Idem na posao, a noge se same vraćaju: Psiholozi objašnjavaju kako da lakše podnesete ponedeljak

Ponedeljak. Jutro. Za neke novi početak, za druge sinonim za stres i teskobu. Izraz „Monday Blues“ odavno je prerastao okvire šaljivih komentara na račun ponedeljka i teškog ustajanja iz kreveta nakon vikenda.

Monday Blues polako postaje psihološki fenomen koji pogađa veliki broj ljudi. I dok jedni danima razrađuju strategije kako da „prežive“, drugi se pitaju da li je taj osećaj samo posledica umora, loše organizacije ili signal dubljeg nezadovoljstva.

Ko najčešće oseća nelagodu i umor? Kako prepoznati da li je reč o ovom fenomenu ili nekom dubljem nezadovoljstvu i koje sve korake možemo da preduzmemo?

Psihološkinja sa Instituta za digitalnu komunikaciju Ana Mirković za Forbes Srbija ističe da ovaj fenomen pogađa one tipove ličnosti koji su zaposleni u okruženju koje im ne prija, rade posao koji do kraja ne vole i opterećeni su poslovnim zadacima na ne baš tako racionalan način.

„To su svi oni koji preuzimaju više nego što mogu. Tada je povratak u radno okruženje zapravo povratak u to nešto nesigurno, teško, frustrirajuće, nelagodno“, ističe Ana.

Dodaje i da postoje ljudi koji su, da bi egzistencijalno bili sigurni, bili primorani da rade različite poslove koje možda i ne vole najviše.

„Može ponekad i da se desi da dođete na posao koji veoma volite, ali onda je taj posao loše vođen, loša je energija u timu, lider nije lider nego šef, što je današnjim generacijama posebno neprihvatljivo. Tako ovaj fenomen nije nužno povezan s ljubavlju prema određenom poslu i industriji, već mnogo faktora utiče na to“, objašnjava ona.

„Ne možete u čašu od dva decilitra sipati tri“

Ukoliko ovaj osećaj traje i ukoliko se negativan stav prema poslu i ponedeljku produžava, Ana ističe da se onda ne radi samo o umoru.

„Ukoliko nam je prethodna nedelja bila veoma turbulentna i sa mnogo zadataka, čak i ako smo u narednoj sedmici zakazali više nego što možemo realno da podnesemo, onda se dešava da nam je težak povratak u to nešto što je opterećujuće. Moj stric je govorio ‘ne možete u čašu od dva decilitra sipati tri decilitra tečnosti’. I mi vrlo često zapravo to sebi radimo“, navodi ona.

U razgovoru za Forbes Srbija ističe da ljudi često sebi daju mnogo više zadataka i povećavaju nivo očekivanja od sebe na iracionalni nivo. Na taj način same sebe saplićemo i nesrećni smo.

„Veoma je važno u poslu jako dobro raspoređivati i kontrolisati sve resurse, a to su vreme, novac i ljudi. Kada kažem ljudi, prvo mislim da krenemo od sebe samih šta stvarno možemo u određenom vremenskom periodu da uradimo, da li imamo finansijskih mogućnosti, podršku kompanije i kakvi su naši kapaciteti. Šta treba da naučimo, da li dovoljno znamo, da li imamo tim da nas podrži. Kada pričamo o tome, pričamo o celoj korporativnoj kulturi i svaki segment je važan“, naglašava Ana.

Kako olakšati sebi

Ana navodi da postoje strategije koje nam omogućavaju da pomognemo sebi.

„Dišite duboko, otvorite ramena. Idealno je ukoliko možete da prošetate do posla, osim ako niste na dva različita kraja grada. Ispunite vikend onim stimulansima, ljudima i situacijama koje vam prijaju. Čitajte knjige, slušajte muziku, idite na pozorišnu predstavu, učestvujte u protestima i svemu onome što može da vam bude dobar izvor energije“, kaže ona.

Zrno nemoći raste kao korov posle kiše

Važno je, dodaje, da napravimo plan tako da su svi ciljevi definisani prema SMART modelu. To znači da je cilj specifičan, merljiv, dostižan, relevantan za biznis i vremenski ograničen.

„U ponedeljak ću uraditi ove tri stvari jer je moguće da ih uradim. Imam kapaciteta. Znam kojim tačno impulsima vladam. U utorak ću uraditi ovo, u sredu ono, a do petka ću već sve završiti. To je u psihologiji poznato kao sejanje zrna moći. Kada posejete neko zrno moći i uspete, ono onda raste, a vi možete da kažete da vam je dan ispunjen. Štiklirali ste sve iz rokovnika“, ističe.

Tada sebi, kaže, možete da kažete da ste produktivna osoba koja vlada vremenom i mogućnostima.

„Ako sebi u ponedeljak zacrtamo 17 zadataka, može se desiti da zastanemo na trećem. Ta frustracija se još dodatno produbljuje, stvaraju se različiti nemiri, dolazi do kratkog daha, spazme u grudima. To nezadovoljstvo se dodatno preliva na sve sfere života. Umorni smo za prijatelje, za sebe, za seriju, za život. To zrno nemoći kreće da raste kao korov posle kiše“, kaže ona.

