Ja sam Rade i bio sam zavisnik od šećera: Ima li života bez slatkiša iz ugla berzanskog stručnjaka

U svakodnevici u kojoj je šećer prisutan gotovo svuda- od pola kašičice koju ćemo staviti u jutarnju kafu do “zdravih” grickalica, često i ne primetimo koliko zapravo šećera dnevno unesemo u organizam.

Iako trenutni osećaj zadovoljstva koji donosi kockica čokolade ili gazirani napitak može biti neodoljiv, posledice redovne konzumacije slatkog, naročito u većim količinama, vremenom narušavaju zdravlje, energiju i raspoloženje, ukazuju zdravstveni stručnjaci.

Poseban problem je što nismo svesni da postajemo zavisni od unosa namirnica koje sadrže šećer.

Sve češće na društvenim mrežama mogu se videti i čuti saveti ili priče iz iskustva onih koji su uspeli da se izbore sa navikom da jedu slatko zarad poboljšanja sopstvenog zdravlja.

Odvikavanje od slatkiša ipak nije jednostavan proces, ali je moguć.

„Bio sam zavisnik od slatkiša…“ jedna lična priča

„Zdravo, ja sam Rade i bio sam zavisnik od šećera. Od 15.01.2025. ne jedem slatkiše, one koji imaju u svom sastavu bilo kakav dodati šećer. Urma, med – to može. Nisam imao nikakav zdravstveni problem koji me natjerao na tu odluku, već me upravo na to motivisao jedan komentar na LinkedIn-u, u kojem je neko prije šest mjeseci postovao link ka filmu “That Sugar Film”, ima ga na YouTube. Odgledao sam ga u cugu i odlučio da je dosta. Od tada nisam pojeo ni jedan slatkiš, osim onih koji imaju urme ili med, a i njih rijetko, ovako je nedavno u svom postu na Linkedinu napisao Rade Rakočević, poznati berzanski stručnjak i preduzetnik.

Kaže da je do tada, svakodnevno jeo slatkiše i da nije mogao da prođe dan bez njih.

Nisam mogao da svratim u prodavnicu a da ne kupim nekoliko slatkiša, ovako nastavlja priču Rade, koji je inače publiku na Linkedinu do sada navikao na teme koje se najviše odnose na dešavanja na tržištu kapitala, kao i na investiranje.

Sada nastavlja dalje, zna da je njegovo ponašanje što se ishrane i unosa slatkiša bilo ozbiljan oblik zavisnosti. O tome se kako kaže, izuzetno malo priča.

Kaže i da je počeo odjednom da sreće dosta ljudi koji takođe ne konzumiraju šećer i da se svi osećaju bolje i fizički i psihički.

Osnivač sajta Trčanje.rs. i Beogradskog trkačkog kluba Veroljub Zmijanac slaže se da nismo ni svesni koliko zapravo šećera dnevno unosimo kroz prehrambene namirnice.

Nismo ni svesni kako sve unosimo šećer

„Oni su sveprisutni, a pošto sa sobom nose jako puno energije za naš organizam, mi ih nesvesno uzimamo“, dodaje.

Kaže da mnogi često ne znaju koliko je u stvari šećera u parčetu hleba, keksa, sladoleda, čaši vina ili piva, komadu čokolade ili bomboni.

„Na primer, prosečan dan tokom leta: sladak doručak kao što su ovsena kaša ili prženice, onda voćka tokom dana, dezert posle ručka, parče kifle za užinu, sladoled i hladni gaziran sok… Ne primetimo da stalno uzimamo nešto slatko“, priča za Forbes Srbija.

A da li je lako odreći se slatkog? 

Kaže da nismo svi isti i da je primetio da je mnogima dovoljno da odluče i sebi kažu da više neće jesti, a drugima opet je potrebno mnogo više mentalne snage i podrške. 

