Dobar, loš i opasan holesterol: Zašto je važno na vreme lečiti „tihog ubicu“ krvnih sudova

Iza naizgled zdravog načina života bez konkretnih tegoba koje bi pobudile sumnju, laboratorijski nalaz često otkriva skriveni rizik – povišen holesterol.

Visok holesterol spada među najčešće zdravstvene probleme savremenog doba. Često nema jasne simptome i godinama može da prolazi neprimećeno.

Ako potraje i ne kontroliše se godinama, može da ošteti krvne sudove i značajno poveća rizik od srčanih i moždanih oboljenja, upozoravaju stručnjaci.

Iako mnogi misle da je direktno povezan sa ishranom, to nije jedini uzrok. Okidači su i stres, loše navike, fizička neaktivnost, duvan, napominju sagovornici Forbes Srbija.

Zato osim farmakoloških mera, savetuju i nefarmakološke. U vidu zdravije, izbalansiranije ishrane, ali i više fizičke aktivnosti.

Holesterol je supstanca neophodna za normalno funkcionisanje organizma, ali kada je njegov nivo povišen, postaje jedan od glavnih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti.

Pacijenti zanemaruju visok holesterol i odlažu terapiju

Dr sci.med. Aleksandra Šljivić, specijalista interne medicine i subspecijalista kardiologije, kaže da povišene vrednosti lošeg holesterola (LDL) najčešće ne moraju biti praćene nekim konkretnim simptomima.

Primećuje da pacijenti vrlo često imaju predrasude kada je u pitanju lečenje koje podrazumeva upotrebu statina, zbog potencijalnih kontraindikacija na rad jetre, odnosno povišene enzime.

Zbog toga dugo odlažu započinjanje terapije.

Simptomi visokog holesterola mogu da se jave kasno, a posledice su stvaranje aterosklerotskih plakova. Oni mogu da dovedu do infarkta miokarda ili neke druge srčane bolesti, pa i moždanog udara.

Šljivić kaže da na holesterol ne utiče samo to da li jedemo masno, grickalice, prerađenu hranu, pekarske proizvode i konzumiramo gazirana pića već i stil života, da li smo fizički aktivni, izloženi stresu.

Ukazuje da nefarmakološkim merama možemo uticati na dobar holesterol (HDL) ako unosimo zdrave masti i ako smo fizički aktivni.

Takođe ne manje važan je i uticaj koji ima genetska predispozicja metaboličkih poremećaja.

Kada su u pitanju vrednosti lošeg i dobrog holesterola, ona navodi da bi značajno bilo promeniti način ishrane ako su vrednosti LDL iznad 5mmol/l. Potrebno je da se uvedu zdravije namirnice – avokado, maslinovo ulje, losos, badem, kao i fizička aktivnost.

Ukazuje da se pacijentima iznad 40 godina procenjuje kadiovaskularni rizik. Lekari ocenjuju mogućnost nastanka fatalnih događaja u narednih 10 godina na osnovu tabela za procenu rizika.

Kontroliše im se krvni pritisak, sagledavaju godine, pol, da li imaju neke dodatne zdravstvene probleme, nivo lipida, da li je osoba pušač ili ne.

Ukazuje da se kod nas koriste tablice (odnosno vrednosti) koje važe za zemlje koje su u visokom riziku od kardiovaskularnih bolesti. Ima zemalja koje su u niskom, umerenom, visokom i veoma visokom riziku. Srbija spada u zemlje sa veoma visokim rizikom, kaže dr Šljivić.

Vrednosti LDL

A šta to konkretno znači? Suština je da se prema faktorima rizika nivo LDL određuje za svaku osobu pojedinačno, dodaje dr Aleksandra Šljivić.

To podrazumeva da neko ko ima mali rizik za nastanak nekog neželjenog zdravstvenog događaja u budućnosti, LDL/loš holesterol treba da mu bude ispod 3 mmol/l.

Za nekog ko ima umeren rizik ispod 2,6, ko ima visok – 1,8 i veoma visok – 1,4 mmol/l.

„To važi ako nije imao nikakav događaj, nije preležao infarkt niti ima neko aterosklerotsko oboljenje ili cerebro-vaskularnu bolest. Onaj ko je već imao neki problem njemu su ciljne vrednosti lošeg holesterola ispod 1,4 mmol/l“, dodaje Šljivić.

Kada je reč o terapiji i načinu lečenja doktorka objašnjava da se osim statina nekada može kombinovati i ezetimib. Utiče tako da se spreči apsorbcija masti na nivou digestivnog trakta i da se ne mora povećavati doza statina.