Poslodavci treba da grade okruženje za rast

Ana je istakla i da je koncept rukovođenja šefovskim pristupom zastareo, a da na njegovo mesto dolazi liderstvo koje podrazumeva da šef svojim primerom pokaže, da bude prvi među jednakima, ima razumevanja za ljude i da ih ne frustrira. Zaposlenima, kaže, treba obezbediti radno okruženje u kom će uvek moći da dišu punim plućima, a ne samo vikendom.

„Poslodavci treba da kreiraju takvu klimu u kojoj osoba radi ono što ume, dobija priliku da nauči ono što ne ume. Nema nerealnih očekivanja. Komunikacija je lepa, fluentna, fluidna, bez stresa. Čovek može biti kreativan samo kada radi bez stresa. Nažalost, kod nas u kompanijama je jako niska svest o tome. Potrebno je obezbediti mesto u kome se njihova kreativnost i inovativnost ceni, u kom se ljudi poštuju, a ne gledaju se samo kao zamenljivi šraf u sistemu“, zaključuje Ana.

Kad nam ponedeljak teško padne

Psiohološkinja i karijerni mentor i kouč iz DokToka Sanja Stamenković kaže da osećaj nelagode ponedeljkom u nekoj meri možemo povezati i sa tim da li smo „večernji ili jutarnji tip“.

„Jutarnji tipovi su prirodno aktivniji ujutru i lakše im pada rano ustajanje što je u skladu sa tradicionalnim početkom radnog vremena. Ukoliko ste večernji tip i onda ste iskoristili vikend da kasnije ležete i spavate duže ujutru, onda će vam ponedeljak verovatno teže pasti“, objašnjava Sanja.

Dodaje i da se poslednjih godina uvode fleksibilni oblici rada i da postoji mogućnost da se prilagodite svom ritmu kada ste najproduktivniji, tamo gde je to moguće.

„U tom slučaju subota i nedelja ne moraju nužno biti dani za odmor posle kojih imamo taj osećaj nelagode kada se ponedeljkom ujutru vratimo obavezama i radnoj rutini. Vikendom iz nekog moda opuštanja, vremena provedenog sa porodicom i prijateljima u aktivnostima u kojima uživamo i punimo baterije, prelazimo u prenatrpane rasporede i visoka očekivanja o ispunjenju zadataka i obaveza“, ističe Sanja.

Uzrok je u promeni ritma

Ponedeljak je često, kaže, kao početak radne nedelje pretrpan i vlada neka posebna užurbanost.

„Na pitanje ‘kako si’ najčešće možete čuti odgovor ‘ponedeljak je’. Suštinski uzrok je u promeni ritma kao i naša procena i doživljaj šta nas sve od obaveza očekuje, koliko napora moramo da uložimo da to završimo. Naša percepcija neprijatnosti kojom brojimo aktivnosti koje nas očekuju tokom nedelje mogu da povećaju taj osećaj nelagode. Uverenje da dolazi nešto neprijatno aktivira naš sistem u neko stanje pobuđenosti. Što je anticipacija neprijatnosti veća, riginija moranja da se nešto ispuni, prisutniji doživljaj nedostatka kapaciteta da te izazove uspešno rešimo, to će i odgovor našeg organizma biti intenzivniji“, objašnjava.

Ističe i da je potrebno obratiti pažnju i na telesne signale i ono što nam telo poručuje. Moguće je i da se iza tih poruka nalazi nešto ozbiljnije i dublje što nam ne prija i što nas žulja.

„Iz dugogodišnjeg iskustva HR i karijernog mentora i kouča, ono što kolege i klijenti iznose kao razloge za to nezadovoljstvo mogu biti od same pomisli da vas na poslu čeka loša organizacijska klima, šef koji se ponaša kao mikromenadžer, narušeni odnosi u timu, neadekvatni radni uslovi, nezadovoljstvo samom vrstom posla, nedostatak povezanosti sa onim što radite, visoka očekivanja i pritisak ostvarenja“, kaže Sanja.

Razgovor sa samim sobom

Uzroci, kaže, mogu biti različiti.

„Imamo nekoliko izraza koji opisuju telesne doživljaje kao što je ‘kamen u želucu’, ‘idem na posao, a noge se same vraćaju’. To je onda signal da se time pozabavimo više. Skloni smo da ignorišemo te signale i da ih ‘guramo pod tepih’. Znamo da se time samo problemi gomilaju, a rešenja mogu biti, verujte, jako jednostavna i brza ukoliko na vreme odreagujete i krenete da se bavite svojim nezadovoljstvom“.

Svaki signal treba uvažiti i proveriti, a osim toga, ne bi bilo loše da se povede razgovor sa samim sobom.

