Grad koji je proglašen evropskom zelenom prestonicom za 2025. godinu

Evropska komisija proglasila je Vilnjus, glavni grad Litvanije, evropskom zelenom prestonicom za 2025. godinu. Italijanski Trevizo i španski Viladekans dobili su priznanje „Evropski zeleni list“, koje se dodeljuje gradovima srednje veličine za izuzetne rezultate u održivosti, piše Forbes.

Šta su Evropske nagrade za zelene prestonice?

Pokrenute 2008. na inicijativu Evropske komisije, ove nagrade slave gradove sa više od 100.000 stanovnika koji pokazuju lidersku ulogu u održivom urbanom životu. Pobednik dobija i novčanu nagradu u iznosu od 600.000 evra.

Od tada su gradovi poput Talina, Helsinkija, Rige, Berlina, Varšave, Madrida, Ljubljane, Praga i Beča dobili ovo priznanje. Povezani kroz Mrežu zelenih prestonica Evrope, koju je pokrenuo Kopenhagen 2014. godine, članovi razmenjuju najbolje prakse i zajednički rešavaju izazove održivosti.

Zašto je Vilnjus proglašen Evropskom zelenom prestonicom

„Ova titula nije samo priznanje – ona je obaveza ka održivoj budućnosti,“ izjavila je Dovile Aleksandraviciene, izvršna direktorka turističke organizacije Go Vilnius.

Grad je značajno smanjio emisije ugljen-dioksida prelaskom na solarnu energiju i modernizacijom zastarelih sistema grejanja. U martu 2024. najavljena je subvencija od 40 miliona evra za domaćinstva koja prelaze na obnovljive izvore.

U javnom prevozu, Vilnjus investira u 297 novih električnih autobusa i trolejbusa, dok već ima oko 140 kilometara biciklističkih staza, a do 2030. planira dodatnih 20 kilometara.

Grad ima i mrežu pešačkih staza dužine veće od 1.490 kilometara, uključujući 24 rekreativne i 16 svakodnevnih ruta.

Zelene površine pokrivaju čak 61% grada, uz projekte poput „Zelenog talasa“ koji promovišu sadnju drveća i biodiverzitet. Litvanija reciklira 90% flaša i limenki kroz sistem povraćaja ambalaže.

Zakon o zabrani jednokratne plastike, na snazi od 1. jula 2023, drastično je smanjio upotrebu plastičnih kesa. Čak pet puta u prvoj nedelji, prema European Supermarket Magazine-u.

Kako Vilnjus želi da ga posetioci dožive

„Pozivamo posetioce da se direktno uključe u naše zelene inicijative“, kaže Aleksandraviciene. Grad nudi tri servisa za najam bicikala – Bolt, CycloCity i Scoot 911. Šetnje prirodom postaju deo svakodnevice zahvaljujući mreži staza. Na proleće 2025. otvara se i nova staza za šumske šetnje.

Dve reke protiču kroz centar grada. Nude mogućnosti za vožnju kajakom i kupanje, a duž obala postavljene su saune. Grad se ponosi i sa četiri restorana sa Mišlenovim zvezdicama, dok je lokalna i sezonska hrana u porastu.

Evropski zeleni list: Manji gradovi – veliki uticaj

Pokrenut 2015. godine, „Evropski zeleni list“ dodeljuje se gradovima između 20.000 i 100.000 stanovnika za inovacije u održivosti. Pobednici dobijaju nagradu od 200.000 evra i učestvuju u mreži European Green Leaf Network, gde razmenjuju iskustva i znanje.

Do sada su 23 grada postala deo ove mreže, uključujući i Bistricu, Gabrovo, Galvej, Lapenrantu, Luven, Mehelen i dr.

Viladekans: Mali grad s velikim ekološkim ambicijama

Španski Viladekans pokrenuo je više od 30 klimatskih inicijativa, uključujući zabranu jednokratne plastike i promociju biološke kontrole štetočina. Cilj je da grad postane karbonski neutralan do 2030. godine, a klimatski negativan do 2050.

Program ViuVerd ima za cilj da obezbedi 30% zelenila po okrugu i zeleni prostor u krugu od 300 metara od svake kuće. Planira se sadnja 30.000 stabala do 2030. godine.

Posetioci mogu da istraže organsku poljoprivredu u parku Baix Llobregat, močvare Remolar-Filipinas i borove šume uz mediteransku obalu.

Dostupne su i vođene ture po pčelinjacima, organskim farmama i vožnje biciklom u zalazak sunca.

Trevizo: Prvi italijanski grad sa Zelenim listom

Trevizo, poznat po kanalima i srednjovekovnom šarmu, dobio je priznanje za kontinuirano unapređenje kvaliteta vazduha i snažnu posvećenost održivom razvoju.

Četiri električna autobusa već saobraćaju centrom grada, a uskoro stižu još 30 hibridnih i električnih vozila. Grad koristi 81 zeleno vozilo za sakupljanje otpada, čime reciklira 87,5% ukupnog otpada.

Centar grada raspolaže sa 126 javnih česmi. Učenicima su podeljene višekratne flaše kako bi se smanjila upotreba plastike. U planu je formiranje 18 novih zelenih zona sa više od 24.000 sadnica.

Pogled unapred: Evropski zeleni gradovi za 2026.

Evropska komisija već je objavila pobednike za 2026. godinu: Gimaraeš iz Portugala je naredna zelena prestonica, dok su Agueda (Portugal) i Vaasa (Finska) novi dobitnici Zelenog lista.

Prijave za nagrade za 2027. godinu otvorene su do 15. aprila 2025.