Utišaj unutrašnjeg kritičara, izgradi hrabrost i samopouzdanje korak po korak
Najglasniji u većini konferencijskih sala nikada ne dodirne mikrofon. On živi u našim glavama. Preispituje, katastrofizira i beleži svaki mogući neuspeh.
Godinama smo taj glas nazivali sindromom varalice. Ali evo istine: sindrom varalice je prošlost, a prava samouverenost je budućnost.
Predugo smo verovali da žene imaju više problema sa sumnjom u sebe nego muškarci. Novi podaci govore drugačije.
Prema HP-ovom Indeksu odnosa na poslu (Work Relationship Index), žene na liderskim pozicijama zapravo imaju više samopouzdanja od svojih muških kolega – i u tehničkim i u „mekim“ veštinama.
I da budemo jasni… „meke“ veštine poput empatije, komunikacije i samosvesti nisu luksuz. One su najvažnije i ključne liderske veštine današnjice.
Žene ipak imaju samopouzdanje
Pedeset i dva procenta žena navodi da ima samopouzdanje u ovim oblastima, u poređenju sa samo 39 procenata muškaraca.
A kada je reč o tehničkim veštinama kao što su računarstvo, prezentovanje i marketing, žene ponovo prednjače.
Svoju karijeru sam provela učeći kako da utišam unutrašnjeg kritičara i pretvorim sumnju u sebe u ličnu snagu i izgradi samopouzdanje.
Zato je moj nedavni razgovor sa En Mari Anderson, autorkom knjige Negovanje odvažnosti: Raskini sa sumnjom i dozvoli sebi da pobediš, za mene bio kao masterklas iz odbacivanja zastarelih narativa i preuzimanja pune kontrole nad sopstvenim potencijalom. Njen savet je jasan, primenljiv i potpuno tačan.
Odvažnost nije nešto sa čim se rađamo. To je nešto što gradimo, korak po korak, svakim hrabrim potezom.
En Mari nam daje alate da prestanemo da dozvoljavamo unutrašnjem kritičaru da vodi igru i počnemo da ga pretvaramo u trenera koji igra za naš tim.
Prekini da popravljaš ono što nije pokvareno
Trošimo ogromnu količinu energije pokušavajući da „popravimo“ svoje slabosti.
A istina je sledeća: niko nema sve. Nismo švajcarski noževi. Mi smo skalpeli. En Mari nas podstiče da udvostručimo fokus na darove koji zaista prave razliku i da se okružimo ljudima koji nas dopunjuju u svemu ostalom.
Evo jedne vežbe preoblikovanja razmišljanja koju obožavam:
Kada unutrašnji kritičar kaže: „Ti nisi strateški nastrojen/a,“ preoblikuj to u:
„Moja supermoć je brzo sprovođenje u delo, zato ću se udružiti sa nekim ko razmišlja dugoročno.“
Kada kaže: „Nisi tehnički potkovan/a,“ reci sebi:
„Ja sam pripovedač, zato ću uključiti tehničkog stručnjaka i zajedno ćemo predstaviti ideju.“
Kada kaže: „Ti ovde ne pripadaš,“ odgovori:
„Moje životno iskustvo je upravo ono što ovde nedostaje.“
Ovo nije „pozitivno razmišljanje“. Ovo je pametno kreiranje tima.
Odvažnost i samopouzdanje: Strah je podatak, pročitaj ga, pa izaberi
Odvažnost ne znači da nemaš strah. Ona znači da deluješ uprkos strahu. En Mari upoređuje strah sa lampicom na kontrolnoj tabli: to je signal, a ne znak zaustavljanja. Njen metod je jednostavan: primeti signal, imenuj priču i napravi najmanji mogući hrabar korak.
Preporučuje da postavimo sebi tri pitanja:
- Koji je stvarni rizik – u brojkama, a ne u osećaju?
- Koja je cena ako ne uradim ništa?
- Koji je jedan korak koji mogu da preduzmem u narednih deset minuta da bih krenuo/la napred?
Čarolija je u momentu. On utišava unutrašnjeg kritičara brže od bilo kakvog motivacionog govora.
Izgradi svoj “sklad hrabrosti”
Jedna od mojih omiljenih lekcija iz knjige Negovanje odvažnosti je da hrabrost raste kroz ponavljanje, a ne kroz iznenadne uvide.
En Mari predlaže da napravite „sklad hrabrosti“, jačate samopouzdanje ponavljate ga svakodnevno.
Potrebna je priprema: zapiši jučerašnje pobede, čak i one male, izatim isplaniraj: prvi zadatak na kalendaru neka bude onaj najhrabriji. Poveži se sa nekim čije veštine popunjavaju tvoje praznine.
Igraj: preduzmi korak. Hrabrost se vremenom množi.
Predefiniši ulogu unutrašnjeg kritičara
Možda nikada nećeš u potpunosti utišati onog unutrašnjeg „nasilnika“, ali možeš ga preobraziti. En Mari svog naziva „Izvidnik“.
Njegov zadatak je da uoči rizike i praznine. Ključ je da se fokusiraš na to koje snage mogu da neutralizuju te rizike.
Zašto mi je ovo važno
Savet En Mari me pogađa jer ga živim. Zamenila sam pojam „neuspeh“ pojmom „rizik“. Naučila sam da prihvatim strah kao katalizator rasta. Rizik znači da postoji šansa za nagradu, a ako stvari ne krenu po planu, dobijam uvide koji me čine jačom.
Strah me više ne zaustavlja. On me gura napred. Fokusiram se na ono u čemu sam najbolja, a svoj tim gradim ljudima koji sijaju tamo gde ja ne mogu. Tako prelaziš sa sumnje u sebe na osmišljavanje pobeda, korak po korak, sve hrabrije.
Šeli Zalis, saradnica Forbes