Forbes kuća nedelje: Ostrvska oaza na periferiji Njujorka

OSNOVNE INFORMACIJE

Naziv firme: Desai Chia Architecture Glavni arhitekti: Ketrin Čija, Arjun Desai Sedište: Njujork Priznanja: Forbes Architecture „America’s Top 200 Residential Architects“, 2025; Forbes Architecture „America’s Best-in-State Residential Architects“, 2025 Naziv kuće: Kuća Ospri Lokacija: Ostrvo Šelter, Njujork Karakteristike lokacije: Nešto manje od 40 ari zemljišta uz obalu, na granici sa prirodnim rezervatom Površina i raspored: 315 kvadratnih metara, 4 spavaće sobe, 4 kupatila Arhitektonski fotografi: Pol Vorhol, Džejk Balston

---

Kuća ili opservatorija

Da li je ovo kuća ili opservatorija? Granice između ta dva pojma često se brišu kada govorimo o domovima koje projektuje Desai Chia Architecture. Sa zidovima od stakla i širokim, isturenim krovovima, njihove kuće pružaju zaštitu od vremenskih uslova. Istovremeno svoje stanare potpuno uranjaju u prirodu. To svakako važi i za ovu rezidenciju na ostrvu Šelter u državi Njujork. Nazvana Ospri kuća po ribaricama koje nastanjuju okolinu – ali i zbog načina na koji imitira njihova uzdignuta gnezda – ova građevina sa diskretnom spoljašnošću pruža pogled iz prvog reda na obalu i životinjski svet koji je nastanjuje.

FRED ALBERT, zamenik urednika arhitekture, Forbes:

U pogledu razmere, obima i identiteta, kako se ovaj projekat uklapa u vaš dosadašnji rezidencijalni opus?

KETRIN ČIJA:

Volimo da povezujemo naše klijente sa pejzažom i oblikujemo iskustva koja okupljaju ljude. Za ovaj projekat, naš klijent je želeo da izgradi dom za svoju porodicu na ostrvu Šelter koji bi podsticao njihovu ljubav prema šetnjama po plaži, vožnji kajaka i životu u prirodi. Parcela se nalazi na ivici priobalnog prirodnog rezervata. Dok smo obilazili imanje, potpuno nas je očarala ekologija obližnjih močvara i autohtone ribarice. Koliko god to možda zvučalo neobično, upravo je to bila polazna tačka za dizajn kuće.

Takođe, uvek veoma pažljivo razmišljamo o snazi svetlosti. Svetlost definiše formu, oživljava teksturu, povezuje enterijer i eksterijer i ima potencijal da stvori dramatičnost tamo gde je možda ne biste očekivali. Pošto je ova lokacija pretežno okrenuta ka severu, integrisali smo dugačak južno orijentisan klerestorijumski prozor na pomerenoj liniji krova, kako bi sunčeva svetlost tokom dana prelazila preko otkrivenih konstrukcionih greda i unosila toplu svetlost u životni prostor.

ALBERT:

Sa kreativne strane, iz ugla rešavanja dizajnerskih problema, koja su neka od najboljih rešenja koja su ovde proizašla?

ČIJA:

Gnezda ribarica mogu se videti na krošnjama drveća, telefonskim stubovima i molovima širom ostrva. Zato smo ovu kuću projektovali sa velikim zajedničkim životnim prostorima i spoljašnjom terasom postavljenom na drugom spratu, u duhu gnezda ribarice. Tako uzdignuti prostori za okupljanje pružaju zadivljujuće širok pogled na bogat ekosistem močvarnog područja. Klijenti mogu da posmatraju kretanje i migraciju životinja kroz slojeve šume, močvara i zaliva.

Vertikalna obloga od čempresa – inspirisana vertikalnim letvicama osmatračnica za ptice koje se nalaze u prirodnom rezervatu – omogućava kući da se stopi sa drvećem i podstiče divlje životinje da nastane parcelu. Nautičke forme kuće isturaju se ka vodi poput pramca broda. Stvaraju natkrivene spoljne prostore za okupljanje i na prvom i na drugom spratu.

ALBERT:

Šta je sledeće za vaš studio?

ČIJA:

Pored nekoliko novih rezidencija u Mičigenu, Koloradu, severnom delu države Njujork i Kostariki, radimo sa muzejima i jednim univerzitetom na projektima koji podstiču zajedništvo i saradnju. Širenje našeg rada na kulturne i institucionalne projekte bilo je veoma uzbudljivo. Dovelo je do zanimljivih razgovora sa klijentima o međusobnom uticaju ideja između rezidencijalnog dizajna i drugih tipova objekata.

Klijenti iz sveta muzeja žele da stvore prijatan osećaj „doma” kako bi iskustvo umetnosti i posete bilo toplije i privlačnije. Univerzitetski klijenti traže prostore koji funkcionišu poput prijatnih „dnevnih soba”. Cilj je da grade zajednicu i jačaju odnose između studenata i profesora. Ti principi su u samoj srži našeg rezidencijalnog arhitektonskog rada, pa je bilo sasvim prirodno da ih primenimo i šire.