Džoš Kroenke – vlasnik Denver Nagetsa i esencijalni začin svih njihovih pobeda

Džoš Kroenke potiče iz porodice koja je sve samo ne uobičajena, za koju krilatica „para na paru ide“ dođe kao eufemizam. Njegov otac Sten je američki milijarder (težak 16,2 milijardi dolara) i vlasnik Kroenke grupacije, osnovane 1983. godine, čija je delatnost razvoj nekretnina, dok je njegova majka naslednica imperije Volmart. Njegovi uspesi nemaju, ipak, isključivo veze sa imućstvom njegovih roditelja, saznajte i zbog čega.

Sten Kroenke je još kao tinejdžer želeo da bude vlasnik nekog profesionalnog kluba. Iz tog razloga je i pored brojnih uspeha na poslovnom planu, jedno njegovo oko uvek bilo fokusirano na loptu, pa je tako nastala kompanija Kroenke Sports & Entertainment (KSE), holding u čijem vlasništvu se nalazi londonski Arsenal, Denver Nagetsi, Los Anđeles Rems i Kolorado Avalanche iz NFL-a, Kolorado Rapidsi iz MLS-a, uz još nekoliko klubova iz različitih sportova. Tako je i posrt postao ogroman biznis.

Ukoliko ste mislili da je Sten finansijski alfa mužjak porodice prevarili ste se. Njegova majka En deo je čuvene familije Volton, ćerka Džejmsa „Bada” Voltona i nećaka Sema Voltona, suosnivača Volmarta. Sem je otvorio prvu Volmart prodavnicu u Arkanzasu daleke 1962. godine, prateći svoju viziju da američki potrošač mašta o drugačijem tipu ogromnih prodavnica.

Kroenke se oženio En 1974. godine, a nakon toga je većinu svog biznisa locirao tik uz Volmart prodavnice. Sve u krugu porodice.

Džošovo odrastanje i košarkaška karijera

Džošovo odrastanje u blagostanju i izobilju nosilo je i svoju težinu. Društvo oko njega svakodnevno ga je podsećalo da mu je sve došlo lako i „na izvolte“, zajedljivost i zavist mogao je da oseti u svakoj čestici vazduha. Uz intrige i ogovaranja, svi su očekivali da bude onaj koji svima ugađa, jer iz perspektive drugih da bude srećan bila je njegova obaveza.

Džošova veza i strast za sportom nije isključivo zasluga novca njegovog oca. Već kao klinac je pokazivao zavidno skijaško iskustvo sa šest, sedam godina na planini Stebout u Koloradu, za šta je prethodno morao satima šarmantno da ubeđuje svog oca da bi ga sa sobom poveo.

Odrastajući u Kolumbiji, Misuriju, postavio je lokalni rekord u plivanju slobodnim stilom. Postao je spretno desno krilo u fudbalu, da bise kasnije zaljubio u sport koji će ispostaviće se, obeležiti njegov život – košarku.

Košarkaška karijera

Sa 15 godina je već narastao 193 centimetra, koketiravši i sa atletikom, gde je trčao na takmičenjima amaterske atletske unije. Njegov otac je kao klinac bio skakač sa motkom, ali je zov finansija bio daleko jači od maštanja o sportskoj karijeri – ispostaviće se, doneo je pravu odluku. U to vreme se na košarkaškom terenu i van njega Džoš intenzivno družio sa budućim košarkašem Los Anđeles Lejkersa Karimom Rašom, koji nije imao pojma o Kroenkeovom bankovnom računu. Na repertoaru su isključivo bili rep devedesetih i Spalding lopta.

Postojao je razlog za to: Džoš nije uživao u priči o bogatom detetu koju je morao da sluša u srednjoj školi Rok Bridž.

U momentu kada je otac Sten sredinom 90-ih postao četrdesetpostotni vlasnik novopreseljenih Remsa, Džoš je neporaženi Rok Bridž odveo u državno juniorsko polufinale, gde je izgubio od zvezdanog tandema Leri Hjuz i tate Džejsona Tejtuma, Džastina koji su nastupali za tim Christian Brothers.

Nakon što je povredio koleno na poslednjoj godini, Džoša su regrutovali operativci Misurija, čiji je trener tada bio Kvin Snajder, danas šef našem Bogdanu Bogdanoviću u Atlanti.

