Da li ste se u januaru vratili na stari ritam rada i zašto niste: Ovo su „ubice“ energije

Povratak na posao nakon praznika ne znači uvek i povratak radne energije i motivacije kod svih zaposlenih uprkos nekoliko vezanih slobodnih dana. Naprotiv. Mnogi se žale da im prvi radni dani posle praznika protiču u znaku pada motivacije, slabije koncentracije i smanjene produktivnosti. Potrebno im je više vremena da se vrate u uobičajeni ritam. Da li je januar bio dovoljan?

Stručnjaci upozoravaju da nagli prelazak iz perioda opuštanja u radnu rutinu negativno utiče na produktivnost zaposlenih.

Psiholozi objašnjavaju da je to zbog toga što praznici osim odmora podrazumevaju pojačanu stimulaciju jer postoji pritisak da se u kratkom vremenskom roku isplanira spremanje u skladu sa brojnim navikama i ritualima.

Pojačano raspoloženje često poprima oblik praznične euforije. Ona traje dok su društvena okupljanja u toku i dok je nivo aktivnosti povišen, kaže za Forbes Srbija Kristina Vujović, master psiholog i diplomirani psihoterapeut.

Postpraznični pad raspoloženja

Nakon toga uglavnom sledi period zatišja i nostalgije u kome dolazi do pada raspoloženja i opšte psihofizičke aktivacije. Psiholozi, ali i HR stručnjaci objašnjavaju da je reč o očekivanoj reakciji organizma na promenu ritma i radnih navika.

Vujović kaže da se upravo zbog toga mnogi zaposleni po povratku na posao posle praznika teže psihološki prilagođavaju. Reč je, kako precizira, o kratkotrajnoj stresnoj reakciji koja nastaje usled naglog prelaza iz prazničnog rasterećenja u svakodnevne obaveze.

Nakon praznika, mnogi zaposleni navode da se osećaju nespremno ili distancirano kada se, posle pauze, vrate u radna okruženja u kojima se ponovo očekuje visok nivo radnog angažmana.

Pad motivacije može da utiče i na odnos sa kolegama

Ovo stanje ne utiče samo na kratkoročnu produktivnost zaposlenih. Može imati efekat i na timske performanse, zadovoljstvo klijenata i šire organizacione procese, pojašnjava naša sagovornica.

Zimski pad raspoloženja može doprineti i smanjenju radne uspešnosti, zategnutim odnosima među kolegama i povećanom odsustvovanju sa posla, dodaje Vujović.

Kako dodaje, klijenti koji joj se javljaju žale se da se kod njih često javlja razdražljivost izazvana radnim zahtevima.

„Ona se ispoljava kroz osećaj nemira, frustracije ili mentalne uznemirenosti kod zaposlenih koji se nakon duže pauze ponovo suočavaju sa radnim zadacima. Ovakva reakcija posebno dolazi do izražaja posle dužih pauza u radu, kada povratak često uključuje osećaj nespremnosti, iznenadno izlaganje većem broju informacija ili povećanu složenost zadataka“, precizira.

Drugim rečima, zaposleni imaju poteškoće da za kratko vreme mobilišu unutrašnje resurse potrebne za odgovor na radne zahteve. U savremenim radnim okruženjima, od zaposlenih se očekuje da odmah po završetku praznika nastave sa punim radnim kapacitetom.

Vreme za odmor nije bilo dovoljno

Zato kada se ispostavi da vreme za oporavak nije bilo dovoljno da odgovori na povratak uobičajenim radnim obavezama, može doći do iscrpljivanja resursa, slabljenja koncentracije i pada motivacije, dodaje Vujović.

Ona ističe da je razumevanje načina na koji zaposleni prolaze kroz ovu osetljivu fazu povratka na posao važno, ne samo za dugoročno očuvanje njihovog radnog angažmana, već i za održivo funkcionisanje organizacije.

U suprotnom, postoji rizik od preopterećenja zaposlenih. To se može odraziti kroz narušene performanse i izražen osećaj iscrpljenosti. I klijenti koji joj se jave opisuju da osećaju nagli pad raspoloženja i letargiju zbog povratka u rutinu.

