Zoran Mamdani: Da li su Njujork i Amerika spremni za ovog gradonačelnika

Kada iz Republikanske stranke dolaze povici „terorista Hamasa“, „džihadista“, uz salve islamofobije koja vraća na 11. septembar, i sve to na račun pro-demokratskog kandidata za gradonačelnika Njujorka Zorana Mamdanija (Zohran Mamdani), znate da nešto dobro radi, i da se druga strana uplašila.

U krajnjoj liniji Trampov manir, koji su preuzeli njegovi politički sledbenici (Laura Lumer, Viki Paladino, Stiven Miler, Elis Stefanik, Mardžori Grin), da medijski urniše svakoga ko je pretnja i ko drugačije misli ne birajući sredstva, preuzela je i srpska vlast.

Tako je i od predsednika stigla objava na mreži Truth Social: „Dovoljno sam star da se sećam kada su Njujorčani izdržali 11. septembar, umesto da glasaju za njega“. Dodao je: „Njujork je pao“. Za novinarku Megin Keli, zbog njega Njujork postaje „boljševički, komunistički grad“.

Koga su se uplašili i zbog čega?

Pre biografije – njegova kampanja, koja je daleko slikovitija od faktografije. Drugačiji, harizmatičan, neformalan, svoj.

Zoran Mamdani je odlučio da prepešači ceo Menhetn, od 19h do 2.30, trajalo je njegovo njujorško hodočašće, koje su društvene mreže oberučki prihvatile. I oduševljeni ljudi na ulicama. „Njujorčani zaslužuju gradonačelnika koga mogu da vide, čuju, pa čak i na njega viknu“, izjavio je Mamdani. A samo i letimičan pregled njegovih društvenih mreža bio bi dovoljan da se shvati koliko on odudara od tradicionalne slike političara.

Nakon što je pobedio na demokratskim preliminarnim izborima u Njujorku (bivšeg guvernera Endrjua Kuoma), javnost se zaintrigirala ko je čovek koji je uspeo da bez prepoznatljivog imena i bogatih donatora, ostvari uspeh. Oslanjao se na društvene mreže na kojim je neretko i na humorističan način biračima približavao svoje stavove i ličnost.

Ankete su pokazale da je probudio interesovanje generacije Z i nezadovoljne birače. Tako je skoro 50.000 volontera sa njim kucalo od vrata do vrata. Mali donatori su mu pomogli da obori rekorde u prikupljanju sredstava u trci. Zašto „veliki“ nisu stali uz njega biće vam jasno u nastavku teksta.

Zoran Mamdani – Uganda, Njujork, hip-hop

Zoran je rođen u Kampali, u Ugandi, a u odgoju je imao na koga da se osloni. Otac profesor na univerzitetu Kolumbija, majka iz sveta filma. Njegovo srednje ime Kvame, dobio je po prvom predsedniku Gane, Nkrumahu. Sa pet godina porodica odlazi u Južnu Afriku, Kejptaun, da bi se ta epizoda završila nakon dve godine, kada počinje da se realizuje sudbina – Njujork. Završava naučnu školu u Bronksu, kasnije i koledž u Mejnu, gde otpočinje i njegova prve borba za prava Palestinaca, da bi 2014. diplomirao na studijama Afrike.

Borba za socijalno ugrožene u Bronksu i povezanost sa hip-hopom mogla bi da zbuni budućeg Mamdanijevog biografa. Ali, samo one nesvesne činjenice da je eklektika njegov najbolji začin. Hip-hop nije samo slušao, već se u repu i oprobao. Trenutno se najviše sluša singl pod pseudonimom Mr. Cardamom, u kolaboraciji sa reperom iz Ugande Habom. U duhu repa i podatak da je 50 Cent socijalisti ponudio 258.000 dolara da odustane od trke i zauvek napusti Njujork. To se na njegovu žalost nikada neće desiti.

Prvi obrisi politike

U politiku ulazi kao podrška Aliju Najmiju, advokatu, u borbi za 23. disktrikt gradskog veća. Kasnije se pridružio Demokratskim socijalistima Amerike (DSA). Tokom tih godina bio je ispomoć političarima levog establišmenta. Krajem 2019. najavio je kampanju za predstavljanje 36. okruga državne skupštine Njujorka, koja obuhvata Astoriju i Long Ajlend Siti u Kvinsu.

Podržala ga je DSA, kandidujući ga na platformi reforme stanovanja, policije i zatvora, javnog vlasništva nad komunalnim uslugama. Navedenim temama ostao je veran i do danas. Pobedio je na preliminarnim izborima u junu 2020. demokratkinju Aravelu Simotas, a ponovo je izabran 2022. i 2024.

Za to vreme u nekoliko navrata Izrael, prema kome je duboko kritičan (optužbe za genocid i aparthejd), rekao je ne. Podržava pokret za bojkot, dezinvesticije i sankcije. Kritikovan je zbog toga što nije kosponzorisao godišnju rezoluciju Skupštine za Dan sećanja na Holokaust između 2022. i 2025. Ovog meseca, dok je vodio kampanju za gradonačelnika Njujorka Mamdaniju je bila osporavana izjava „globalizujte Intifadu“. Opisao je kao simboličan poziv na palestinska ljudska prava, ne na nasilje ili antisemitizam.

I vraćamo se na početak. Krajem 2024. najavljuje kandidaturu za gradonačelnika Njujorka. Ukoliko bude izabran u finalnom delu trke, Mamdani bi postao prvi muslimanski gradonačelnik Njujorka, koji je američko državljanstvo stekao pre samo sedam godina.

