Poznato koliko građana Srbije strahuje da će ostati bez krova nad glavom

U Srbiji se 11% građana boji da bi mogli ostati bez krova nad glavom. To je pokazalo drugo istraživanje inicijative Prindex iz oktobra ove godine. Oni mere koliko se ljudi osećaju sigurno kada je reč o stanovanju, a podaci bi trebalo da pomognu vladama u donošenju odgovarajućih mera.

Istraživanje je sprovedeno u 108 zemalja u kojima živi 4,9 milijardi stanovnika odnosno 87 odsto punoletnih. Novi izveštaj pokazuje da je globalni prosek ljudi koji se boje da bi mogli ostati bez doma sada 23%. Glavni razlozi su finansije i ratovi.

Kakva je slika u Srbiji

U odnosu na 11% koji u Srbiji smatraju da bi mogli ostati bez nekretnine, 86% se oseća sigurno dok je 3% odgovorilo da ne zna.

Prethodno istraživanje sprovedeno je 2000. i tada je nesigurnih u pogledu budućnosti svog krova nad glavom bilo 9%. To ukazuje na blagi rast neizvesnosti kod građana naše zemlje.

U ovom istraživanju, nešto više od polovine građana Srbije (55%) reklo je da su vlasnici ili zajednički vlasnici nekretnine. Sedam procenata iznajmljuje krov nad glavom dok 36% živi u domovima čiji su vlasnici članovi porodice (2% odgovaraju sa Drugo).

Razlozi za nesigurnost

Kada je reč o razlozima za nesigurnost u pogledu budućnosti stanovanja, 7% odraslih stanovnika u Srbiji navodi da bi vlasnik nekretnine odnosno iznajmljivač mogao da im traži da izađu iz stana. To je ujedno i glavni razlog za strah.

Sledi 3% onih koji kao bojazan navode neslaganje sa porodicom i rođacima. Isto toliko kao razlog navodi nedostatak novca da bi nastavili da žive u domu koji sada koriste. Smrt člana domaćinstva navodi 2% i isto toliko da se boje da bi država mogla da im oduzme nekretninu. Još 1% kao uzrok straha navode da bi neka kompanija mogla da im uzme dom.

Poređenje s regionom

Podaci pokazuju da Srbija ne stoji toliko loše kada je reč o poređenju sa zemljama i teritorijama bivše Jugoslavije i regiona. Među zemljama uključenim u istraživanje (nema Slovenije i Severne Makedonije), najsigurnije se osećaju građani Bugarske, a najmanje sigurno Albanci.

	Nesigurno	Sigurno	Ne zna
Srbija	11	86	3
Hrvatska	12	82	7
BiH	10	87	3
Bugarska	7	83	10
Kosovo	13	82	5
Crna Gora	12	80	9
Albanija	20	77	4
Mađarska	12	85	3

Kada je reč o razlozima za nesigurnost situacija je nešto drugačija. Građani Srbije su među prve tri posmatrane države u kojima se stanovništvo najviše boji da ih vlasnik ili iznajmljivač izbaci iz stana:

	Srb	Hrv	BiH	Bug	Kos	CG	Alb	Mađ
Vlasnik bi mogao da me izbaci	7	4	5	2	4	9	7	4
Neslaganje s porodicom i rođacima	3	2	3	2	5	3	4	1
Smrt člana domaćinstva	2	2	2	1	3	1	2	2
Kompanije bi mogle da zaplene nekretninu	1	1	0	0	0	0	1	2
Nedostatak novca	3	3	2	3	3	5	8	6
Država bi mogla da zapleni imovinu	2	0	1	0	1	0	4	1

Ko je najlošiji

Građani Turske ubedljivo se najviše osećaju nesigurno među Evropljanima kada je reč o stanovanju. Čak 37% stanovništva navodi da se boje gde će u budućnosti stanovati. Taj procenat je 2020. bio niži i iznosio je 31%.

Interesantno je da se 35% Grka oseća nesigurno (16% u 2020) zbog trajne finansijske krize. Na trećem mestu je Ukrajina sa 33% nesigurnih što je povećanje sa tek 10% iz 2020. čemu je doprineo rat koji je počeo u međuvremenu. U evropskom vrhu su i Kipar – 25%, Rusija – 19%, Gruzija – 16%, Letonija – 14%, Velika Britanija – 14%.

Kada je reč o svetu, najkritičnije je na Filipincima gde je više od pola stanovnika nesigurno – 56%. U vrhu su i druge azijske i afričke zemlje: Iran – 48%, Jordan – 46%, Mozambik – 44%, Malavi – 43%, Kambodža – 42%.

U SAD kao jednoj od najbogatijih zemalja sveta, slika takođe nije bajna. Ravno četvrtina stanovnika se oseća nesigurno u pogledu stanovanja.

Potrebne mere

Autori izveštaja smatraju da se svet sve više udaljava od obezbeđivanja istih prava na zemljište i stanovanje za sve do 2030. To je jedan od Ciljeva održivog razvoja UN.

“Ovi nalazi su poziv na buđenje za kreatore politika širom sveta. Sigurnost vlasništva nije samo problem za zemlje s niskim prihodima. Finansijska nestabilnost, pretnje deložacijom i sukobi čine prava na imovinu manje sigurnim za milione ljudi, uključujući one u najrazvijenijim zemljama”, rekao je Malkolm Čildres, glavni autor izveštaja.