Jeftiniji kvadrati, mirniji život: Gde se sele penzioneri u Srbiji i zbog čega

Prosečna penzija od 56.847 dinara u Srbiji koju penzioneri u najvećem broju primaju (skoro 60 odsto njih) nedovoljna je da u potpunosti pokrije sve potrebe.

Posebno u većim gradovima gde su cene hrane, komunalnih i zdravstvenih usluga veće nego u manjim. Zbog toga mnogi penzioneri pažljivo planiraju svoje troškove.

Neki od njih da bi ih smanjili pribegavaju i preseljenju, odnosno prodaju veći stan u kome žive i kupuju manji u nadi da će im deo novca ostati, a dugoročnije uštedeti. A kakve nekretnine traže, odnosno mogu da kupe?

Deo penzionera koji raspolaže većim primanjima ili ušteđevinom i dalje ostaje u većim centrima, gde su im dostupnije zdravstvene ustanove i druge važne usluge.

Ipak, oni koji imaju neku ušteđevinu odluče se za kupovinu kuće u unutrašnjosti Srbije, ili da se vrate u svoje rodno mesto.

Imajući u vidu primanja i standard penzionera i profil kupca nekretnina, razlikuje se značajno od mlađih generacija. Pre svega, zato što su kreditno ograničeni.

Samim tim retko se i odlučuju na kupovinu nekretnine, a i kada reše da se pozabave stambenim pitanjem uglavnom je reč o restrukturiranju imovine, kažu sagovornici Forbes Srbija.

Penzioneri najčešće prodaju veći stan i kupe manji

„Najčešći slučaj je zamena većeg stana manjim, odnosno prodaja ili ustupanje većeg porodičnog stana odrasloj deci, uz kupovinu manjeg stana u istom ili susednom naselju“, kaže Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida.rs.

Navodi da se kod jednog dela kupaca starijih od 65 godina primećuje da ne žele da menjaju sredinu.

Najčešće kupuju manje nekretnine u istom delu grada u kom su živeli poslednjih decenija. Na to se odlučuju jer se teško odriču svega na šta su navikli.

„Bitno im je da su im u blizini domovi zdravlja, pijaca, zatim prodavnice, apoteke…“, dodaje Mihajlović.

Garsonjere ili jednosobni stanovi

Što se tiče tipova nekretnina koje penzioneri biraju, dominiraju manji stanovi. Najčešće kupuju garsonjere, jednosobne i jednoiposobne stanove od 45 do 50 m2. Broj sprata i da li zgrada ima lift im je važno, a nekad i odlučujući faktori, dodaje ona.

Potom slede kuće ili vikendice, posebno u prigradskim opštinama Beograda. Raspituju se i za Zlatibor i Kopaonik. Sporadično i na Fruškoj gori, u Slankamenu, Banji Koviljači, Vrnjačkoj Banji, Sokobanji.

Kuće u manjim mestima biraju pretežno oni koji iz tih mesta potiču pa se tamo u starosti i presele.

Niži troškovi života, mirnije okruženje

Kada se odluče da kupe kuću u manjim mestima razlozi su pre svega praktične prirode. Najpre niži troškovi života, mirnije okruženje i povoljnije cene u odnosu na veće gradove.

Prema podacima sa sajta 4zida, u njihovim pretragama i upitima dominiraju nekretnine koje su odmah useljive, bez dodatnih ulaganja.

Kada je reč o budžetu, iznos koji mogu da izdvoje ne dolazi iz osnovnih prihoda – penzije, već ušteđevine ili prodaje prethodne nekretnine.

Najstariji traže odnos cene i funkcionalnosti, a ne luksuz ili investicioni potencijal.

Ograničena kreditna sposobnost

Penzioneri su specifična grupa kupaca na tržištu nekretnina i u najvećem broju slučajeva ne oslanjaju se na stambene kredite, dodaje. Razlog je ograničena kreditna sposobnost. Banke retko odobravaju dugoročne stambene kredite starijim klijentima. A kada ih i odobre, uslovi su znatno restriktivniji, kraći rok otplate, veće učešće… Zato u praksi penzionerima pomognu deca. Učestvuju u kupovini ili se nekretnina kupuje zajednički.