Nagla promena ritma

„Posebno i zato što je zimski period, dani su kraći i postoji veća potreba da se ostane kod kuće. Zbog nagle promene ritma, neretko dolazi do umora i potrebe za pasivnim odmorom nakon posla“, dodaje.

Kao jedno od rešenja da bi se zaposlenima olakšao povratak na posao nakon praznika ona preporučuje postepeno povećavanje radnog opterećenja. To može biti odlaganje zadataka sa visokim pritiskom, davanje prednosti zadacima niže složenosti i ograničavanje intenzivnih sastanaka u prvim danima po povratku.

Fleksibilne mogućnosti rasporeda rada, poput pomerenih rokova ili hibridnih oblika rada, mogu dodatno olakšati prilagođavanje, naglašava. „Važnu ulogu ima i jasno postavljanje granica između posla i privatnog života, kroz realna očekivanja u vezi sa dostupnošću i smanjenje nepotrebne poslovne komunikacije tokom praznika“.

To, kako kaže, doprinosi očuvanju energije, motivacije i stabilnijem radnom funkcionisanju nakon odmora.

Kako poslodavci mogu pomoći?

Poslodavci mogu ublažiti ove efekte kroz različite oblike podrške zaposlenima, smatra sagovornica.

„To može biti podsticanje pauza van kancelarije radi veće izloženosti dnevnoj svetlosti, promovisanje fizičke aktivnosti uz podsećanje na dostupne programe podrške u okviru organizacije…“, dodaje Kristina Vujović.

Sagovornica Forbes ukazuje na još jednu važnu činjenicu – da je u savremenim radnim okruženjima sve više pažnje usmereno na to koliko vremena zaposleni tokom dana provode sedeći. Dugotrajno zadržavanje u sedećem položaju prepoznaje se kao poseban zdravstveni rizik. Povezano je sa razvojem kardiovaskularnih bolesti, nepovoljnim zdravstvenim ishodima čak i kod osoba koje redovno imaju fizičku aktivnost. Takav obrazac rada povezuje se sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti koje su u vezi sa metaboličkim poremećajima. Kod zaposlenih u kancelarijama, ovaj problem je posebno izražen, s obzirom na to da prosečan radni dan traje oko osam sati, pri čemu se gotovo 89% tog vremena provede sedeći.

Dugo sedenje takođe utiče na produktivnost

Pored zdravstvenih posledica, istraživanja ukazuju i na to da dugotrajno sedenje može biti praćeno smanjenjem radne produktivnosti kod zaposlenih. Naročito kod onih koji najveći deo radnog dana provode u ovom položaju.

Zbog toga je važno da se i u kancelarijskom radnom okruženju podstiču kratki periodi hodanja, stajanja…

Rad od kuće može, u određenim situacijama (ali ne uvek i na duži rok) imati povoljan efekat na mentalno zdravlje i zadovoljstvo poslom.

„Popraviti radni ambijent“

“Smanjeno vreme provedeno u putovanju, lakše usklađivanje poslovnih i privatnih obaveza i jačanje osećaja lične samoefikasnosti često se navode kao razlozi zbog kojih se zaposleni u ovom režimu rada osećaju bolje”, kaže sagovornica.

Istovremeno, dugotrajan rad od kuće nosi i određene rizike. Kod dela zaposlenih može doći do socijalne izolacije, zamućivanja profesionalnih granica i intenziviranja konflikta između porodične i radne uloge.

I radni ambijent može doprineti povratku radnog elana i energije. Važno je da ima pristup dnevnoj svetlosti i pogled. Takvo okruženje poboljšava kognitivne performanse i zadovoljstvo zaposlenih, a ujedno smanjuje naprezanje očiju.

Zimski period podstiče letargiju

Smanjena izloženost dnevnoj svetlosti tokom zimskog perioda povezuje se sa promenama u obrascima spavanja, sniženim nivoom energije i slabijom dnevnom budnošću. Kod osetljivijih osoba u tom periodu češće se beleži produženo trajanje sna, uz istovremeno snižen nivo energije tokom dana. Posebno su ranjive osobe koje su prirodno aktivnije u večernjim satima, dodaje Kristina Vujović. Zimski meseci kod dela ljudi donose i promene u apetitu i navikama u ishrani. Često se navode pojačana glad i izražena želja za unosom ugljenih hidrata. Jedan od važnih faktora u ovim promenama jeste smanjena izloženost dnevnoj svetlosti, koja se povezuje sa promenama u unutrašnjim biološkim ritmovima, poznatim kao cirkadijalni ritmovi, koji imaju važnu ulogu u regulaciji sna, budnosti i raspoloženja, kaže sagovornica.

