Vreme promena u građevinarstvu: Investitor iz Bostona uvodi robote građevinske radnike

Temperatura je daleko ispod nule, a Džon Fiš je napolju, stoji blizu ivice na 33. spratu South Station Tower-a, nedovršenog nebodera u centru Bostona. Pokazuje na svetlocrveni kran ispod dok nosi paletu metalnih panela i objašnjava svoje planove za automatizaciju.

„Na samom kranu postoji kamera koja posmatra krak i prati njegovo kretanje, registrujući sve te informacije“, kaže Fiš karakterističnim bostonskim naglaskom. Obučen je u crne kožne mokasine, plave pantalone, neon prsluk za građevinske radove, zaštitne naočare i šlem. „Kako možemo ostvariti više podizanja po satu na bezbedan način? Moramo biti veoma, veoma pažljivi“.

Na prometnijem 14. spratu, iznad neprekidnih udara pneumatskih pištolja za ekserima i buke brušenja čelika, Fiš opisuje kako robotska revolucija menja njegove gradilište: Safolk uvodi mašine visoke dva metra (zamislite minijaturne tenkove) koje jure i štampaju nacrte i planove za radnike da ih prate, ubrzavajući izgradnju i smanjujući greške. „To ćemo postaviti na sve naše poslove“, kaže on.

Ulaganje u startape

Fiš, 63-godišnji veteran građevinske industrije, stekao je bogatstvo gradeći nebodere od Masačusetsa do Kalifornije. Vredi 2,3 milijarde dolara, zahvaljujući svom udelu od 100% u Safolku, vrednom šest milijardi dolara (prihod), građevinskoj firmi sa sedištem u Bostonu koja je u poslednjih 20 godina izgradila oko 14 miliona kvadratnih metara komercijalnih nekretnina u Sjedinjenim Američkim Državama, uključujući veliki deo bostonskog horizonta i hotele u Los Anđelesu i Majamiju.

Sada želi da poremeti industriju vrednu 2,1 bilion dolara koja ga je učinila tako uspešnim. Njegova divizija Safolk tehnolodžis razvija nove softverske proizvode fokusirane na građevinarstvo, od kojih neke preusmerava u posebne poduhvate, dok je njegova investiciona ruka preuzela udele u desetinama ambicioznih startapa koji se bave građevinskom tehnologijom, a koji rade sve, od 3D štampanja zidova do proizvodnje generatorskih uređaja sa nultom emisijom.

„Naša industrija je jedina industrija na svetu gde je produktivnost opala u poslednjih 50 godina umesto da raste“, kaže Fiš dok Forbes vodi u obilazak ultramodernog sedišta Safolka u Roksberiju, radničkoj četvrti u južnom Bostonu. „Pogledajte Empire State Building. Sagrađen je tridesetih godina i trebalo je 14 meseci da ga izgrade. Danas bi trebalo pet godina“.

Jedan od razloga: Mnogi u industriji ne žele ništa da imaju s robotikom ili veštačkom inteligencijom. Generalni izvođači, podizvođači, sindikati i multibilionske upravljačke firme koje vode gradilišta imaju „ukorenjen analogni način rada“, prema izveštaju Mekinsija. Brent Tilman, analitičar kapitala u D.A. Dejvidsonu koji prati inženjering i građevinarstvo dodaje: „Tehnologija se prihvata veoma sporo u ovoj industriji, i to će verovatno biti isti slučaj u bližoj budućnosti. Na kraju dana, to je tržište rada“.

Tržište rada koje već dugo muči nedostatak radnika. Bilo je više otvorenih radnih mesta u građevinarstvu 2022. godine nego ikada pre u 23 godine koliko Asocijacija graditelja i izvođača (ABC) vodi evidenciju. Plus, troškovi su porasli: Plate u građevinarstvu su porasle 34% između 2012. i 2022. godine, prema statistikama vlade, dok su ulazni troškovi (čelik, cement, drvo) skočili gotovo 40% od početka 2020. godine, prema ABC-u. Fiš je uveren da će roboti biti ključni za rešavanje nedostatka radne snage – i održavanje troškova niskim. Postavljanje robota na gradilišta nije mala stvar: Biće regulatornih pregleda, skepticizma klijenata, finansijskih pritisaka i otpora od strane ljudi radnika. Ali Fiš tvrdi da je to neophodno bez obzira na prepreke.