Kakav bi ovo američki san bio, u vreme kada ni najveći američki sanjari u taj san više ne veruju? Oženjen je Amerikankom sirijskog porekla, sa kojom živi u Astoriji, a svoju ljubav prema sportu praktikuje kroz simpatije prema Arsenalu, Njujork Metsima i Džajantsima. Način na koji vlada jezicima mogao bi ponešto da kaže i o njegovim kapacitetima. Hindi, urdu, bengali, španski.

Mamdani kao putokaz ili usamljeni izuzetak među demokratama

Jasno je da je pred demokratama vododelnica, bitka starog establišmenta i mladih novih ljudi sa drugačijim idejama i pristupom. Demokrate nemaju više luksuz da ignorišu činjenicu da 60% Amerikanaca živi od meseca do meseca, sa perspektivnom mlađih generacija koja je sve sivlja.

Mamdani je imao hrabrosti da se pozabavi stvarnim ekonomskim i moralnim problemima, da se suprotstavi pohlepi i moći oligarhije i da se bori za agendu koja može da poboljša život radničkih porodica. Iz tog razloga je uspeo da okupi koaliciju radničke klase Njujorka, koja je prilično jaka kada je združena.

Nije sve u neospornoj Mamdanijevoj harizmi, već i u politikama koje nudi. Ljudi Njujorka i svi Amerikanci razumeju da, u najbogatijoj zemlji na svetu, ne bi trebalo da se svakodnevno bore samo da stave hranu na sto, plate kiriju ili medicinske račune. Establišment Amerike sa obe strane je na njih potpuno zaboravio.

Nerealna politika – svaka koja ne umnožava profit najbogatijima

Mamdani je kritikovan zbog svoje „radikalne“ i „nerealne“ ekonomske politike. Tako su je najčešće tumačili republikanci. Zbog čega?

Jer zahteva da usled neviđene nejednakosti u prihodima i bogatstvu, velike korporacije počnu da plaćaju svoj pravičan deo poreza. Posebno kada se zna da mnogi Njujorčani više nisu u mogućnosti da pronađu pristojan smeštaj dok kirije astronomski rastu.

Jer zahteva da javni prevoz bude besplatan, kao i da se oforme javne prodavnice prehrambenih proizvoda za ljude sa niskim prihodima i zaposlene koji nisu u mogućnosti da obezbede hranu za sebe i svoju decu.

Senator Berni Sanders podržao je Mamdanija, rekavši: „Naša nacija se suočava sa fundamentalnim izborom. Da li ćemo nastaviti sa politikom kojom dominiraju korporacije, a koju vode milijarderi, ili ćemo izgraditi pokret običnih ljudi, posvećen borbi protiv oligarhije, autoritarizma i kleptokratije“.

Pre pobede , Kuomo i nekoliko demokrata ismevali su Mamdanijevu platformu kao nerealnu. Uključujući besplatne javne autobuse. Milioni su potrošeni na napade na Mamdanija, bezuspešno. Njujork Tajms ga je u nekoliko članaka pre izbora nazvao „tankim kandidatom“. Protivnici su mu prišili najveću kliše etiketu u Americi, ujedno i najefikasniju – „komunistički ludak“ (Trampova objava u kojem kritikuje njegov izgled i glas).

Ove ideje, koje deluju da su prilično civilizacijske, radikalne su očigledno samo gramzivim milijarderima kojima je izgleda i ceo kolač premali. Ko se poslednji smeje najslađe se smeje.

Protivnik politike Izraela i pretnje smrću

Mamdani je hrabar, pa se usprotivio i politici Izraela. A ta tema je u Americi par ekselans pitanje integriteta i kuraži. Prvo, jer je u pitanju ogroman lobistički novac, moć i uticaj. Drugo, jer vrlo lako dobijete epitet antisemite. Zoran pokušava da odvoji pitanje antisemitizma sa potrebom da se okonča američka vojna podrška desničarskoj ekstremističkoj vladi Bendžamina Netanjahua u Izraelu, kakvu je on vidi, a koja u očima dobrog dela sveta uništava Gazu i izgladnjuje njihovu decu. Mamdani razume da je antisemitizam „odvratna i opasna ideologija“, ali da nije antisemitski kritikovati rigidnost i nepravdu. Obrazloženje nije pomoglo pa su učestale poruke koje Mamdani dobija u kojima se njemu i njegovoj porodici preti smrću.

Da li će lekciju iz Mamdanijeve pobede izvući demokrate? Teško. U njega niko nije verovao, ali ništa ljude ne pridobija više od uspeha. Setimo se šta su republikanski političari govorili o Trampu dok mu sada neprijatno i poltronski podilaze. Do nivoa generalnog sekretara Nato pakta, Marka Rutea koji ga je pre neki dan nazvao „taticom“.

Previše je tu učaurenih birokrata željnih vlasti. Nije dovoljno samo kritikovati Trampa i njegovu politiku. Potrebne su vizija, rešenja koja će probuditi uspavane i razočarane, a sve kroz socijalne, ekonomske, ekološke teme. Tu lekciju mogla bi kroz Mamdanija da apsolvira i srpska opozicija. Loše politike daju puno prostora za kontranapad, samo neko treba i da ih sprovede. Srbija se guši u toploti i betonu. Da li nam neko nudi ozelenjavanje kao agendu, i koliko bi mu to donelo glasača, samo je jedan od primera.

Mamdani još mora da pobedi na opštim izborima u novembru. Ako pobedi, biće pod pritiskom da dokaže da zaista može da ispuni velika obećanja uprkos ograničenom iskustvu. Što reče Nelson Mendela, veliki Mamdanijev uzor – „uvek deluje nemoguće, dok se ne dogodi“.