Neda Mirkovic, diplomirani psiholog i konsultant za ljudske resurse potvrđuje da hladno vreme, kraći i tmurni dani, iscrpljenost od prazničnih obaveza i finansijskog pritiska utiču na pad energije, bezvoljnost, manju motivaciju za posao, a time i produktivnost u poslu.

Uz to, prelazak iz euforije praznika u svakodnevnu rutinu može izazvati osećaj praznine i umora.

Početak godine je i period kada počinju novi projekti, postavljaju se novi ciljevi, koji kreiraju dodatni pritisak.

 

Relaksirati obaveze i očekivanja

Iako je početak godine vreme za kreiranje strategija i planova, kompanije bi mogle da optimizuju očekivanja od ljudi.

To znači da se sami ciljevi malo relaksiraju, što zahteva da menadžment bude orijentisan na ljude, ne samo na biznis.

„Menadžeri i šefovi bi mogli malo da adaptiraju zadatke, da budu manje zahtevni, kao i da pruže ljudima više slobode u organizaciji svog vremena, umesto da im „dišu za vratom“, dodaje sagovornica.

Takođe bi mogli da organizuju  što više timskih aktivnosti, kao podsticaj da se ljudima vrati energija i međusobna povezanost.

Da li je rad od kuće rešenje za povratak motivacije

Rad od kuće mogao bi da utiče na drugačiji osećaj jer on garantuje fleksibilnost i smanjuje stres od putovanja do posla. Sa druge strane, nekad može da izazove osećaj teskobe, izolovanost od kolega.

„Ništa nije podsticajnije od toga da se povežemo sa kolegama. Takođe i da više pričamo o načinima kako sebe da osnažnimo i kako da se zajedno bolje nosimo sa svim što nas remeti“, smatra Mirković.

Dodatno ume da bude manje podsticajan, ako nemamo dovoljno svetla, uredan radni kutak ili ako nas remete ukućani, dodaje naša sagovornica.

Više od ambijenta na nas utiče sama organizacija posla, pa možemo da radimo u kraćim vremenskim intervalima, sa više odmora, da ugasimo sve što nas remeti, da probamo da vežbamo fokus i radnu disciplinu, nabraja neke od načina Mirković.

Januar kao „najduži mesec“

Iako praznici treba da nam budu odmor, oni umeju da budu iscrpljujući, kako zbog finansijskog pritiska, tako i dodatnog stresa oko spremanja, poseta, poklona…

Ne treba zaboraviti i emocionalnu prazninu, koja je pratilac praznika, jer se ljudi suočavaju sa raznim neostvarenim ciljevima, a često su i usamljeni, kaže Mirković. Posledica je emocionalni zamor, poremećaj sna, manji radni elan.

Takođe, manja koncentracija i lošije raspoloženje. Zato je tokom i posle praznika psihološka podrška ljudima više nego potrebna, ukazuje sagovornica.

Da li pomaže odlazak na odmor?

Mnogi su zbog školskog raspusta bili na odmoru, a da li je to možda rešenje da se problem prolongira?

Ako bi se uzeo odmor nakon praznika ili kratak „reset“ (vikend van grada, ski vikend, velnes dan) to bi pomoglo da se „napuni energija“. Ipak, činjenica je da je januar finansijski izazovan, pa to nije uvek i kod svih moguće.

Rešenje može da bude da se posvetimo sebi i izaberemo aktivnosti koje nam odgovaraju, kaže Mirković. „Ako pokrenemo svoje zdrave snage, okrenemo se sportu, šetnji u prirodi, nekom svom hobiju, tako umanjujemo moć spoljnim faktorima da nas poremete. Takođe jačamo naš oslabljen kapacitet da izađemo na kraj sa svim pritiscima, kao i sa samim sobom“, dodaje sagovornica.