Kamena zmija od 40 metara mogla bi da bude najveći praistorijski crtež na svetu
Pre najmanje 2.000 godina, ljudi koji su živeli duž reke Orinoko u Južnoj Americi urezali su simbole u stene — ljudske figure, geometrijske oblike, ptice, stonoge. I zmije, puno džinovskih zmija. Jedna je dugačka više od 40 metara, što je verovatno čini najvećim umetničkim delom u kamenu ikada otkrivenim.
Ali nije samo veličina te i drugih zmija urezanih u blizini Orinoka ono što je očaralo naučnike. Već zašto su uopšte nacrtane u takvom obimu. Njihov zaključak: stvorenja, za koja se veruje da su boa constrictors ili anakonde, verovatno su funkcionisala kao markeri koji su se mogli videti sa velike udaljenosti.
„Verujemo da su gravure mogle da koriste praistorijske grupe kao način da obeleže teritoriju, dajući ljudima do znanja da ovde žive i da se očekuje odgovarajuće ponašanje“, rekao je Filip Riris, predavač arheologije na Univerzitetu Bormut u Velikoj Britaniji i vodeći autor studije koja je analizirala dominantne motive zmija na nizu lokacija, objavljene u časopisu Antikviti. Riris i njegove kolege istraživači žele da bolje razumeju vezu između praistorijskih umetničkih dela i autohtonih pogleda na svet.
Zmije, koje su istaknute u domorodačkim mitovima o stvaranju i kosmologijama širom severnih delova Južne Amerike, generalno se tumače kao preteće, dodao je Riris u saopštenju. „Dakle, mesto gde se nalazi kamena umetnost može biti signal da je to mesto gde morate da vodite računa o svojim manirima“, rekao je on.
Praistorijska kamena umetnost, koja je, između ostalog, otkrivena u Australiji, Borneu, Brazilu, Indiji, Južnoj Africi i amazonskim kišnim šumama, ima mnogo toga da otkrije o našim prethodnicima, uključujući uvid u njihov nivo sofisticiranosti, objekte njihove fascinacije i astronomske pojave kojima su možda bili svedoci. Jedna kamena rezbarija hiljadama godina unazad izgleda kao da prikazuje ljudsko čuđenje supernovi.
Kamena umetnost velikih razmera opisana u studiji Antika pojavljuje se u regionu koji se proteže na kolumbijsko-venecuelanskoj granici pod nazivom Atures Rapids. Drugi arheološki nalazi pokazuju da je ovo područje bilo ključno za praistorijsku trgovinu i putovanja.
„To znači da bi to bila ključna tačka kontakta, pa je ostavljanje vašeg pečata moglo biti još važnije zbog toga, označavanje vašeg lokalnog identiteta i davanje posetiocima do znanja da ste ovde“, navodi u saopštenju koautor studije Hoze Oliver, specijalista koledža za latinoameričku arheologiju.
Adam Brum, profesor arheologije na australijskom Univerzitetu Grifit koji nije bio uključen u istraživanje Orinoko, slaže se sa hipotezom studije da gigantske zmije plitko urezane u stene uz reku verovatno odražavaju mitove o domorodačkom stvaranju i kosmologiju. On kaže da bi njihova lokacija u blizini reke takođe mogla da odražava verovanje u „duginu zmiju“, besmrtno biće predaka koje se pojavljuje oko vodenih površina u aboridžinskoj i drugoj drevnoj mitologiji.
Smatra se da povezanost između zmija i vode „dolazi od ljudi koji posmatraju duge koje se pojavljuju na vodopadima, brzacima, dubokim jezercima i tumače ove lučne oblike nalik zmijama kao natprirodne zmije ogromne veličine i moći koje žive u tim izvorima vode“, rekao je u intervjuu Brum, koji je i sam proučavao praistorijsku kamenu umetnost. „Ne bih se iznenadio kada bih otkrio da mitovi o domorodačkom stvaranju iz oblasti reke Orinoko sadrže reference na ovu simboličnu povezanost duga i vode i slike ogromnih zmija“.
Studija označava umetnost u kamenu koju opisuje kao „monumentalnu“. To znači da je zaista, zaista velika, da, ali monumentalan je i arheološki termin za kamenu umetnost širu ili višu od četiri metra. Od 2015. godine, Riris i kolege istraživači su mapirali 14 monumentalnih umetničkih mesta u kamenu koristeći DSLR kamere i dronove. Orinoko gravure su „nekoliko puta veće“ od drugih masivnih kamenih umetničkih dela pronađenih u Arabiji, Norveškoj i Nigeru, rekao je Riris u mejlu.
Iako je teško datirati gravure na kamenu, motivi koji se pojavljuju u Orinoko rezbarijama pojavljuju se u manjim kamenim umetnostima od pre oko 2.000 godina, što ukazuje na zajednički simbolički rečnik. Jedna cik-cak zmija sa rogovima oponaša zmiju viđenu na keramičkoj posudi sa približno istog mesta i vremena.
Istraživači kažu da je ključno da se ova i druga monumentalna kamena umetnička mesta sačuvaju kao vizuelni zapisi prošlosti. Oni su registrovali lokacije kod kolumbijskih i venecuelanskih tela za nacionalno nasleđe.
„Neke zajednice osećaju veoma snažnu vezu sa umetnošću u kamenu“, rekla je u saopštenju koautorka studije Natalija Lozada Mendieta sa Universidad de los Andes. „Verujemo da će oni verovatno biti najbolji čuvari“.
Lesli Kac, saradnik Forbes