Povratnici iz inostranstva – više mogućnosti

Među onima koji se odlučuju da kupe nekretninu su i oni koji su radni vek proveli u inostranstvu.

Njihova kupovna moć je veća nego kod „domaćih“ penzionera. Takođe i cene u Srbiji su im povoljnije nego u zemljama u kojima su radili, dodaje Mihajlović.

Oni najčešće za kupovinu traže stanove ili kuće u Beogradu, Novom Sadu, ali i u manjim mestima gde su rođeni, naročito u centralnoj i zapadnoj Srbiji.

Agent za nekretnine Kaća Lazarević kaže da važan udeo na tržištu imaju oni koji su penziju zaradili u inostranstvu i žele da starost provedu u zemlji u kojoj su rođeni.

Oni hoće da kupe nekretninu za starost, a ako imaju više novca biraju Beograd na vodi. Oni koji raspolažu manjim sredstvima gledaju salonce u starijim zgradama.

Kako i gde kupuju penzioneri?

To je najčešće jednoiposoban ili dvosoban stan. Penzioneri inače, retko kupuju „od nule“ kao mlađi ljudi. I njeno iskustvo je da uglavnom prodaju veći stan i traže manji.

„Penzioneri su inače retki među kupcima. Ali, kada nam se jave da žele da prodaju veći stan i kupe manji oni tačno znaju šta hoće, dobro se razumeju i prate tržište i cene“, kaže Lazarević. „Uglavnom ne idu van grada i sredine u kojoj su godinama“.

Dešava se, kaže, katkad da imaju probleme sa decom jer ona očekuju da im ostave nekretninu, a ne da je prodaju.

Budući da je stambeni kredit gotovo nemoguće dobiti, uzimaju keš kredite kako bi uložili ili zanovili nameštaj, renovirali prostor i slično.

Ostati u centru Beograda

Pojedini vole da ostanu u centru grada ako su tu živeli godinama. U toj situaciji imaju problem da nađu manji stan, jer ih nema na tržištu. Neko, recimo, hoće da proda veći stan u naselju Braće Jerković i da kupi manji u centru grada, ali teško ga je naći, navodi primer Lazarević.

Posebno su u centru skupe garsonjere, dodaje sagovornica.

I u Udruženju sindikata penzionera Srbije kažu da je najčešći slučaj da penzioneri žive u nekretnini većoj od one koja im objektivno treba.

Zato je prodaju i odlaze u manju kako bi napravili uštede. To ipak nije samo praksa u Srbiji, dodaje Milan Grujić iz ovog sindikata.

Deci daju veći stan odlaze u manji

Kaže da je trend i u bogatijim državama, odnosno onim u kojima penzioneri svakako bolje žive, da se najstariji sugrađani sele.

U Švajcarskoj, gde je prosečna penzija od 4.500 do 5.000 evra, biraju da se presele u Grčku ili Španiju gde su manji troškovi života, dodaje.

Jedan deo penzionera u Srbiji želi da ode u mirnije krajeve, manja mesta. Zatim ima i onih koji su uštedeli deo novca jer su prodali veću nekretninu i hoće da kupe manju i tako na neki način dopune budžet.

Neretko je slučaj i da penzioneri, koliko mogu, štede da pomognu deci umesto da taj deo koji su uštedeli iskoriste za finansiranje nekih svojih aktivnosti, kaže naš sagovornik.

Zato se u Evropi penzioneri maksimalno posvećuju svojim hobijima i afinitetima. Odlaze u bioskop, pozoriše, putuju, što naši ređe čine, dodaje.

Mali broj je penzionera u Srbiji koji posmatraju samo sebe i svoje potrebe, a da nemaju u vidu širu porodicu.

„Dešava se da sa svojom decom dogovore da kupe manju nekretnuinu u koju se presele, a deca ostanu u većoj. Penzioneri danas imaju društvenu i porodičnu odgovornost da učine sve što je u njihovoj moći da im pomognu. Tako najčešće razmišljaju“, zaključuje Grujić.