Zašto Rio Tinto gubi četvrtog direktora u 12 godina: Stausholma ulazak u litijum koštao fotelje?

Da li je Jakob Stausholm sam odstupio ili je izbačen sa mesta izvršnog direktora druge najveće rudarske kompanije na svetu Rio Tinto?

Saradnik Forbes i australijski novinar Tim Tredgold više od 40 godina prati ovu industriju. Analizirao je iznenadni odlazak prvog čoveka. U nastavku prenosimo njegov tekst:

Možda je tačan odgovor „pomalo od oba“. Uz naznake da je Stausholm imao sukobe sa ostalim članovima odbora oko nedavnih događaja i budućih investicionih planova. Posebno oko agresivnog ulaska u industriju litijuma ophrvanu problemima.

Bez obzira na to šta je istina, investitori su reagovali mirno na rano napuštanje funkcije izvršnog direktora, koju je ovaj simpatični biznismen rođen u Danskoj obavljao nešto više od četiri godine. Akcije kompanije su pale samo 1,7%, što je bilo u skladu sa slabijim tržištem rudarskih kompanija.

Saopštenje od pet pasusa

Pohvale su išle od Stausholma i predsednika Upravnog odbora Rio Tinta, Dominika Bartona, u formalnom saopštenju koje je imalo pet pasusa. Bilo je naslovljeno „Rio Tinto najavljuje plan sukcesije izvršnog direktora“.

Barton je rekao da je Stausholm povratio poverenje ključnih akcionara i uskladio portfolio kompanije sa segmentima gde je rast tražnje najjači.

Stausholm je u istom saopštenju naveo da mu je bila apsolutna privilegija da vodi Rio Tinto, jednu od najvećih rudarskih kompanija na svetu.

Međutim, sve do prekjuče nije bilo ni najmanjih naznaka da Stausholm planira da napusti mesto izvršnog direktora ranije, s obzirom na to da je na tu funkciju prešao sa pozicije finansijskog direktora početkom 2021. godine.

Visoka fluktuacija izvršnih direktora

Iznenadna objava o Stausholmovom odlasku prati podjednako dramatične događaje sa direktorima kompanije. To uključuje odlazak Toma Albanezea 2013. nakon velikih gubitaka na ugovoru o uglju u Mozambiku. Odlazak Sem Volša posle problematične investicije u projekat gvožđa u Gvineji. Kao i odlazak Žan-Sebastijana Žaka 2020. nakon uništenja mesta koje je bilo sveto za autohtone aboridžinske grupe.

Razlozi za preuranjeni odlazak Stausholma najviše se vezuju za spekulacije da drugi visoki rukovodioci nisu toliko uvereni kao on u potencijal litijuma kao ključne industrije za kompaniju.

Od kada se Rio Tinto obavezao na razvoj prerade litijumske soli u Argentini, cena litijuma je u slobodnom padu. A dodatno je pala nakon što je Stausholm prošle godine odobrio akviziciju Arkadijum Litijuma vrednu 6,7 milijardi dolara. Time je izloženost kompanije litijumu porasla na procenjenih 20 milijardi dolara.

Ostali veliki rudari, uključujući glavne rivale BHP, Anglo Amerikan i Glenkor, izbegavali su litijum. To je važan metal za baterije, ali i metal koji je vrlo dostupan, ali sa izrazito nestabilnom cenom.

Problemi i sa gvožđem

Još jedan problem koji se pojavio za vreme Stausholmovog mandata je pad kvaliteta rude koja se vadi u rudnicima gvožđa u zapadnoj Australiji. To znači manje prihoda od kupaca u čeličanama.

Ko god da preuzme mesto izvršnog direktora Rio Tinta, suočiće se sa krizom i u sektoru rude gvožđa. On donosi skoro 80% godišnje dobiti kompanije. Takođe, radnici intenzivno pokušavaju da ponovo uspostave sindikate uz podršku levo orijentisane australijske vlade.

Dva kandidata već se pominju kao mogući naslednici Stausholma. To su sadašnji direktor sektora za rudu gvožđa Sajmon Trot i glavni komercijalni direktor i bivši šef sektora bakra Bold Batar.