Čovek sa tri zanimanja – ekonomista, pisac i kuvar

Studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu ga znaju kao docenta pri Katedri za poslovnu ekonomiju i menadžment. Sreću ga na prvoj godini, ako slušaju međunarodnu logistiku, na trećoj i četvrtoj kada dođu do ekonomike saobraćaja i marketinga logistike. Nije isključeno da će na njega naići i na master studijama. To je, međutim, tek jedno od tri zanimanja kojima je Veljko Mijušković, reklo bi se, podjednako posvećen. On je još pisac i kuvar.

Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je zaposlen već 14 godina. Pisac je najmanje poslednje tri godine, jer je tada započeo prvi, sada već objavljeni roman „Pre nego što đavo dođe po svoje“. Godinama unazad posvećen je kuvanju, ali od pre dve godine vodi food blog. Nedavno je izdao i kuvar.

„Ideja za kreiranje kuvara o slasnoj avanturi kroz četiri godišnja doba, koji je objavljen ove godine, krenula je od mog food bloga. Budući da volim da spremam i uživam u hrani, volim da je fotografišem, prijatelji su mi sugerisali da se oprobam kao bloger“, kaže Mijušković za Forbes Srbija. „Malo sam oklevao, jer se to stvarno razlikuje od mog osnovnog posla. Na kraju sam, ipak, rizikovao. Počelo je od Instagram profila, koji je danas prilično uspešan sa više od 10.000 vernih pratilaca“.

Najveći kulinarski izazov

I kuvaru je pristupio pomalo profesorski. Svako jelo ima predlog za prilog, pa zanimljivosti, kulturološke, specifične za podneblje iz kojeg dolazi, njegovo poreklo. Obavezno je obaveštenje koliko traje priprema uz ocenu koliko je zahtevna, ali i mali kuriozitet iz ličnog života – anegdote, uspomene.

„Možda zvuči neskromno, ali sam prepoznat u gastro krugovima, mogu reći da moje mišljenje i ocena dobijaju na značaju, što mi posebno imponuje jer se kuvanjem bavim iz hobija i ljubavi“, odgovara Veljko Mijušković na naše pitanje da li se njegov sud u kuhinji uvažava. „Zanat kuvanja, jer lično ga tako posmatram, sam izučavao samostalno, kod kuće. Pomogla mi je porodica, ali sam mnogo gledao i profesionalce. Tako sam savladao procese pripreme određenih jela“.

Zanima nas, prema proceni nekog ko je skoro profesionalac u kuvanju, koja su jela najzahtevnija. Za početak, Mijušković preferira nacionalnu kuhinju.

„Ako bih morao da izdvojim jedno omiljeno jelo, što se tiče slanih stvari to bi definitivno bila sarma od kiselog kupusa, a u kategoriji dezerata tart od limuna“, odgovara Veljko.

„Jedno od najzahtevnijih jela koje sam pravio do sada je upravo pomenuti, a jedan od mojih omiljenih tartova- tart sa limunom. Priprema ove neodoljive poslastice traje bezmalo tri sata, a njegova složenost ogleda se u tome što na svakom koraku možete da se okliznete. Svaki od tri sloja- i prhko testo i limun krem i merenge toping, koji se tretira brenerom na kraju, može lako da se uništi u procesu pripreme“.

O životu kroz triler

Od tri profesije kojima se Veljko bavi, moglo bi se reći da je „najmlađi“ pisac. Ovom hobiju se posvetio 2021. godine. Ekonomista i kuvar, u pisanoj reči se opredelio za – triler.

„Kao prvo, moram reći da mi je u početku bilo teško da sebe uopšte zamislim kao pisca. To je možda malo kontradiktoran stav, budući da sam kao univerzitetski nastavnik usmeren i podstaknut da dosta pišem i istražujem“, iskren je Mijušković. „Međutim, nije isto sprovoditi istraživanja i pisati o tome koji logistički model je najbolje upotrebiti u kojoj poslovnoj situaciji. Ili kako organizovati optimalne aktivnosti transporta na nekoj ruti. Sasvim je druga stvar tumačiti najmračnije tajne ljudske psihe, ponašanja, međuljudskih odnosa i seksualnosti“.

Avantura u literarne vode nije bila slučajna, jer je već spremio i drugi roman. I ovog puta je reč o trileru. Očekuje da će biti u narednom periodu objavljen.

„Preokupacija mi je ljudska psiha i međuljudski odnosi, empatija i socijalna inteligencija“, kaže Veljko. „Pitaju me često poznanici ima li neka vezivna nit između moje tri preokupacije ili je svaka priča za sebe. Svaka traži određena znanja, određene alate. Postoji nešto zajedničko. Zajednički je način na koji se sve one rade. Sve aktivnosti kojima se bavim zahtevaju trud, posvećenost, detaljnost, interesovanje i ljubav. Da, ljubav, kao možda najvažniji sastojak“.

I razum i srce

Sa iskustvom nekog sa čak tri zanimanja, zanima nas koje bi izabrao da sudi samo razumom, a koje da sluša samo srce. Izgleda da je potrebno i jedno i drugo.

„Srce i glava moraju ići ruku pod ruku. U mom slučaju, to znači da svaka aktivnost kojom se bavim je inspirisana ljubavlju i zanimanjem. To je osnovni pokretač. Međutim, ni ekonomija, ni pisanje, niti gastronomija, nisu neko puko gubljenje vremena. Kad to uspete da spojite, to je dobitna kombinacija“, zaključuje Veljko Mijušković.