Kako izgleda avantura motorom od 6.000 km: Milenkov put kojim se ređe ide

Milenko Gordić je diplomirani „difovac“ koji se nekada bavio atletikom. Poreklom je iz sela Rutoši kod Nove Varoši. Tokom studija u Beogradu na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja okrenuo se avanturama u prirodi.

Višak vremena, kako kaže, javio se kada je završio sa profesionalnim bavljenjem sportom. Tada je rešio da se posveti kampovanju i putovanjima biciklom.

Godinu dana je živeo u Americi i tamo spoznao svoju istinsku strast – istraživanje prirode i putovanja.

Putovao je biciklom, autom, motorom, isprobavši sve vidove transporta. Ipak jednu vrstu avanture stavlja na prvo mesto – putovanje na dva točka – motorom.

Avanturistički duh i ljubav prema motorima spojio je u jedno. Danas putuje na daleke destinacije istražujući najlepše puteve na kojima upoznaje sve čari ovozemaljske prirodne lepote.

Milenko aktivno vozi motor od 2018. i od tada je počeo da razmišlja o putovanjima na daleke destinacije. Putovao je isprva po državama regiona, a onda je u dogovoru sa prijateljem i saputnikom napravio veliku moto-turu koju je sam osmislio a koja bi, prema njegovom uverenju, mogla da se svidi u drugim putnicima.

Kako kaže, u tom momentu nije bio toliko iskusan vozač, ali je uprkos tome odmah odabrao putovanje na prilično daleke destinacije. Zacrtao je Mongoliju i 16 azijskih država.

„Godinu dana nakon što sam kupio motor, 2019. putovao sam u Mongoliju. Bilo je tu još 16 država centralne Azije. Na ovom putu smo prešli 24.000 kilometara“, kaže Milenko.

Zašto je moto-tura Turskom posebno zanimljiva?

Pre svega, Milenko ističe da je Turska zanimljiva za moto-turu jer nije nepremostivo daleka od Srbije, a pritom je velika država koja ima nekoliko hiljada kilometara samo obale mora uz koju se pružaju fenomenalni putevi. S druge strane, Turska zadovoljava i afinitete ljudi koji vole planine.

„U Turskoj ćete naći visoke planine koje nude dobre puteve kroz prirodu koja nije snalik našoj. Turska ima regije gde su nacionalni parkovi i predeli koji podsećaju na drugu planetu, deluje kao da ste na Mesecu. Turska je raznolika, država velike površine koja nudi sve – ko voli da vozi off road postoje putevi, ko sa druge strane voli dobre puteve i toga ima. Jezera, priroda, more – u jednoj državi pronalazite sve, a ono što je za ljubitelje motora najvažnije je da nema gužvi na tim putevima“, kaže za Forbes Srbija Milenko Gordić.

Šta je jednom putniku potrebno da bi krenuo na put motorom?

Milenko kaže da je jako važno da na ovakav put ne kreće niko ko nema iskustvo u vožnji motorom, bar neko vreme.

Prtljag za nošenje se razlikuje u zavisnosti od toga da li putnik ide na komforniju varijantu sa noćenjem u hotelima, pa se onda tu nose osnovne stvari.

„Ako govorimo o nekom malo više avanturističkom putovanju onda je potrebna i kamp oprema, a kako se spakovati i sve to staviti na motor je posebna filozofija o kojoj bi mogla da se napravi posebna priča“, kaže Gordić.

Tura po Turskoj koju je Milenko osmislio zahteva putnike sa velikim iskustvom u vožnji motora, jer je reč o zahtevnim rutama gde se vozi off road planininskim putevima.

„Duge su distance, nekada se pređe dosta kilometara u toku jednog dana. To je tura na koju treba da krene čovek koji ima veliko iskustvo u vožnji motora“, naglašava Gordić i dodaje da na ove ture ne mogu da idu svi tipovi motora.

„Tura po Turskoj je predviđena za putne enduro motore, jer svaki motor ima svoju namenu“, kaže Milenko za Forbes Srbija.

Kako izgleda put kroz Tursku?

Gordićeva ruta kroz Tursku je kružnog tipa, nigde se ne vozi istom deonicom. Ruta kreće iz Beograda, ide preko Bugarske, gde se obilaze prirodni predeli i nacionalni parkovi, prolazi se predgrađima Istanbula i dalje se „hvata“ put duž obale Crnog mora.

„Vozi se najlepšim delovima obale Crnog mora prema istoku, onda se odvaja prema severnom delu Turske, ali ne uz more. Prelazi se prevojima i vozi se obroncima i preko planine Songanli, reč je o Pontijskim planinama u tom delu Turske. Nakon toga sledi Kemalija i kanjon koji Turci zovu Mračni kanjon. Tu se proteže jedan stenoviti put o kojem takođe može da se napravi posebna priča – on povezuje centralnu Anadoliju i Kemaliju. Odatle se, centralnim delovima Turske, ide ka Kapadokiji i onda dalje ka zapadnom delu Turske, gde se preko Dardanela i Čanakalea vraća nazad preko Bugarske do Beograda“, opisuje sagovornik.

