približio glavnoj struji sporta. I kako bi makar na jednu noć postao sport koji predstavlja Ameriku.

„Ceo svet, čak i ljudi koji inače ne gledaju UFC, radoznali su da vide kako će ovo izgledati i kako će se odvijati“, kaže Vajt. „Ovo je ogroman potez za jačanje brenda“.

Usluga prijatelju

To je takođe, makar delimično, usluga za prijatelja.

Vajt voli da svoj odnos sa predsednikom predstavlja kao strogo ličan, a ne politički. To mu omogućava da iskazuje neprekidnu lojalnost, dok istovremeno izbegava da se izjašnjava o kontroverznijim Trampovim političkim odlukama ili ličnim manama.

Takođe često tvrdi da u njihovom prijateljstvu „nema ničeg transakcionog“. To je tačno samo u najstrožem smislu jer njih dvojica nikada nisu imali formalni poslovni ugovor. Međutim, zanemaruje činjenicu da obojica redovno koriste veze i poznanstva kao poslovnu strategiju.

Od samog početka njihov odnos bio je obostrano koristan.

Nakon što su 2001. godine Lorenco i Frenk Fertita kupili UFC i postavili Vajta za vršioca dužnosti predsednika organizacije, Tramp je ponudio da ugosti prva dva plaćena prenosa obnovljenog UFC-a u svom hotelu Tadž Mahal u Atlantik Sitiju u saveznoj državi Nju Džerzi. Dajući tako poslovni kredibilitet sportu koji je tada bio poznat kao „ljudske borbe petlova“.

Godinama kasnije Tramp je pozvao Vajta da govori na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji 2016. godine. Njih dvojica su postali još bliži kako je Vajt podržavao Trampov politički uspon.

Pored govora na poslednje tri republikanske konvencije i na Trampovoj proslavi pobede 2024. godine, Vajt je zajedno sa Trampom izlazio u arenu na UFC događajima nakon nereda od 6. januara 2021. godine i saveznih optužnica iz 2023. Takođe ga je povezivao sa podkasterima poput Džoa Rogana, dugogodišnjeg UFC komentatora, koji je kasnije podržao Trampovu kandidaturu 2024. godine. To je, prema Vajtovim rečima, uticalo na ishod izbora.

Trik događaj

Borilački događaj u Beloj kući predstavlja njihovu do sada najzvaničniju poslovnu vezu. Vajt insistira da Freedom 250 nije partijski događaj. Navodi da je prvobitno bio planiran za 4. jul, a da je 14. jun izabran zato što je Dan zastave.

Kada su ga dodatno ispitivali, priznao je da mnogi danas UFC snažno povezuju sa pokretom MAGA. Ali, svoju bezuslovnu odanost predsedniku opisuje kao nešto što je bliže patriotskoj dužnosti.

Na pitanje da li većina ljudi UFC vidi kao politički usklađen sa Trampom, Vajt nije pokušao da ublaži odgovor.

„Verovatno“, kaže on, „ali tim ljudima ionako nikada nećete promeniti mišljenje. Ako imate priliku da organizujete borbu u Beloj kući, bilo da je tamo Obama, Tramp, Buš ili Regan, zašto to ne biste uradili?“.

Zanimljivo je da je Rogan kritikovao događaj u svom podkastu.

Nazvao je Freedom 250 „bezbednosnom noćnom morom“. Naveo je vrućinu, kišu i insekte kao potencijalne probleme za borbe na otvorenom, a da ne pominjemo činjenicu da je „čudno organizovati borbu u Beloj kući usred prokletog rata“.

Ukratko, smatra da je događaj „pomalo trik za privlačenje pažnje“.

Posebni zahtevi

Iako je Rogan tehnički Vajtov zaposleni, Vajt kaže da nije pokušavao da utiče na njegove komentare ili da ih ograničava, iako se očigledno ne slaže sa njima.

„Nema apsolutno ničeg što je trik u vezi sa ovim događajem. Svaka borba na programu ima značaj. Ovo je verovatno najistorijskiji sportski događaj u američkoj istoriji, a on ga naziva trikom“, kaže Vajt. „Ali Džo je odrastao čovek i ima pravo na svoje mišljenje o bilo čemu“.

