Jedna stvar koja je u vezi važnija i od poverenja

Poverenje se u partnerskom odnosu može razumeti kao dugoročno formiran zaključak. Procena koja se vremenom gradi o tome da li je partner iskren, veran i pouzdan. Kada se jednom uspostavi, ono je uglavnom stabilno i sporo se menja. Međutim, većina onoga što se svakodnevno događa u vezi uopšte nije obuhvaćena tim zaključkom.

Partner kasni, kratko odgovori na pitanje ili zaboravi nešto što vam je bilo važno. Nijedna od tih situacija sama po sebi ne dovodi u pitanje njegovu ili njenu pouzdanost, ali svaka zahteva neko tumačenje. Način na koji ih protumačimo ima posledice koje se vremenom gomilaju.

Jedna osoba će partnerov kratak odgovor pripisati umoru ili rasejanosti. Druga će, iako ima podjednako razloga da veruje partneru, pretpostaviti da je reč o ljutnji ili povlačenju. Razlika nije u tome koliko veruju jedno drugom, već u načinu na koji tumače svakodnevna, naizgled beznačajna ponašanja.

Kada se pažljivije pogleda, veliki deo partnerskih sukoba zapravo proizlazi iz neslaganja oko toga kako treba protumačiti neku nejasnu situaciju. Takvi sporovi retko se rešavaju jednostavnim pozivanjem na poverenje.

Zašto je vezi potrebno „preovlađivanje pozitivnog osećanja“

Psiholog Džon Gotman, koji decenijama proučava partnerske odnose, ovaj način tumačenja nazvao je „preovlađivanje pozitivnog osećanja“.

Taj pojam opisuje stanje u kojem se tokom vremena stvori toliko snažan rezervoar dobre volje da se dvosmislena ili čak blago negativna partnerova ponašanja spontano tumače dobronamerno.

Suprotan obrazac naziva se „preovlađivanje negativnog osećanja“. U tom slučaju čak se i neutralni ili dobronamerni postupci doživljavaju kao još jedan dokaz partnerove nezainteresovanosti ili nepoštovanja.

Ovaj obrazac istraživači koriste i u kliničkim procenama partnerskih odnosa. Jedan od takvih alata testiran je na parovima koji su išli na bračno savetovanje u istraživanju objavljenom 2021. u časopisu Journal of Mental Health Counseling.

Kada u vezi preovlađuje pozitivan pogled, otkazan zajednički plan tumači se kao običan problem sa rasporedom.

Kada preovlađuje negativan pogled, ista ta otkazana obaveza postaje potvrda dugotrajnog obrasca zanemarivanja.

Zbog toga dve veze u kojima partneri imaju podjednak nivo poverenja mogu izgledati potpuno različito iznutra. Presudan faktor nije samo poverenje, već atmosfera u kojoj se svakodnevni događaji tumače.

Važno je, međutim, ovu ideju ne shvatiti preširoko.

Tumačenje

Velikodušno tumačenje ima smisla kada je partnerovo ponašanje zaista nejasno. Na primer kada ne odgovori odmah na poruku, deluje odsutno pri susretu ili bez objašnjenja otkaže plan.

Istraživanje objavljeno 2023. u časopisu Family Relations pokazalo je da način na koji partneri objašnjavaju upravo ovakve dvosmislene situacije snažno utiče na njihovo zadovoljstvo vezom.

Međutim, ovaj pristup ne bi trebalo da služi kao opravdanje za ponavljajuće obrasce neiskrenosti, nepoštovanja ili zlostavljanja.

I sami istraživači upozoravaju da veliki rezervoar dobre volje nosi određeni rizik. U pojedinim situacijama može umanjiti sposobnost osobe da prepozna ponašanje koje zaista izaziva zabrinutost.

Zdrav pristup podrazumeva velikodušnost prema onome što nije jasno. Ne podrazumeva opravdavanje onoga što je već više puta jasno pokazano.

Kako ovaj princip primeniti u svojoj vezi

Ono što ovaj koncept čini korisnim jeste činjenica da taj „rezervoar dobre volje“ nije urođena osobina koju neko ima ili nema.

On se postepeno gradi kroz odnos pozitivnih i negativnih iskustava koja partneri dele tokom vremena.

Veliki broj malih trenutaka topline, pažnje, humora i međusobne brižnosti postepeno stvara način razmišljanja koji podrazumeva dobru nameru partnera.

Nasuprot tome, stalno gomilanje zanemarivanja, prezira ili omalovažavanja stvara naviku da se partnerovi postupci tumače sa sumnjom. Često mnogo pre nego što dođe do stvarne izdaje ili prevare.

Studija objavljena 2022. u časopisu Personality and Social Psychology Bulletin, koja je pratila parove tokom dužeg perioda, pokazala je da negativne interakcije pouzdanije predviđaju promene u zadovoljstvu vezom nego pozitivne.

Ovakva saznanja menjaju način na koji možemo da posmatramo stabilnu i sigurnu vezu.

Takav odnos ne počiva samo na dokazima da partner neće lagati ili otići.

Mnogo važnije je to što se vremenom gradi osećaj da partner zaslužuje da njegove nejasne postupke tumačimo dobronamerno.

To poverenje u partnerovu dobru nameru ne nastaje odjednom. Ono se stiče i iznova potvrđuje kroz svakodnevne sitnice u zajedničkom životu. I često mnogo više određuje kako se jedna veza zaista oseća nego sama procena da li je partner pouzdan.

Mark Travers, saradnik Forbes