Tura je dugačka oko šest hiljada kilometara u zavisnosti od uslova na putevima, konkretno u Pontijskim planinama.

„Da li ima odrona, da li su putevi prohodni, sve je to važno, jer taj put kojim vozimo je svega nekoliko meseci otvoren zato što je reč o velikoj nadmorskoj visini, sa dosta je odrona, snega, zna da bude zavejano veliki deo godine, stoga se put otvori tek u junu i već u oktobru taj put može da bude zatvoren“, objašnjava Gordić.

Napor ili jedinstveno uživanje?

Budući da se prelaze kilometri i kilometri, da je potrebna velika koncentracija tokom vožnje pitanje koje se nameće je – koliko ovakva putovanja umeju da budu naporna?

„Ko voli i ko živi avanturu njemu uopšte nije naporno, zapravo je izazov u kojem čovek uživa u svakom trenutku. S druge strane, neko ko se upusti na ovakvo putovanje, a nije baš za to, put može da bude naporan i što se tiče dužine same vožnje i broja dana. Nisu svi navikli da 15 dana u kontinuitetu budu na motoru, dešava se da već treći, četvrti dan gube koncentraciju. To je posve individualna stvar“, objašnjava Gordić.

Rizik koji ljubitelji motora prihvataju

„Svako ko se odluči da sedne na dva točka prihvatio je rizik, sve i da se vozi u krugu svog dvorišta. Naravno da interkontinentalne ture nose sa sobom rizik i baš zbog toga su propisana stroga pravila što se tiče vožnje, ponašanja u grupi i svi koji se odluče na ovakvo putovanje su unapred upoznati sa svim pravilima kako pismeno, tako i usmeno. Ko sebe ne vidi u propisanim pravilima ne mora da krene na put, a ko je prihvatio – obavezao se da će poštovati pravila. Takođe, svaki učesnik ture potpisuje da ide isključivo na svoju odgovornost. Svako mora da bude odgovoran za sebe i da poštuje pravila ture na kojoj se nalazi“, kaže Gordić.

Ko su ljudi u Srbiji koji idu na moto-ture?

Milenko kaže da moto-ture nisu isključivo rezervisane za muškarce. Na poslednjoj turi pridružila se devojka koja nije bila suvozač, već je i sama vozila motor. Objašnjava da je bila ravnopravna sa ostalim vozačima i da je sve putnike prijatno iznenadila svojim iskustvom i vožnjom.

Ipak, Milenko kaže da je muškaraca više na ovakvim putovanjima. Reč je o ljudima različitih profila i zanimanja, od privatnih preduzetnika do zaposlenih u kompanijama. Sve njih vezuje, pak, zaljubljenost u avanturu.

Naravno, naglašava on, to su i ljudi koji finansijski mogu sebi da priušte ovakva putovanja.

„Vođene ture nisu pristupačne ni za sve ljude koji voze motore, svako od nas raspolaže različitim budžetom. Ko se prilagodi tome i ko se vidi u tome on se prijavi. S druge strane ima ljudi koji sednu na motor i putuju sami. Putovao sam i sa iskusnim vozačima koji su proputovali svet ali su putovali sa mnom u grupi jer su prepoznali da ćemo proći predelima kojima oni možda sami ne bi prošli“, kaže Milenko koji je pre nego što je napravio turu kroz Tursku sam proputovao preko 20.000 kilometara kroz ovu državu kako bi istražio najlepše predele za vožnju motorom.

Putovanje motorom kao jedinstven doživljaj

„Svako ko vozi motor je u neprestanom direktom kontaktu sa prirodom. Na motoru osetite promenu temperature vazduha, osetite mirise, u jednom momentu ste na 20 stepeni u drugom ste na šest. Da putujete, primera radi, autom ništa od toga ne biste osetili. Što se tiče osećaja tokom same vožnje, to je teško objasniti rečima. To može da razume samo čovek koji je doživeo tako nešto. Motor nudi slobodu kao nijedno drugo prevozno sredstvo. Motor ne može ništa da zameni“, uverava Gordić.

Države koje su ostavile najveći utisak

Milenko Gordić je motorom obišao veliki deo Evrope, ali ga je najviše privukla i oduševila Azija.

„U Aziji bih izdvojio Mongoliju, Kirgistan i Tadžikistan kao najbolje države za vožnju motorom iz mog iskustva. To su destinacije koje za mene do sada nisu imale konkurenciju i čisto sumnjam da će imati“, odlučan je Gordić.

Iako je mnogo putovao i dalje postoje mesta koja želi da poseti motorom, a među njima je Južna Amerika i delovi Azije koje još uvek nije posetio.