„Koliko je čest takav osećaj, koliko dugo traje i koliko je intenzivno? Ukoliko se radi o nekom prolaznom stanju koje je normalna reakcija usled koje se i dalje aktiviramo i idemo na posao, produktivni smo i uspevamo da se angažujemo tokom dana, taj osećaj će nas napustiti jer znamo da je prosto ponedeljak. Ukoliko iza toga stoji odgovor da je nešto drugo po sredi, postoje konkretni razlozi zbog kojih se javljaju te senzacije i osećaji, onda možemo dalje da vidimo šta je to što nas konkretno uvodi u ova neprijatna osećanja“, kaže ona.

Dodaje i da fenomen Monday blues ne možemo dovesti u vezu sa depresijom i anksioznošću, jer bi se na taj način ovi poremećaji relativizovali. Osim toga, važno je razlikovati i prepoznati intenzitet i ozbiljnost simptoma kako bismo na vreme potražili podršku.

„Depresija ponedeljkom može izgledati tako što vam je teško da ustanete iz kreveta, imate gubitak motivacije, osećaj beznadežnosti u vezi posla, smanjenja koncentracije ili osećaj da ne možete da izdržite još jednu radnu nedelju, poremećaji sna, ishrane. Kod anksioznosti imamo ubrzan rad srca, znojenja pred odlazak na posao, uznemirujuće misli o obavezama i konfliktima na poslu, probleme sa snom, nervozu i razdražljivost“, objašnjava ona.

Najčešći razlog otkaza je loš odnos sa šefom

Ukoliko na neke okolnosti nemamo adekvatne odgovore, zabrinutost i neprijatna osećanja će se povećati.

„Jedan od najčešćih razloga nezadovoljstva i napuštanja posla jesu loši odnosi sa šefom, odsustvo psihološke bezbednosti u timu, a kao najveći stresori se navode loša organizacija posla, nedovoljno jasna očekivanja u vezi sa poslom, kratki i nerealni rokovi, povećan obim posla. Ovo su sve rizici po mentalno zdravlje i sagorevanje na poslu (burnout)“, ističe.

Šta mi možemo da učinimo

„Važno mi je da u ovom vremenu u kome živimo nekako pre svega povećamo svesnost šta nam se dešava. Zastanemo i zapitamo šta je priroda nelagode ili ima li nekih dubljih razloga? Sledeći korak je kako se nosimo sa tom nelagodom, tj. šta ćemo uraditi povodom toga?“, kaže Sanja.

Ona predlaže nekoliko trikova kako da nam Monday Blues stanje prođe manje stresno.

• Jutarnja rutina koja vama odgovara i u čemu uživate – jutarnja kafa/čaj na terasi, razgovori sa najbližima, vežbanje, omiljena pesma koja će vam podići raspoloženje.
• Uvodimo aktivnosti koje nam pomažu da uđemo smireniji i izbalansiraniji u radnju nedelju.
• Ceo dan može totalno da promeni kvalitet u odnosu na to sa kog mesta krećete. To može biti neka „majndfulnes vežba“, svesno disanje ili otvorena pažnja.
• Izbegavajte da vam prva stvar ujutru bude telefon i prelistavanje društvenih mreža. Dajte sebi i svom organizmu malo vremena da se probudi pre nego što krenete sa „bombardovanjem“ sa informacijama. Biće ih i više nego dovoljno tokom dana.
• Ako pomislite ponedeljkom ujutru „jao pa ko će sada da ustaje“, „šta sve imam da završim“, „to nema šanse da stignem“, „moram i ovo i ono i još i ovo“, „samo kad pomislim na gužvu u saobraćaju već mi nije dobro“ će pojačati nemir. Prestanite sa predviđanjima i negativnim anticipacijama.
• Usmerite pažnju na pozitivne događaje tokom nedelje. Zakažite da se vidite sa prijateljima baš u ponedeljak, neka to bude vodilja dana.
• Isplanirajte nedelju pre ponedeljka. Najpre rasporedite najvažnije i krupne događaje, a onda sitnice.

Šta treba da učine poslodavci

Sanja dodaje da je važno da se poslodavci osveste da Monday Blues postoji.

„Organizaciju čini više pojedinaca sa različitim ulogama i odgovornostima. I sa tog mesta treba sagledati šta mogu biti sistemska organizacijska rešenja koja će odgovarati specifičnosti poslovanja, kao i rešenja svakog pojedinca iz pozicije koju ima u organizaciji“, kaže ona.

Takođe, daje i nekoliko saveta za poslodavce.

• Ne preterujte sa sastancima i rešavanjem svih problema ponedeljkom.
• Ostavite sebi prvih dva sata za sagledavanje radne nedelje, proveru i promenu planova.
• Uvedite fleksibilniji oblik rada i radnog vremena gde je to moguće. Zaista verujem da ima mnogo više poslova i mogućnosti za fleksibilnost, a da i dalje postoji strah od promene, nepoverenje i drugi razlozi koji blokiraju da se i dalje organizacije grčevito drže 8-16 radnog vremena i praćenje provedenog vremena, a ne doprinosa i učinka.
• Small talk ponedeljkom ujutru. Pitajte kolege kako su provele vikend.