Baskijatov trostruki portret mogao bi da dostigne 30 miliona dolara na aukciji
Tri različita lika prostiru se preko platna dimenzija dva metra širine i nešto više od jednog metra visine. Muškarac u sredini i žena s desne strane predstavljaju roditelje Žan-Mišela Baskijata, Žerara i Matildu. Umetnik prikazuje sebe sa leve strane, u ovom duboko ličnom trostrukom portretu, izražavajući složene, ali posvećene porodične veze, sa sve tri figure koje krase oreoli.
Jednostavne, debele crne linije oblikuju složene figure, pri čemu su samo njihova lica potpuno obojena. Matildin lik odiše ženstvenošću, dok Žerarov stav ističe preterano uvećana, podignuta ruka, možda aludirajući na fizičko kažnjavanje. Smirene mrlje plave akrilne boje obuhvataju umetnika, naglašavaju očevu ruku i jedva dodiruju majčinu nogu, stvarajući jedinstvenu porodičnu celinu.
„Bejbi bum“ (1982), akrilni, uljani pastel i papirni kolaž na platnu montiranom na povezanoj drvenoj konstrukciji, očekuje se da dostigne cenu između 20 i 30 miliona dolara. Predvodi prodaju umetnosti 21. veka u aukcijskoj kući Kristis u Njujorku 14. maja. Delo je prepuno umetničkih i ličnih referenci koje pozivaju na duboko razmišljanje.
Simbolika
„Sa istorijskog stanovišta, on zaista uzdiže ove tri figure. Ukrasio ih je oreolima i krunama, a ovaj triptih format podseća na oltarske slike iz renesanse. Prisutan je i vrlo duhovan ton. Ne samo da je autobiografski, već sadrži i slojevite umetničko-istorijske reference. U skladu je s njegovim urođenim i stilskim izborima koji ga smeštaju u širi umetničko-istorijski kontekst”, rekla je Izabela Laurija, direktorka večernje prodaje umetnosti 21. veka, u telefonskom intervjuu. „Delo je prelepo izvedeno. Veoma je složeno. Matildino lice posebno aludira na afričke plemenske maske koje često viđamo u njegovom radu, dok je njeno telo poput figure plodnosti“.
Linije koje probijaju kroz oreole podsećaju na trnovu krunu – simbol patnje i poniženja Isusa Hrista pre raspeća. I vraćaju pogled posmatrača ka stopalima figura koja lebde iznad oznaka železničkih šina. Šine ispod Baskijata i njegove majke su zaobljene, dok njegov otac stoji iznad jedne, prekinute šine sa krugom desno od centra. Baskijat balansira, ili ne balansira, na dva seta šina. Jedan prav i konzistentan s pažljivo postavljenim linijama, drugi haotičan s crvenim krugom ispunjenim frenetičnim znacima. Slovo „D“ u gornjem desnom uglu fudbalskog crvenog kruga izdvaja se među škrabotinama i podseća na Baskijatovu sliku Defacement, poznatu i kao Smrt Majkla Stjuarta, oslikanu na zidu ateljea Kita Heringa, koja se odnosi na njujorški metro sistem, tačnije na liniju D. Linija D bila je značajna u Baskijatovom umetničkom razvoju, jer podseća na njegove rane grafite koje je stvarao pod pseudonimom SAMO („Same Old Shit“), kada je sa Alom Dijasom ispisivao poetske poruke i aforizme po vagonima, naročito linije D.
Najličnije Baskijatovo delo
Železničke šine su ponavljajući motiv u Baskijatovom radu. Naročito u delu Najveći hitovi Leonarda da Vinčija (1982). Mogu simbolizovati doslovno i metaforičko putovanje, moguće aludirajući na ropstvo, eksploataciju i ljudsko telo. Mogu predstavljati put koji vodi posmatrača kroz složenu umetničku simboliku i umetnikov kreativni razvoj, koji su emocionalno podsticali njegovi roditelji. Šine takođe mogu sugerisati upotrebu droga ili strah od zarobljenosti u ciklusu. Krugovi dodeljeni Baskijatu i njegovoj majci možda ukazuju na njihove zajedničke borbe s mentalnim zdravljem. Matilda je od malih nogu podsticala Baskijatovu ljubav prema umetnosti, prepoznajući prednost odrastanja u Njujorku s pristupom najvažnijim svetskim muzejima. Žerar je bio kompleksna očinska figura. Finansijski je izdržavao porodicu, ali je istovremeno izazvao umetnikov bunt i bekstvo sa 17 godina zbog stroge discipline. Ipak, očinska ljubav nije izostala, a Baskijat je čeznuo za očevim priznanjem.
„Imamo jedno zaista fantastično umetničko delo kao oslonac. I stalno nadmašujemo sami sebe u tom pogledu. Ovo je najličnije Baskijatovo delo na kojem sam imala priliku da radim tokom poslednjih sezona. I mislim da to donosi posebnu dimenziju u razumevanju umetnika,“ rekla je Laurija.
Bejbi bum je nastao 1982. godine, koju mnogi smatraju Baskijatovom „čudesnom godinom“. Bogatom delima koja su danas među najskuplje plaćenim. Delo je izlagano oko 20 puta, uključujući i njegovo prvo prikazivanje na legendarnoj FUN galeriji tokom njegove prve samostalne izložbe, koja je proistekla iz eksplozivne pank scene Ist Vilidža.
Fer cena
Naziv slike potiče iz perioda posle Drugog svetskog rata (otprilike 1946–1964), koji se poklapa sa Baskijatovim rođenjem 22. decembra 1960. godine. Tada je u SAD-u došlo do naglog porasta broja rođenih posle opadanja tokom Velike depresije i ratnih godina. Povratak vojnika, ekonomski prosperitet i društvene promene doveli su do „buma“ u natalitetu.
„Slika je kupljena 2001. i nalazi se u istoj kolekciji već 24 godine. Mislim da ono što sada vidimo na tržištu jeste da izuzetni primerci dostižu visoke cene i na kraju dobijaju priznanje koje zaslužuju. Smatram da je cena od 20 do 30 miliona dolara vrlo fer za kvalitet same kompozicije“, rekla je Laurija. „Zaista se radi o izuzetnom umetničkom delu, i ovo je jedan od tih primera“.
Nataša Gural, saradnica Forbes