Druga polovina jednačine su podaci. Fiš kaže da Safolk već ima svoj „specijalni začin“ nakon desetogodišnjeg ulaganja u analitiku, koju firma koristi da prati napredak i upravlja troškovima na svojih 100-ak aktivnih gradilišta. Da bi začinili taj specijalni sos, Safolk reinvestira svoje prihode u nove tehnologije i proizvode koje razvija pod brendom Safolk Tehnolodžis, koji je osnovan 2019. godine. Fiš je jedan proizvod (softver za procenu troškova nazvan Ediphi) pretočio u svoju sopstvenu kompaniju, sa planovima za drugi (Edge, alat za planiranje gradilišta) ove godine.

Niko više ne gradi komercijalne nekretnine

Istovremeno, Fiš neguje veliki portfelj startapa koji se bave građevinarstvom. Od svog osnivanja, Safolk Tehnolodžis je uložio više od 50 miliona dolara u više od 50 kompanija, poput Rugged Robotics (proizvođača ovih minijaturnih tenkova), Canvas (robota nalik R2-D2 koji ubrzava instalaciju gipsanih ploča), Augmenta (alat za generativnu veštačku inteligenciju koji crta dizajn zgrada) i, najznačajnije, OpenSpace. Taj startap veštačke inteligencije iz San Franciska pretvara video snimke u virtuelna gradilišta koja mogu biti istražena na daljinu i nedavno je procenjen na oko 900 miliona dolara.

Otprilike polovina kompanija u portfelju Safolka učestvovala je u njihovom godišnjem šestonedeljnom programu akceleratora. („Zamislite Shark Tank ali mnogo prijateljskije“, kaže Fiš.) Prošlog leta kompanija je prikupila 85 miliona dolara od spoljnih investitora, plus 25 miliona dolara iz Fišovog džepa, da bi finansirala više startapa i reinvestirala u najperspektivnije.

To je simbiotički odnos. Kompanije iz portfelja dobijaju priliku da eksperimentišu na Safolk gradilištima i razviju radne odnose sa njihovim podizvođačima, dok Safolk dobija kapital i uvid u vrhunsku tehnologiju građevinarstva. „Želimo da budemo organizatori razgovora o tome kako se građevinski svet menja“, kaže Fiš.

To je pametno, jer je ovo očigledno vreme promena u građevinskoj industriji. Procvat rada od kuće uništio je tradicionalne komercijalne nekretnine, obarajući potražnju za vrstom kancelarijskih zgrada u centru grada koje su bile prepandemijski hleb i puter Safolka. (South Station Tower je počeo da se gradi početkom 2020.) „Komercijalni sektor je nekako prevrnut naopako“, kaže Fiš. „Danas niko ne gradi kancelarijsku zgradu“.

Da bi nadoknadio usporavanje, Safolk se prijavljuje na druge vrste projekata, poput centara za podatke, aerodroma, bolnica i istraživačkih medicinskih objekata, kazina i državnih projekata. Fiš se nada da će njegova tehnologija pomoći Safolku da oblikuje ponude s nižim troškovima, koje može da završi brže sa manje prekoračenja.

Fiš je odrastao u građevinarstvu. Njegov pokojni otac, Edvard Fiš, vodio je Peabody Construction sa sedištem u Bostonu, nastao iz lokalnog građevinskog posla, koji je započeo Edvardov deda 1891. Kao tinejdžeri, Fiš i njegov stariji brat, Ted, pratili su oca na gradilišta i učili zanat porodice. „Hteo je da budemo radnici kako bismo učili od temelja“, kaže Fiš. „Moj otac je uvek naglašavao vrednost dolara. To je urezano u zadnji deo mog mozga“.

