Diznijev animirani film Želja, koji se daje u srpskim bioskopima, razočarao na američkim blagajnama

Diznijev animirani film Želja nije uspeo na bioskopskim blagajnama proteklog vikenda, dodajući mizerno otvaranje na već loše kritike filma, čineći ga najnovijim finansijskim razočaranjem kompanije dok se bori da vrati publiku u bioskope.

Želja (Wish) se pojavila na trećem mestu na bioskopskoj listi prošlog vikenda, daleko ispod predviđanja, ostvarivši 19,5 miliona dolara tokom trodnevnog otvaranja u SAD i 31,7 miliona dolara tokom petodnevnog vikenda zahvalnosti.

Dan pre premijere 22. novembra, Dedlajn (Deadline) i Varajeti (Variety) su predviđali petodnevno otvaranje od 50 miliona dolara za film, čija je produkcija koštala 200 miliona dolara.

Želja je zaostajala za otvaranjem gotovo svakog drugog filma koji je producirao Volt Dizni Studio, nadmašivši samo otvaranja nekoliko neuspeha poput „Strange World“ i „Raya and the Last Dragon“, i nije dostigao visine sedam filmova koji su otvorili prikazivanje sa više od 45 miliona dolara tokom 2010-ih.

Iako Diznijevi animirani filmovi koje je producirao Piksar (Pixar) obično bolje prolaze na blagajnama, Želja nije nadmašila trodnevno otvaranje nijednog od njih (ne računajući ograničena otvaranja za „Toy Story 2“ i „A Bug’s Life“), čak ni onih iz devedesetih godina (bez usklađivanja s inflacijom).

Dedlajn je pripisao neuspeh filma njegovom trejleru, koji nije jasno prikazao radnju filma, i njegovoj premisi, koju smatra „princezinom bajkom s dodacima (jarac koji govori i pufnasta zvezda)“ koja je derivat drugih Diznijevih animiranih filmova.

Neki kritičari su primetili da je film, koji je trebalo da proslavi 100. godišnjicu kompanije Volt Dizni, izgledao više kao „korporativni proizvod nego čarobni događaj“ i „prinudni pokušaj da se uhvati neki delić filmske magije“.

Anonimni analitičar filmske distribucije rekao je Dedlajnu da publika verovatno čeka da gleda Želju kod kuće kada bude dostupan na Dizni plusu, tvrdeći da je studio propustio da kod publike stvori jaku želju da posete bioskope, i kritikujući film da je „više o proslavi rođendana kompanije nego o uzbudljivom sadržaju“.

Izvršni direktor Diznija Bob Ajger (Bob Iger) priznao je probleme studija na sastanku o zaradi ranije ovog meseca, rekavši da je kompanija „malo izgubila fokus“ dajući prednost kvantitetu umesto kvaliteta, i da će se preusmeriti na isticanje kvaliteta.

Želja se pojavila u bioskopima samo dve nedelje nakon „The Marvels“, još jednog velikog promašaja za Dizni ove godine. „The Marvels“ je otvoren sa razočaravajućih 46,1 miliona dolara tokom prvog vikenda, najslabijom zaradom za bilo koji film kompanije Marvel (Marvel Cinematic Universe), a to je manje i od trećine novca koji je na otvaranju prihodovao „Captain Marvel“ iz 2019. godine, prethodnik filma.

Neki stručnjaci pripisuju neuspeh filma „umoru od superheroja“. „The Marvels“ je do sada zaradio 188 miliona dolara širom sveta, daleko ispod „Captain Marvel“, koji je premašio 1,1 milijardu dolara, i mnogih drugih Marvel filmova, koji su istorijski posmatrano bili pouzdani hitovi.

U još jednom bioskopskom fijasku ove godine, „Indiana Jones and the Dial of Destiny“ debitovao je sa samo 60 miliona dolara tokom otvarajućeg vikenda i zaradio 383 miliona dolara širom sveta, što je veliko razočaranje s obzirom na njegov budžet od gotovo 300 miliona dolara. „Dial of Destiny“ je najslabije rangiran film o Indijani Džounsu na američkom bioskopskom tržištu (ne računajući inflaciju), iako je objavljen više od 40 godina nakon originalnog filma.

„Haunted Mansion“ je bio još jedan fijasko ove godine, zaradivši samo 24 miliona dolara tokom domaćeg otvaranja i ukupno 117 miliona dolara širom sveta uz budžet od 150 miliona dolara. „Haunted Mansion“ možda nije privukao publiku zbog svog izlaska u julu, izvestio je Varajeti: tadašnji štrajk glumaca sprečio je njegove zvezde da ga promovišu, a neki stručnjaci su smatrali da bi film bolje odgovarao sezoni Noći veštica.

„The Little Mermaid“ i „Ant-Man and the Wasp: Quantumania“, drugi Dizni filmovi koji su pušteni ove godine, smatrani su razočaranjima jer su pali ispod projekcija industrije, i pored toga što su zaradili više od svog dvostrukog budžeta.

Želja, animirani mjuzikl s Arianom Debouz (Ariana DeBose) i Krisom Pajnom (Chris Pine), nije uspeo da nadmaši „The Hunger Games: The Ballad of Songbirds & Snakes“, koji je premašio očekivanja osvojivši svoj drugi vikend zaredom na vrhu bioskopske liste, i istorijski ep „Napoleon“ Ridlija Skota (Ridley Scott), koji je takođe premašio očekivanja zauzevši drugo mesto.

„The Hunger Games“ je zaradio 42 miliona dolara u američkim bioskopima tokom petodnevnog vikenda zahvalnosti, dok je „Napoleon“ zaradio 32,5 miliona dolara, samo 800.000 dolara više od Želje. Prihodi blagajni za Dan zahvalnosti iznosili su oko 172 miliona dolara, što je najbolji rezultat od početka pandemije, ali bioskopi još nisu dostigli nivo pre pandemije kada su vikendi zahvalnosti redovno premašivali 250 miliona dolara ukupnih prihoda, izvestio je CNBC.

Želja ima ocenu od svega 50% na sajtu Roten tomejtos (Rotten Tomatoes), čineći ga jednim od najlošije ocenjenih Dizni animiranih filmova svih vremena. Prema konsenzusu kritičara na Roten tomejtos, iako film „toplo podseća na mnoge klasike studija“, fokus na nostalgiji nije „zamena za pravu čaroliju pričanja“.

Kritičar Bildž Ebiri napisao je da film „nije uspeo ni na jednom nivou“, nazivajući ga „bezdušnim, neinspirativnim neredom dosadnog brend menadžmenta“. Kritičar Dejli bista (Daily Beast) A. A. Daud (Dowd) nazvao je film „tankim kao zvezda nalepnica zalepljena na zid“ zbog tankih likova, bezveznih pesama i fokusa na Diznijevoj godišnjici umesto koherentne priče.

Konor Marej, novinar Forbes