Čudno drvo od pre 350 miliona godina izgleda kao da je sa druge planete ili kao četka za WC

Fosil koji datira mnogo miliona godina unazad, pruža uvid u svet u kom je drveće možda izgledalo znatno drugačije nego što to čini drveće koje danas ispunjava šume i ulice.

Većina drveća u fosilnom zapisu, koji obuhvata više od 400 miliona godina, pronađena je sačuvana samo u obliku stabala. Međutim, ovaj retki fosil takođe sadrži listove koji odražavaju neobičan oblik krošnje drveta. Dugi, bodljikavi, brojni listovi formiraju konfiguraciju nalik „pom-pom“-u oko vitkog stabla, što podseća na nešto iz maštovitog sveta Dr. Susa ili CGI umetnika iz Avatara.

Drvo predstavlja „čudan oblik rasta u istoriji života“, rekao je Robert Gastaldo, paleontolog i sedimentolog sa Kolbi koledža i koautor nove studije o otkriću objavljenom u časopisu Kjurent Bajolodži. Drvo, nazvano Sanfordiacaulis densifolia, potiče iz perioda u istoriji naše planete kada su netaknuta stabla izuzetno retka. Biljke su odbacivale listove, grane i reproduktivne strukture, delove koji su skloniji propadanju i reciklaži.

„Možemo da prebrojimo broj fosilnih pojava u kasnom paleozoiku sa jedne strane, gde su stabla sačuvana sa pričvršćenim krunskim listovima“, rekao je Gastaldo u mejlu.

Naučnici su pronašli fosilizovano drvo u Nju Bransviku u Kanadi, sa više od 250 delimično sačuvanih listova oko stabla, od kojih je svaki udaljen oko 173,7cm. Naučnici procenjuju da je svaki list narastao skoro 100,5cm pre nego što je prekinut. To znači da se gusta krošnja listova protezala barem 548cm od spiralnih grana oko stabla prečnika od oko 15cm.

„Zapanjujuće, da budem iskren,“ rekao je Gastaldo, upoređujući izgled drveta sa četkom za toalet okrenutom naopako.

„Jedan od eksperimenata evolucije“

Drvo je postojalo u „potkrošnji“ između biljaka na nivou tla i viših stabala. Njegov neobičan oblik omogućio mu je da maksimalno zahvati svetlost i smanji konkurenciju za resurse od prizemnih biljaka ispod, tvrde istraživači. Ova strategija sugeriše da je biljni svet u rano karbonskom periodu bio složeniji nego što se očekivalo, i biljke su „eksperimentisale“ sa različitim evolutivnim formama i arhitekturom rasta.

„To je jedan od eksperimenata evolucije tokom vremena kada su šumske biljke prošle kroz biodiverzifikaciju, a čini se da je to kratkog veka,“ rekao je Gastaldo.

Saradnici u istraživanju, Olivija King i Metju Stimson, pronašli su prvi fosil drveta, delimični uzorak, pre sedam godina u aktivnom kamenolomu unutar Geoparka Stounhamer UNESCO, mesta bogatog geološkim zapisom. Tokom narednih godina, otkriveni su dodatni fosili Sanfordiacaulis u blizini, koje su naučnici datirali koristeći spore iz okolnih stena.

Istraživači tvrde da su fosili preživeli u tako zadivljujućem stanju zbog katastrofalnog zemljotresa koji je izazvao klizište, koje je sahranilo i ukopalo drveće i drugu vegetaciju duž pukotine jezera. Pukotine jezera nastaju kada tlo tone zbog podzemnog kretanja.

Svi fosili osim jednog koji su analizirani u ovom istraživanju trenutno se nalaze u Muzeju prirodnih nauka Nju Bransvika, gde su javno dostupni ljudima i Loreksu.

Lesli Kac, novinarka Forbes