Rivalitet među braćom

Disleksičan, Fiš je imao problema u školi, ali se isticao u sportu i bio regrutovan da igra fudbal na Baudoinu, gde je stekao diplomu političkih nauka pre nego što se vratio u porodični posao 1982. godine. To je bio povoljan trenutak. Peabody, koji je zapošljavao samo radnike u sindikatu, bio je pritisnut generalnim izvođačima koji su zapošljavali manje plaćene radnike koji nisu bili u sindikatu.

Kao odgovor, Fiš stariji je osnovao Safolk, zasebnu kompaniju koja će zapošljavati radnike koji nisu u sindikatu, i postavio svog mlađeg sina na čelo. Kako je Safolk rastao, počeo je da konkuriše Peabody-u, koji je vodio njegov stariji brat. „Moj otac nas je nekako stavio jednog protiv drugog u jednom trenutku“, kaže Ted Fiš. Dva brata su sada bliska, iako Ted kaže da je Džon bio „uporan konkurent“ dok su se borili za projekte. „Ne želite biti na drugoj strani u odnosu na njega“. (Peabody Construction je raspušten 2007. godine, a Ted sada vodi firmu za građevinske radove sa sedištem u Bostonu koja se zove Roundhill.)

Džon Fiš je osvojio ključnog klijenta početkom devedesetih godina: magnata domova za stare Ejba Gosmana (preminuo 2013.), tada člana Forbes 400 koji je imao neto vrednost od skoro 500 miliona dolara 1996. godine (skoro milijardu dolara u današnjim terminima). „Uzeo me je pod svoje krilo“, kaže Fiš, koji je na kraju izgradio više od 100 domova za stare i centara za pomoć u samostalnom životu za Gosmana. Mnogi od tih objekata bili su u Kaliforniji i Floridi, što je pomoglo Safolku da raste nacionalno i otvori nove kancelarije u Los Anđelesu i Majamiju. A onda je došla 2008.

„Izgubili smo više od 50% našeg [posla] u roku od četiri sata“, kaže on. „Dobijao sam pozive za pozivom za pozivom: ‘Posao ne ide dalje; povucite svoje momke sa posla'“. Ekonomski slom bio je „poziv na buđenje. Morali smo da imamo mnogo jasniju ponudu od naših konkurenata“.

Jedan korak koji je preduzeo bio je prikupljanje informacija na gradilištima kako bi bolje merio efikasnost, bezbednosne probleme i prekoračenje troškova. Jit Ki Čin, bivša Mekinsijevka sa doktoratom iz fizike sa MIT-a, pridružila se Safolku 2017. godine da bi protumačila te podatka i stavila ih u upotrebu. „Bila sam prvi direktor za podatke za kojeg znam u građevinarstvu“, kaže ona.

Sada su svi ti brojevi upakovani u ono što Fiš naziva kontrolnom tablom svog tima misije, instrumentom koji u realnom vremenu prati aktivna gradilišta Safolka. Na mestima kao što je South Station Tower, nadzornik unosi informacije u tablete koji prate budžet, raspored, bezbednosne i operativne metrike. „Ono što smo u mogućnosti da uradimo je da vidimo probleme pre nego što se dese“, kaže Kelsi Goudžer, koja nadgleda sedamnaestočlani tim Kontrole misije iz komandnog centra u Roksberiju. „Mi smo u mogućnosti da postavimo resurse tamo, krenemo na projekat [i] pružimo im podršku“.

Sledeći korak: mnogo više robota. Fiš planira da uloži milione dolara u centar za robotiku Safolka, koji će početi sa radom ovog proleća u Roksberiju. Objekat će biti igralište za kompanije iz portfelja Safolka i mesto za razvoj unutrašnjih, vlasničkih tehnologija. „Ako neko dođe sa rešenjem, možemo ga isprobati u tom području i doneti ga na naša gradilišta“, kaže on.

Dok operater krana na South Station Tower-u pažljivo upravlja krakom nekoliko desetina metara ispod, Fiš je opušten dok razmatra budućnost sa mašinama koje zamenjuju bar neke od radnika. „Nešto mora da se promeni“, kaže on. „Mora da postoji više efikasnosti“.

Džon Hajat, novinar Forbes