Važno je kaže razumeti šta se dešava kada vidimo slatkiše i zašto ne možemo da se kontrolišemo.

Daje i neke od saveta koje možda mogu pomoći onima koji muče muku kako da se odviknu od slatkiša.

Na primer, napraviti „detoks“ – tri dana bez ikakvih šećera.

To znači izbaciti iz kuće sve slatkiše. Nakon tri dana detoksa – uvesti striktno pravilo kada se jedu šećeri.

„Jedan sladoled dnevno, ali i sve ostalo, samo subotom ili za rođendan, kada se ide u restoran“, daje neke od saveta Zmijanac.

„Važan faktor uspeha ovde je i dogovor sa ukućanima. Nećete uspeti ako u kući imate slatko. Planirajte odlaske u poslastičarnicu sa partnerom i porodicom. Neka slatkiši budu baš to – uživanje, a ne ono što kradete od sebe i skrivate od drugih“, kaže Zmijanac.

Šta se dešava kada prestanete da jedete slatkiše

Promene kada se smanje ili izbace slatkiši iz svakodnevne ishrane vide se vrlo brzo.

„Više energije, manje pada šećera tokom dana, čistija koža, bolji san, pa i regulacija ciklusa kod žena. I naravno – gubitak kilograma ide lakše, kaže strukovni nutricionista-dijetetičar i osnivač NutriM studija Marija Glušac.

Najčešće radi sa onima koji ima zdravstvene probleme, višak kilograma i loš odnos prema hrani.

Kaže da joj se za pomoć u planiranju ishrane bez šećera najviše javljaju žene koje imaju višak kilograma i insulinsku rezistenciju.

Često jedu neredovno i glad kompenzuju slatkišima. Tako se ulazi u začarani krug – što više slatkog, to više pada energije i još veća potreba za njim“, dodaje.

Kako živeti bez stakiša

Marija kaže da ipak to nije jednostavno i da adaptacija traje nekoliko nedelja, zavisi od osobe.

Nekome ide lagano, a neko ima ozbiljne krize.

„Ako neko mnogo voli slatko i ne može dugo bez slatkiša, trudimo se da ipak ostavimo nešto slatko u planu ishrane i to obično budu neke kvalitetnije alternative: proteinski puding, energetske čokoladice, crna čokolada, urme, čia puding, zdravije palačinke i mafini…, dodaje Marija Glušac.

Smatra da je potrebno detaljnije analizirati ishranu, da bismo videli povezanost između unosa slatkiša i emocija, energije, umora i slično.

Ona daje i nekoliko saveta:

Redovni obroci – doručak, ručak, večera, jedna do dve užine Dovoljan unos tečnosti – bar 30-35ml po kilogramu telesne mase Dobro izbalansirani obroci – koji sadrže sva tri makronutrijenta (ugljene hidrate, proteine i masti)

Naglašava da je najveći problem je što mnogi misle da kada reše da ne jedu slatko da je to trajno – da više nikad neće smeti da jedu slatko.

„To stvara kontraefekat jer kad popuste, obično pojedu još više. Moj savet je balans, 80–90 odsto vremena da se trudimo da jedemo kvalitetno, a ostatak da ostavimo za neko uživanje u kolaču sa prijateljima ili porodicom“, naglašava.

Postoji li zamena za šećer i slatkiše

Kad baš naiđe kriza, a ne žele da unose slatko, predlaže limunadu sa malo cimeta i stevije. Ona hidrira, osveži, a ima i blagu slatkoću.

Marija kaže da nije za potpuno izbacivanje šećera iz ishrane, jer smatra da to za većinu ljudi nije dugoročno održivo. Važno je znati da postoji alternativa. To može biti voće.

Voće je odličan izbor, prirodni su šećeri, sadrže vlakna i vitamine, kaže.

Naglašava da nije strašno ni ako se nekada pojede kolač ili sladoled, ako je ostatak ishrane dobro izbalansiran.