Koje zemlje u Evropi imaju najviše zamkova: Dve destinacije su nezaobilazne

Francuska možda dominira evropskim listama zamkova, ali mali Vels je veliki rival na terenu (Francuska je 27 puta veća). Obe zemlje nude sve što posetiocu treba kada juri kule, bastione i poglede sa tvrđava. Evo objašnjenja zašto obe zemlje imaju toliko zamkova.

Postoji mnogo načina da se meri zamak. Neki su bili tvrđave, drugi raskošni domovi za kraljeve i kraljice. Francuska definitivno ima mnogo njih, a kada se prikažu na karti, zemlja je preplavljena crvenim tačkama. Istina je da se mnogi manji često prodaju.

Prema World Population Review, Francuska ima najviše zamkova – 45.000. Italija je na drugom mestu sa 20.000, a Nemačka je znatno niže, sa skoro 3.500.

Dok Francuska prednjači u Evropi po apsolutnom broju zamkova, nigde ne možete naći veću gustinu nego u Velsu. To pokazuje kako je istorija oblikovala potpuno različite pejzaže tvrđava.

Zašto Francuska ima toliko zamkova?

Postoji mnogo razloga zašto Francuska ima najviše zamkova, ali pre svega, tokom srednjeg veka Francuska je ostala veoma feudalna i decentralizovana, što je značilo da su lordovi, vojvode i baroni gradili zamkove da zaštite svoja područja. Neki, poput Château de Fougères, i danas izgledaju baš kao što su srednjovekovni zamkovi izgledali u 11. i 12. veku.

Takođe, francuska monarhija je gradila zamkove da pokaže raskoš i da služe kao grandiozni domovi francuskih kraljeva i kraljica u centru visoke društvene klase. Château de Versailles je možda najpoznatiji, udaljen 27 kilometara od centra Pariza. Nekada je bio dom kralja Luja XIV, poznatog kao „kralj Sunce“. Ima 2.300 soba raspoređenih na stotinama hektara, uključujući selo Marije Antoanete, salu ogledala i lovački paviljon koji je uređivalo 30.000 majstora u 17. veku.

Francuski utvrđeni zamkovi, poput Château de Carcassonne i Château de Vincennes, bili su veoma efikasni u odbrani stanovnika zahvaljujući debelim zidinama, utvrđenim kapijama i kulama.

Dolina Loare je poznata po svojim dvorcima i vinogradima. To je treća po veličini vinska regija u Francuskoj i odlična za istraživanje francuskih renesansnih zamkova, gde je arhitektura postajala detaljnija i raskošnija. Château de Chambord, 233 kilometra od Pariza, klasičan je primer i poznat je po svojim dvostrukim spiralnim stepenicama, koje su inspirisale Leonarda da Vinčija, koji je živeo u blizini.

Još jedan renesansni zamak, i veoma različit od Versaja je, Napoleonov omiljeni, Château de Fontainebleau. Nalazi se nešto manje od sat vremena od Pariza, na 66 kilometara udaljenosti. Potiče iz 11. veka, a danas je UNESCO spomenik svetske baštine, prvenstveno zbog renesansnih fresaka, slika i porcelana. Poznat je kao najukrašeniji zamak u zemlji. Današnji posetioci i penjači istražuju 20.000 hektara šume Fontenblo, gde je kralj Fransoa I nekada lovio divlje svinje i jelene.

Carcassonne je najposećeniji u 2025

Le Figaro izveštava da su francuski nacionalni spomenici imali izuzetnu posetu 2025, podstaknuti efektom Olimpijskih igara. A 15 najposećenijih lokacija privuklo je rekordnih 12 miliona ljudi, među kojima su mnogi bili zamkovi. Nije iznenađenje što Centar za nacionalne spomenike u Francuskoj ističe tri najposećenije lokacije: Trijumfalna kapija (1,85 miliona posetilaca), kraljevska kapela Sainte-Chapelle (1,33 miliona) u Parizu, i veličanstveni Mont Saint-Michel u Normandiji (1,67 miliona posetilaca u 2025).

Najposećeniji zamkovi u Francuskoj 2025. bili su: Carcassonne, Angers, Azay-le-Rideau, Pierrefonds i Vincennes. Château d’If, kod obale Marseja u Sredozemnom moru, gde je Dimin junak Edmond Dantes bio zatvoren u knjizi „Grof Monte Kristo“, zauzeo je 15. mesto.

Carcassonne na jugu Francuske očekivao je više posetilaca, ali su požari i intenzivna vrućina tokom leta 2025. mnoge zadržali kod kuće. To je problem vezan za klimatsku krizu koju otkrivaju mnogi nacionalni spomenici širom Francuske.

Vels ima najviše zamkova u Evropi po površini

Kada mislimo na evropske zemlje sa najviše zamkova, često mislimo na bavarske zamkove ili dolinu Loare u Francuskoj. Zanimljivo je da Vels ima najviše zamkova po kvadratnom kilometru.

Zašto Vels? Zemlje koje su bile često osvajane trebalo bi da imaju mnogo zamkova. To je bio slučaj u Velsu tokom srednjeg veka. Edvard I, posebno, izgradio je mnogo tvrđava u 13. i 14. veku. Kao što National Geographic ističe, postoji širok spektar. Od utvrđenih kapija do koncentričnih zamkova i odbrambenih bedema sa rovovima.

Neki su bili luksuzni, što pokazuje raskoš zamka Conwy, koji je izgradio kralj Edvard. Drugi su prvenstveno služili zaštiti, poput zamka Chepstow, normanske tvrđave koju je izgradio saveznik Vilijama Osvajača. Ili Castell y Bere, koji se nalazi na steni u dolini Snudonija. Zamak Kidwelly je postao popularan nakon pojavljivanja u filmu „Monti Pajton i Sveti Gral“.

Od velike mreže francuskih tvrđava i kraljevskih dragulja, do guste mreže bastiona u Velsu, ovi zamkovi pokazuju kako su sukobi, moć i ukus oblikovali evropske pejzaže kroz vekove. Kao turista, to znači da postoji nešto za svaki ukus. I, što je još bolje, bilo da ste u Velsu ili Francuskoj, ne morate da putujete daleko da biste ih pronašli.

Aleks Ledsom, saradnica Forbes