Krejg Borsari, direktor sadržaja UFC-a, imao je drugačiju reakciju kada mu je Vajt prvi put pomenuo mogućnost održavanja borbi u Beloj kući.

„Iskreno sam mislio da se šali“, kaže Borsari.

Dva dana kasnije Vajt mu je rekao da Bela kuća zove kako bi razgovarali o logistici.

Tokom planiranja događaja, Borsari je morao da se nosi sa nagibom travnjaka od oko 6,7 metara. Kao i istorijskim drvećem koje nije smelo da bude oštećeno. I činjenicom da na lokaciji nije postojalo električno napajanje.

Njegov prvobitni plan predviđao je 2.500 sedećih mesta. Kada su nacrte predstavili predsedniku u Ovalnom kabinetu, Tramp je rekao da želi veći kapacitet, pa je izrađen plan za 4.300 mesta.

Vajt je dodao još jedno uputstvo. Da se u kadrovima kamera ne vide svetla, mikrofoni niti konstrukcije. Želeo je da se u pozadini vidi Bela kuća i ništa drugo.

Kandža i 5.000 radnika

Partner u projektu postala je belgijska kompanija za produkciju događaja Stageco. Ona je projektovala i izgradila „Kandžu“. Otvorenu kupolu koja će nositi rasvetnu konstrukciju i pružati određenu zaštitu od sunca i kiše.

Ogromna konstrukcija transportovana je iz Evrope na parking u mestu Lidik u Pensilvaniji. Tu je sastavljena, testirana i potom ponovo rastavljena.

Zatim su, po strogim bezbednosnim procedurama, njeni delovi prevezeni vozilima prethodno proverenih vozača na lokaciju van Vašingtona radi odobrenja, pre nego što su pod nadzorom Tajne službe dopremljeni na Južni travnjak Bele kuće.

Ukupno će za produkciju biti potrebno 40 generatora i oko 5.000 radnika.

„Verujte mi, troškovi su lako mogli da premaše 60 miliona dolara“, kaže Borsari.

„Kada Dejna nešto zacrta“, nastavlja on, „a posebno kada predsedniku Sjedinjenih Država kaže da ćemo to izvesti, nije postojao nijedan trenutak kada sam pomislio: ‘Možda bi trebalo da razmislimo da ovo ne uradimo’. To mi nikada nije palo na pamet“.

Veliki rezultati

Za UFC su ovakve visokorizične opklade postale uobičajena pojava i na mnogo načina izgradile su kompaniju u ono što je danas.

Odluka iz sredine 2000-ih da se plati 10 miliona dolara produkcionih troškova za rijaliti emisiju „The Ultimate Fighter“ – što je bio jedini način da televizija SpikeTV pristane da je emituje – spasla je kompaniju od finansijskog sloma tokom Vajtovih prvih godina na čelu organizacije.

Organizovanje izolovanog „Fajt ajlenda“ u Abu Dabiju 2020. godine, kada su svi drugi profesionalni sportovi stali zbog pandemije, povećalo je poslovanje za više od 70%, prema Vajtovim rečima.

Raskošna produkcija u dvorani Sfera demonstrirala je kulturni značaj UFC-a upravo u trenutku kada je kompanija počela pregovore o novom ugovoru za medijska prava. Prošle godine ga je na kraju preuzeo Paramaunt za neverovatnih 7,7 milijardi dolara tokom sedam godina.

Prirodno, Vajt sada cilja još više.

Iako mu za petama idu nove MMA organizacije – uključujući promociju Most Valuable Promotions Džejka Pola, koja je prošlog meseca na Netfliksu organizovala borbu Ronde Rauzi i Džine Karano – njegove ambicije usmerene su ka mnogo većim rivalima.

„Više ne posmatram druge promotere borbi kao konkurenciju“, kaže Vajt. „Moja konkurencija je NFL. NBA, bejzbol liga i NHL – sada se svi borimo za isto tržište“.

Met Kreg, novinar Forbes