Klimatske promene bi mogle ozbiljno da skrate životni vek, upozorava istraživanje

Naučnici su potvrdili kako je 2023. godina bila najtoplija otkad postoje mjerenja.

Promene temperatura i padavine izazvane klimatskim promenama mogle bi da umanje prosečan ljudski životni vek za čak šest meseci, kaže istraživač Amit Roy u radu objavljenom u časopisu PLOS Climate.

Roy je istraživač u Novoj školi za Socijalna istraživanja i na Univerzitetu nauke i tehnologije Shahjalal u Bangladešu, a do svojih zaključaka je došao analiziravši podatke o očekivanom životnom veku u 191 zemlji sveta u razdoblju između 1940. do 2020. godine.

Kada se izuzmu drugi faktori poput BDP-a, samo godišnji porast temperature od 1 stepena Celzijusa mogao bi da smanji očekivanu životnu starost za pet i po meseci, kaže Roy.

Promene u količini kiše na koju utiču klimatske promene na načine koji ozbiljno utiču na zdravlje, takođe bi mogle da smanje očekivanu životnu starost, pokazuju podaci. Ako se izuzmu temperaturne promene, porast ili smanjenje količine kiše mogli bi da budu ili korisni ili štetni, u zavisnosti od okolnosti, odnosno o tome jesu li promene zabilježene na području na kojem već postoje obilne padavine ili na onom gde vlada suša.

Ipak, kada se količina kiše uzme u obzir zajedno s temperaturnim promenama, Roy – koji je razvio novi indeks kojim se razmatra zajednički uticaj te dve karakteristike na očekivani životni standard – otkriva mnogo negativnije ishode pada očekivanog životnog veka za šest meseci.

Žene i stanovnici zemalja u razvoju mnogo su jače pogođeni, upozorava Roy.

Prošla godina rušila je rekorde

Naučnici su potvrdili kako je 2023. bila najtoplija godina otkad postoje merenja, a upozoravaju kako bi 2024. godina mogla da sruši taj rekord. Gotovo svi stručnjaci uvereni su kako upravo ljudske aktivnosti izazivaju značajne i brze klimatske promene kakve se na našoj planeti nikada nisu događale i upozoravaju kako će, čak i uz drastične mere kako bi se promene ublažile, veliki deo postojećih problema trajati decenijama.

Iako su klimatske promene normalni i očekivani aspekt planetarnog ekosistema, emisije gasova staklene bašte, kao što su ugljen-dioksid i metan, poremetile su prirodne cikluse i pomogle da se „zarobi“ toplota unutar planetarnog sistema. Ti porasti temperature potom izazivaju poremećaje u klimatskim strukturama poput pada kiše koji se mogu ili smanjivati, što dovodi do suša, ili povećavati, što na nekim područjima izaziva poplave.

Tačka bez povratka

Naučnici upozoravaju kako ćemo bez drastičnih i brzih mera za smanjenje emisija gasova staklene baše premašiti gornje granice i doći do tačke sa koje možda više neće biti povratka, kao i da se očekuje da će ekstremne vremenske prilike poput oluja, suša i veoma niskih temperatura postati sve češće, ali i sve intenzivnije.

Iako su istraživanja dokazala čitav niz negativnih uticaja klimatskih promena po zdravlje – uključujući potencijalno smrtonosnu vrućinu, rizik od novih smrtonosnih pandemija, porast ekstremnih vremenskih prilika i prirodnih katastrofa i porast rizika za pojedince koji pate od problema sa disanjem i mentalnim zdravljem – Roy kaže kako nijedno istraživanje do sada nije jasno pokazalo vezu između vremenskih fenomena i očekivanog životnog veka.

“Globalna pretnja koju klimatske promene predstavljaju za milijarde ljudi dodatno oslikava koliko je potrebno klimatsku krizu shvatiti kao krizu javnog zdravlja,” kaže Roy. “Napori za smanjenje emisija gasova staklene bašte i proaktivne inicijative ključne su za očuvanje očekivanog životnog veka i zaštitu zdravlja ljudi širom sveta.”

Robert Hart, novinar Forbes