Influenseri šire „toksičnije“ informacije o brendovima od običnih korisnika mreža
Budite oprezni kome verujete kada tražite preporuke za proizvode. Istraživanja pokazuju da influenseri na društvenim mrežama šire dezinformacije o brendovima na mnogo toksičniji način nego obični korisnici.
Brendovi se sve više oslanjaju na influensere kako bi privukli svoju ciljnu publiku. Uložili su rekordnih 33 milijarde dolara u marketing preko influensera u 2025. Međutim, nova istraživanja pokazuju da zajednice koje oni stvaraju često slepo podržavaju netačne objave i napadaju brendove.
Na primer, početkom prošle godine, nekoliko influensera na Tiktoku podelilo je viralne video snimke u kojima se tvrdilo da luksuzni brendovi poput Armea, Luj Vitona i Šanela zapravo proizvode svoje proizvode u kineskim fabrikama, dok ih lažno reklamiraju kao „Made in France“ ili „Made in Italy“. Iako netačne, ove objave su prikupile milione pregleda.
Glavni autor istraživanja, dr Đandomeniko Di Domeniko, izjavio je: „Naši nalazi pokazuju da influenseri generišu više toksičnosti nego obični korisnici, pojačavajući sadržaj pod istim uslovima koji povećavaju njihovu vidljivost i uticaj“.
Zašto je povećana toksičnost
Istraživači smatraju da je razlog povećane toksičnosti u tome što se obični korisnici društvenih mreža obično suočavaju s kritikama i napadima kada šire dezinformacije. To ih motiviše da diskusiju usmere ka civilizovanijem tonu i ispravljanju lažnih informacija. Influenseri, s druge strane, imaju suprotan podsticaj – njihova zarada raste sa angažmanom publike.
„Dok obični korisnici mogu videti da se netačne objave kritikuju, jedinstvena parasocijalna veza koju influenseri imaju sa svojom zajednicom znači da su ove grupe mnogo sklonije da slepo podrže ideju bez proveravanja njene istinitosti“, rekao je Di Domeniko.
„To znači da ove objave ne samo da privlače više pažnje, već zapravo pretvaraju raspršene individualne reakcije u kolektivni, uverenjima vođeni antagonizam. Dezinformacije uvedene u ovim odnosima imaju mnogo veći domet i potencijalnu štetu“, dodao je Di Domenico.
Poslovna „strategija“
Tim je objasnio da se radi o dve ključne stvari. Prvo je legitimizacija, gde influenser daje težinu nekoj teoriji. Drugo je uključivanje zajednice, gde zajednica stoji iza te teorije. Kombinacija ove dve stvari stvara toksične „eho komore“, pretvarajući kredibilitet i parasocijalne veze u kolektivni antagonizam. Kako se angažman povećava, efekti se spiralno pojačavaju.
„Ove objave ne samo da privlače više pažnje. One zapravo pretvaraju raspršene individualne reakcije u kolektivni, uverenjima vođeni antagonizam. Dezinformacije uvedene u ovim odnosima imaju mnogo veći domet i potencijalnu štetu“, rekao je Di Domeniko.
„Može biti izazov ubediti neke influensere da budu odgovorniji u svojim objavama – jer veći angažman zapravo vodi do većeg profita“, dodao je Di Domeniko. „Kako imaju podsticaj da održe visok nivo angažmana, deljenje sadržaja koji deli, polarizuje i izaziva reakcije, poput dezinformacija, može predstavljati jasnu poslovnu strategiju“.
Ema Vulkot, saradnica Forbes