„Video sam ga kako igra dok sam još bio u Djuku kao asistent, izdvaja se na mnogo načina,“ izjavio je svojevremeno Snajder.

Još i pre prve sezone, kada je imao 19 godina, slušao je glasine kako je u timu samo zbog prezimena, iako je za stipendiju za školovanje kroz atletiku samo on zaslužan.

Od oca je naučio da se bori, ali na neki potpuno drugačiji način.

Sten Kroenke je odrastao u selu Kol Kemp u Misuriji, a njegov otac, a Džošov deda, Alvin nije imao zavidno obrazovanje, jer je nakon izlaska iz Velike depresije, sve isključivo bilo usmereno na golo preživljavanje. Stenova majka Evelin, bila je učiteljica koja je usmerila Stena u pravcu Univerziteta u Misuriju, obrazovanja koje mu je kasnije otvorilo mnoga vrata.

Džoš je usvojio tu patinu normalnosti da ne podrazumeva i da ceni suštinu. Otud mu je i najbolji srednjoškolski drug bio Majk Niri, skromni student koji je radio kao konobar i stažista u kompaniji za prodaju nekretnina. Ostao je na zemlji uprkos svim milijardama u nekom kutku njegovih moždanih hemisfera.

Na košarkaškom terenu pod palicom Kvina Sanjdera uspeo je da sakupi samo 12-ak minuta u proseku. Dobar i vredan saigrač od zadatka zvezdano je zasijao 2003. godine kada je protiv Marketa i Dvejna Vejda ušao u igru i zabio šest trojki, većinu baš preko buduće zvezde Majamija.

Beg u Njujork

Nakon završetka školovanja, njegov otac je kupio Nagetse i NHL tim Colorado Avalanche koji je bio vezan za Remse, a ove akvizicije učinile su KSE najvećim pojedinačnim vlasnikom sportskih franšiza u zemlji.

Džoš je usled brojnih povreda odbio trening kampove Bulsa i Vizardsa, kao i neke ponude iz Evrope. Karijerni put bio je na talonu, a poslednje što je Džoš želeo bili su Nagetsi, da ponovo bude „tatin sin“ ili unuk osnivača jedne od najvećih kompanija u američkoj istoriji. Želeo je da bude svoj, da se izmakne iz senke koja mu je predodređena. Otišao je u Njujork, u kancelariju NBA na Petoj aveniji u sektoru razvoja igrača znajući čoveka koji zna čoveka, da se ne lažemo.

Njegovi nadređeni upoznali su nerazmaženog tipa, bez ega i sujete, koji nije bio „znaš ti ko je moj tata“ mladić. U prilog ovoj tezi govori podatak da je Kvin Snajder pri napuštanju NCAA lige pao u neki oblik depresije, a prvi koji mu se javio bio je Džoš, koga je upravo on zakucao za klupu za rezerve, dajući mu minornu minutažu.

Obrisi takta u radu sa ljudima su se nazirali. I more empatije. Koliko drugih naslednika Volmarta bi se ikada baktalo u NBA kancelariji daleko od svog doma? Pogledajte današnju decu prosečno bogatih roditelja koliko su sposobna za život, da zanemarimo bahatost i lenjost.

Nakon osam meseci staža, uz paralelno drugovanje sa NBA zvezdom Ričardom Džefersonom koji je tada bio povređen u Netsima, odlazi u Liman Braders (Lehman Brothers), da se okuša u oblasti koju je i specijalizirao, finansijama.

Skromni počeci velike karijere

Tada je u Njujorku prvi put uživo imao priliku da vidi obrise posla kojim se otac bavio, na gostovanju Nagetsa Niksima. Osmesi, Karmelo Entoni, adrenalin. Nakon tri godine u Njujorku, drug Neri mu je rekao „ovo je priča za tebe“. Pojeo je svoj zalogaj ponosa i upitao oca ima li mesta za njega u NBA vozu. I bilo je naravno, ali daleko od vrha piramide, zastakljene kancelarije u tadašnjem Pepsi centru, u kojem je Sten donosio sve odluke.

Iz skromne kancelarije počeo je da ide na gotovo sve sastanke, marketinške, osoblja, trenerske, skautske, a bio je i dodavač lopti igračima. Jednom prilikom je sa Čaki Etkinsom, koji je dve godine igrao u zagrebačkoj Ciboni, na treningu bio izjednačen u šutiranju trojki, čisto da se podseti da NCAA karijera nije bila uzaludna.