Kaže da je imala i pacijente koji nemaju pridružene bolesti, a da im se nakon nekoliko godina visokog holesterola stvorio plak na krvnom sudu.

Visok nivo lošeg holesterola jeste faktor koji nosi sa sobom rizik od nastajanja aterosklerotskih promena. Šta kada se to i desi? Šljivić ilustruje primerom.

„Ako je neko preležao infarkt i dobio odgovarajuću terapiju, očekujem da, kada ga posle nekog vremena pošaljem da uradi laboratoriju, ima vrednosti holesterola 1, 4 mmol/l.“

Hipertenzija i holesterol

Kada je reč o tome da li je hipertenzija, odnosno visok pritisak, povezana sa visokim vrednostima lošeg holesterola ona kaže da se to ne može jasno proceniti jer se samo u pet odsto slučajeva može znati razlog hipertenzije.

Doktorka kaže da ne treba zaboraviti da je osim holesterola važno da se prati i nivo triglicerida.

Trigliceridi su tip masti koji se nalazi u krvi i predstavljaju primarni oblik skladištenja energije u telu. Nastaju kada telo ne iskoristi svu energiju. Ona se pretvara u trigliceride i skladišti u masnom tkivu. Iako su trigliceridi neophodni za normalno funkcionisanje organizma, povišeni nivoi mogu takođe imati negativan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova.

Šljivić kaže da se često dešava da pacijenti kada im se ustanove visoke vrednosti triglicerida ili holesterola kažu da se ne hrane nezdravo i ne jedu masno. Čak i da poste ceo post.

Ipak, prenebregavaju činjenicu da u tom periodu unose dosta belog brašna, jedu dosta hleba sa namazima, posne pite i testa, kaže Šljivić.

Kardiolog dr Snežana Bašić kaže da nije problem samo ishrana, već da su mnogo veći faktori rizika za kardiovaskularne bolesti i fizička neaktivnost, hipertenzija, gojaznost i duvan.

Svakodnevno primećuje sve više pacijenta koji imaju viši loš holesterol. Objašnjavajući nivo vrednosti, kaže da ukupna vrednost LDL – koji je nekada bio dozvoljen do 6,1 – danas je 5,1.

Holesterol – odnos dobrog i lošeg

Na pitanje da li je potrebno da onaj ko ima granične vrednosti obara holesterol, kaže da je važniji odnos dobrog i lošeg holesterola. Praktično se dele njihove vrednosti i dobija se aterosklerotski indeks, objašnjava.

Doktorka Bašić savetuje pacijentima da to bude 2,5 ili ispod 2mmol/l.

„Imala sam nedavno primer pacijenta koji ima vrednost 1,2 i to je odličan odnos dobrog i lošeg holesterola“, navodi. „To znači koliko imate dobrog toliko i lošeg, a bilo bi idealno da dobrog bude više nego lošeg“.

Ukazuje da je najveća zabuda u vezi povećanog holesterola da na njega utiče isključivo loša ishrana. Ishrana na nivo holesterola u organizmu utiče sa samo 30 odsto, tvrdi Bašić.

Veći uticaj imaju hronične metaboličke greške koje su pokrenute stresom, načinom života i ishranom, dodaje.

Stres kao okidač

Način kako će se pacijent lečiti zavisi od mnogo faktora. Između ostalog, da li ima hipertenziju, da li je gojazan da li ima druge pridružene bolesti. Dosta zavisi i od toga da li se slabije kreće, da li ima menadžersku poziciju u firmi, kakav posao obavlja.

Bašić kaže da nastoji da sve to kao informaciju dobije od pacijenta koji se javi na pregled. Stres i nezdrav način života danas mnogo ranije aktiviraju genetsku grešku nego nekada. Zato ima dosta ateroskleroza i skokova krvnog priitiska i kod mladih ljudi. Takođe na to utiče i ishrana koja obiluje masnoćom, različitim dodacima, emulgatorima, veštačkim bojama i prerađenom hranom.

I deca imaju sve više imaju ovakve zdravstvene probleme

„Sve to kao i fizička neaktivnost dovodi do toga da danas i deca obolevaju od poremećaja masti“, kaže doktorka. „Imamo među pacijentima i decu školskog uzrasta koja ima povišenju gojaznost i hipertenziju izazvane pre svega nepravilnom ishranom“.

Kaže i da se dešava se da se odmah po rođenju ustanove visoke vrednosti lipoproteina koji se teško leče.

Mnogo faktora utiče na to kakva će terapija biti. Kako kaže, dobre rezultate daje upotreba glukana iz ovsa koji vezuju masti već u crevima. Oni praktično sprečavaju da masti dospeju u jetru.