Impresivni fenomen: Svake godine 17 miliona insekata proleti kroz ovaj uski planinski prolaz

Smešten između dva veličanstvena vrha u Pirinejima, vrelog septembarskog popodneva, naučnik Vil Hoks je bacio pogled na svoja stopala i video zapanjujući prizor. „Bilo je toliko malih narandžastih/žutih mušica da je zemlja postala živi tepih koji bruji od energije“, priseća se on.

Da insekti imaju svoj Jelp, platformu za preporuke, planinski prolaz duž granice Francuske i Španije bio bi na vrhu liste popularnih saobraćajnica. Više od 17 miliona insekata migrira kroz njega svake godine, pokazuje nova studija koja ukazuje na zapanjujući broj i raznolikost krilatih putnika. Havkes, istraživač migracije insekata, vodeći je autor studije.

Godine 1950. ornitolozi Elizabet i Dejvid Lak slučajno su naišli na ogroman broj upečatljivih grupa lebdećih mušica narandžastog tela koje su odjednom uskočile kroz prelaz na velikoj nadmorskoj visini. Skoro 70 godina kasnije, Hoks i kolege istraživači vratili su se na prevoj Bujaruelo u španskoj provinciji Hueska da vide da li opada broj nekih vrsta insekata usled gubitka staništa i klimatskih promene.

„Ono što smo otkrili bilo je zaista neverovatno“, rekao je Hoks, koji radi u Centru za ekologiju i konzervaciju na Univerzitetu Eksiter u Kornvolu u Engleskoj. „Ne samo da je ogroman broj lebdećih muva i dalje migrirao kroz prolaz, već i mnogo više. Neverovatnih 20 porodica insekata iz pet vrsta – muve, ose, leptiri, vilinski konjici – od kojih mnogi koriste ekosisteme dok putuju.

Insekti migriraju na sever u proleće pre nego što se vrate na jug u jesen na severnoj hemisferi. Insekti opisani u studiji, koja se pojavila u časopisu Proceedings of the Royal Society B, započeli bi svoja putovanja na severu Evrope i nastavili na jug u Španiju, a neki bi napredovali sve do Afrike tokom zime.

Većina insekata koji migriraju su oprašivači koji prenose polen i genetski materijal sadržan u njemu između geografski izolovanih biljnih populacija, povećavajući genetsku raznolikost biljaka. Neki od njih u svetu se smatraju štetočinama koje oštećuju useve, ali drugi deluju kao kontrolori štetočina. Sva njihova tela sadrže hranjive materije kao što su azot i fosfor, koji pomažu rastu biljaka. Kada insekti uginu, zemljište ih apsorbuje kao zdrav organski otpad.

Naučnici procenjuju da milijarde zglavkara godišnje prolaze kroz različite pirinejske rute. Ne mogu da lete preko vrhova od 3.000 metara, pa ih kanališu strme planinske doline i gore preko planinskih prevoja. Prelaz Bujaruelo, širine 30 metara, pokazao se kao savršeno mesto za naučnike da se stacioniraju sa svojom opremom i posmatraju mehaniku jedne masovne migracije.

„Kombinacija planina na velikim nadmorskim visinama i obrazaca vetra čini da ono što je obično nevidljiva migracija na velikim visinama postane neverovatno redak spektakl koji se može primetiti na zemlji“, rekao je vođa tima Karl Voton, bionaučnik sa Univerziteta Eksiter, u saopštenju.

Počevši od 2018. godine, Voton, Hoks i njihovi kolege istraživači posećivali su lokaciju svake jeseni tokom četiri godine kako bi pratili broj insekata koji migriraju na jug kroz prolaz i identifikovali vrste.

Tim je koristio video snimke snimljene u intervalima od 15 minuta da izbroji migrirajuće insekte dužine manje i od 2,5 milimetra i oslanjao se na njihove oči da kvantifikuje veće leptire. Uhvatili su insekte u zamku za presretanje kako bi kasnije mogli da ih identifikuju pod mikroskopom.

Ukupni broj insekata dostigao je vrhunac u toplim, sunčanim i suvim uslovima, kada su male brzine vetra i čeoni vetar držali stvorenja nisko preko prevoja i dostupnim za brojanje.

„Videti toliko insekata kako se svi ciljano kreću u istom pravcu u isto vreme je zaista jedno od velikih čuda prirode“, rekao je Voton.

Istraživači su identifikovali niz insekata, ali su muve činile 90%. Nekih dana tim je posmatrao više od 3.000 muva po metru u minuti. „Nisam imao pojma da će ovi mali insekti napustiti moju baštu, a kamoli da lete hiljadama kilometara preko kontinenata“, rekao je Hoks.

Naučnici se nadaju da će njihova nova studija naglasiti čuda migracije insekata, a istovremeno će skrenuti pažnju na važnost zaštite migrirajućih insekata koji se mogu suočiti sa pretnjama zbog promena u upotrebi zemljišta, promene klime i pesticida.

„Širenjem znanja o ovim izuzetnim migrantima“, rekao je Hoks, „možemo proširiti interesovanje i odlučnost da zaštitimo njihova staništa.

Lesli Kac, saradnica Forbes