Godine 2010. kada je Sten kupio Sent Luis Remse morao je da vlasništvo prebaci na Džoša koji je tada imao trideset godina, ili da proda Colorado Avalanche i Nagetse. „Da li ja ovo mogu“, pitao se Džoš, ali i more fanova ovih franšiza, uz njegovog oca naravno.

Prvi vruć krompir bila je želja Karmela Entonija da 2011. godine izađe iz ugovora. On i njegov ručno izabrani generalni menadžer Masai Uđiri su čekali najbolju moguću trgovinu sa Niksima, kroz ugovor za osam igrača. Dve godine kasnije Masaiju je Toronto ponudio petogodišnji ugovor vredan 15 miliona dolara, a tada je poslušao savet bivšeg vlasnika Sansa Džerija Kolanđela – „plaćajte mnogo za igrače, ne za kancelariju“.

Tada kreće niska njegovih uspeha i nepogrešive intuicije. Na mesto tim menadžera došao je tada anonimni Tim Koneli asistent generalnog menadžera Hornetsa, na čiju je sugestiju draftovao tadašnjeg dežmekastog klinca iz Srbije, koji je želeo da ostane još godinu dana u Evropi, u roze plavom dresu.

Usledio je iznenađujući otkaz treneru Džordžu Karlu, koji je tada imao 57 pobeda u sezoni, i bio proglašen trenerom godine.

Paralelno je vukao i poteze sa Avelanšima u hokeju. Tog istog leta angažovao je Patrika Roja kao trenera i Džoa Sakića kao izvršnog direktora, svog novog Tima Konelija.

Nikola Jokić

Za trenera je izabrao Majkla Melouna, sa kojim je Koneli radio u Nju Orleansu. Na red dolazi sada već kultna druga runda drafta 2014. kada je Koneli izabrao Nikolu Jokića za vreme reklame za Tako Bel. Godinu dana kasnije „Džoker“ stiže u Denver, a nakon toga franšiza više nikada nije bila ista. Godine 2016. Koneli dovodi i Džamala Mareja, pa se nižu i ostale akvizicije koje su kroz vreme formirale savršenstvo, Majkl Porter Džunior, Eron Gordon, Koldvel Poup.

Kada je Sten postao stopostotni vlasnik fudbalskog Arsenal iz Premijer lige 2018. godine, njegova ogorčena baza obožavatelja nije videla u Stenu glad za trofejima, koji su im nasušno bili potrebni, a on je znao je da će mu trebati Džošova fudbalska stručnost i veština okupljanja ljudi. Još samo mu je Arsenal ostao, kome je kako sada izgleda titula izmakla za dlaku u korist Mančester Sitija.

Džošov timski recept oduvek je bio menadžment, trening, strpljenje, sreća. Tim redom.

Remsi su 2021. osvojili Superboul, 2022 Avalanši su u hokeju osvojili Stenli kup, iste godine Mamut je osvojio NLL kup, a Nagetsi 2023. godine osvajaju NBA ligu. Kakav rezime!

Da li je momenat kada je prestao da ugađa ljudima, postao onaj koji je sve promenio, ostaće tajna, ali je nastavio da sluša sebe. Dao je 2022. godine zeleno svetlo Koneliju da ode u Minesotu za 40 miliona dolara, a samo godinu dana nakon odlaska čoveka je učestvovao u stvaranju šampionskog tima, reke šampanjca potekle su Denverom, pod vođjstvom novog tim menadžera Kelvina Buta kojeg je doveo naravno „Teflon Džoš“, koji sada ima 44 godine i bije neke nove bitke.

Ove godine Nagetsi vode u seriji protiv Minesote sa 3-2, nakon dva početna poraza nakon kojih ih je kompletna američka javnost otpisala, konstatujući da „Koneli ima keca u rukavu, pošto poznaje svaku poru Denvera“. Ali, ko je doveo Konelija?

Džošu će, ukoliko mu je uopšte potrebna nova satisfakcija, ona stići već krajem juna, zahvaljujući košarkašima Nagetsa i njihovoj novoj NBA tituli. Tome će se radovati i košarkaška javnost u Srbiji, koju je posetio pre neko leto, a koja tokom ovog i svih prethodnih plejofova – ne spava.

Besane noći su se isplatile, a sada znate i ko je esencijalni začin svih tih pobeda.