Gde da osetite duh prave čajanke u Beogradu?

Kada se spomene čajanka obično je mnogima prva asocijacija kraljevska porodica i tradicija Engleza poznata kao “čaj u 5”.

U Velikoj Britaniji čuvena čajanka u popodnevnim satima postala je važan ritual.

Veruje se da je taj običaj počeo kada je vojvotkinja Ana od Bedforda zbog dokolice između ručka i večere 1840. uvela čajanku kao deo svakodnevice. Najpre je u čaju uživala sama, a posle je pozvala prijatelje da joj se pridruže.

Čajanke su postale neka vrsta predaha, ali i okupljanje koje je od običnog popodneva i svakodnevice ipak pravilo poseban događaj.

Od Engleske, preko Kine i Japana do Njujorka

Iako je Engleska najpoznatija po čajankama, Kina je ipak prva zemlja u kojoj je čaj nastao, a kasnije se ispijanje odomaćilo kao vid svakodnevnog rituala.

Takođe, i Japanci su vremenom u ispijanju čaja videli harmoniju i povezivanje imeđu ljudima.

Ova navika vremenom je postala neka vrsta običaja u mnogim društvima.

Osvojila je i Njujork.

Naime, prvi St. Regis hotel na Petoj aveniji u Njujorku, 1904. postao je mesto koje je nastavilo ovu priču.

U njemu su rituali poput popodnevnog čaja postali sinonim za ovaj hotel, ali i trenutak u kojem se prepliću prošlost i sadašnjost, maniri i emocije, uživanje.

Čaj u Beogradu

Taj duh može se osetiti i u srcu Beograda. Ovaj čuveni ritual iz bogate istorije porodice Astor ponovo je oživeo zahvaljujući osoblju St. Regisa.

Odnedavno je i u hotelu St. Regis u Beogradu ritual popodnevnog čaja postao svakodnevica i savremena interpretacija tradicije koja traje više od jednog veka.

Posetioci mogu da uživaju u JING čajevima, poznatim po svojoj finoći i ravnoteži ukusa, kao i domaćim Josif Pančić čajevima, koji unose dah lokalnog nasleđa i prirodnog bogatstva Srbije.

Svi koji žele da uživaju u ovom običaju i odmore se od teškog dana treba da imaju u vidu da se popodnevni čaj u ovom hotelu poslužuje svakog dana od 14 do 18 časova u restoranu Rise Patisserie.

Duh Petе avenije u susretu sa duhom modernog Beograda

Popodnevni čaj nije samo običaj. On je neka vrsta rituala i omaža prošlim vremenima.

Mnogi ne znaju da je majka osnivača brenda St. Regis, Kerolajn Astor tradiciju prenela u američki kontekst i time stvorila prostor u kojem čaj nije samo piće, već povod za okupljanje, razgovor, druženje.

Naime, njeno ime je značilo prestiž na vrhuncu zlatnog doba Njujorka, kada su bogatstvo i stil stvarali novu aristokratiju američkog društva.

U svom domu na Petoj aveniji, ona je okupljala ljude koji su pripadali eliti tog vremena, umetnike, diplomate, vizionare i naslednike velikih industrijskih porodica.

Muzika je počinjala u određeno vreme, a cvetni i aranžmani morali su da odgovaraju temi večeri. U tom svetu, popodnevni čaj imao je posebno mesto. To nije bio trenutak odmora, već ritual koji je postao sastavni deo društvenog života.

Tradicija

Gosti su se okupljali u salonima uz zvuke klavira, razgovarali o umetnosti, putovanjima i politici, dok su se služili pažljivo birani čajevi, lagana hrana, ali i šampanjac. Kerolajn Astor ništa nije prepuštala slučaju pa je tako i šampanjac bio dopreman iz Francuske.

Taj spoj tradicije i živosti, forme i spontanosti, postao je obeležje stila života koji je postao zaštitni znak St. Regisa.

Kada je Džon Džejkob Astor IV, sin gospođe Karolajn 1904. godine otvorio prvi St. Regis hotel na Petoj aveniji u Njujorku, stvorio je mesto koje je nastavilo tu priču, dom urbanog aristokratizma, savršen spoj umetnosti, društva i otmenosti svakodnevnog života.

Rituali poput popodnevnog čaja postali su vremenom sinonim za St. Regis, trenutak u kojem se prepliću prošlost i sadašnjost, emocije, razgovori, druženje i uživanje.