Istraživanje pokazalo da odsjaj novih farova ne dovodi do većeg broja nesreća

Farovi su u poslednjih nekoliko godina značajno poboljšani u osvetljavanju puta. Broj nesreća uzrokovanih blještanjem farova, ipak nije porastao.

Ovo otkriće je u oštroj suprotnosti sa pritužbama vozača koji tvrde da modernizovani farovi češće zaslepljuju vozače iz suprotnog pravca.

Farovi razlog samo malog broja nesreća

Blještanje učestvuje u malom broju noćnih nesreća, ali taj procenat se nije mnogo menjao tokom poslednje decenije.

Ovo su neki od ključnih nalaza novog istraživanja. Istraživanje je objavio Institut za bezbednost na putevima (IIHS), neprofitna organizacija koju finansira osiguravajuća industrija. Istraživanje je proučavalo koliko često se blještanje navodi kao faktor u izveštajima o nesrećama. Takođe i kako se to menjalo kako su se ocene farova poboljšavale zahvaljujući unapređenjima u dizajnu.

„Iako blještanje farova može biti neprijatno, ono doprinosi značajno manjem broju nesreća nego nedovoljna vidljivost”, rekao je Dejvid Harki, predsednik ovog instituta.

„Ali to ne znači da smanjenje blještanja nije važan cilj na kojem smo u Institutu dugo radili, pored poboljšanja osvetljenja”.

Savezni standardi za jačinu farova nisu menjani od 1997. godine. Program ocenjivanja farova koji sprovodi Institut, „pomogao je da se pokrene promena u dizajnu farova u američkom voznom parku” od kada je pokrenut 2016.

Kazne

Program je, kako se navodi, doprineo bezbednijoj vožnji noću poboljšanjem vidljivosti i smanjenjem blještanja.

Na primer, ocene kažnjavaju proizvođače čiji kratki snopovi proizvode prekomerno blještanje koje može privremeno zaslepiti vozače iz suprotnog pravca.

Metju Bramblu, autor studije i glavni istraživački inženjer, analizirao je podatke iz 11 saveznih država u kojima policija može navesti blještanje kao faktor koji je doprineo nesreći u izveštajima o saobraćajnim nezgodama.

U studiji, koja je ispitivala nekoliko od šest miliona noćnih nesreća tokom osam godina, od 2015. do 2023, blještanje farova navedeno je kao faktor u jednoj ili dve nesreće na hiljadu.

Iako je tokom tog perioda povećana količina svetlosti koju farovi emituju, čime je smanjen broj nesreća uzrokovan lošom vidljivošću, u izveštaju se navodi da „praktično nije došlo ni do kakve promene u tome koliko često se blještanje pominje u izveštajima o nesrećama”.

Urok nesreća padavine

Nesreće u kojima je blještanje učestvovalo češće su se dešavale kada je padala kiša ili je put bio mokar. Takođe i na lokalnim, neodvojenim, dvosmernim putevima sa relativno niskim ograničenjem brzine.

Osim toga, i u sudarima koji su uključivali po jedno vozilo, kao i među starijim vozačima koji su upravljali starijim vozilima.

Dodali su da bi nekoliko „obećavajućih inovacija” moglo dodatno smanjiti broj nesreća uzrokovanih blještanjem. To uključuje, pre svega sprečavanje tipova nesreća povezanih sa blještanjem pomoću tehnologija. To su sistemi za upozorenje i sprečavanje izlaska iz trake.

Šta su još rešenja

Zatim, implementaciju sistema za automatsko prebacivanje dugih i kratkih svetala koji automatski prelazi sa dugih na kratka svetla kada se ispred nalaze druga vozila. Vozači ponekad zaborave da to urade ručno.

Podrazumeva i ugradnju farova sa adaptivnim snopom svetla (adaptive driving beam).

To prilagođava obrazac snopa farova tako da se zatamne samo delovi usmereni ka drugim vozilima, dok se puni snop dugih svetala održava.

Istraživači su naveli da su regulatorne prepreke odložile primenu ove bezbednosne funkcije u SAD.

Takođe i da nijedno vozilo na domaćem tržištu nije bilo opremljeno ovom tehnologijom do kraja 2024. U Evropi je ova tehnologija uvek prisutna više od decenije, ali razlike između američkih i evropskih standarda i dalje „usporavaju njeno uvođenje u SAD”, dodali su.

„Voleli bismo da se ove prepreke za adaptivne farove uklone”, rekao je Harki.

Tanja Mun, saradnicaForbes