Koliko košta da kupite kuću na 10 najtraženijih lokacija za superbogate
Ultra bogati kupci nekretnina spremni su da plate više od milion dolara za stan od 90 kvadrata u rimskoj ulici Via Veneto, da izdvoje više od dva miliona dolara za kuće sa dve spavaće sobe u selima na Majorci u Španiji, kao i da nastave da ulažu u nekretnine u Njujorku. To je pokazao najnoviji izveštaj o bogatstvu kompanije Najt Frenk.
Godišnji izveštaj ističe 10 najatraktivnijih tržišta nekretnina koja bi trebalo da nadmaše ostala u narednoj godini. Uključujući dva u Sjedinjenim Američkim Državama: Menhetnu i naselje Pacifik Palisejds u Holivudu.
Agenti na Upper East Side-u u Njujorku, gde novi stanovi i predratne zgrade mogu koštati i više od 700.000 dolara po kvadratu, prijavili su početkom 2026. svoje najprometnije mesece ikada. Pacifik Palisejds, gde filmski reditelj Stiven Spilberg poseduje imanje vredno 97 miliona dolara, beleži rast nakon što se oblast obnavlja posle razornih požara prošle godine.
Evropa i Australija
Italija, sa svojim fiksnim porezom na prihode stranaca koji privlači visoko bogate pojedince, postaje jedno od najatraktivnijih evropskih odredišta za bogate. Rim, posebno poznata Via Veneto, i jezero Komo, gde trosobni stanovi mogu koštati i do pet miliona dolara, očekuje se da će nastaviti rast, prema Najt Frenku.
Interesovanje za bogati londonski kvart Čelsi raste među domaćim i stranim kupcima. Posebno Amerikancima. Međutim, cene su visoke. Dvosobni stanovi lako prelaze dva miliona dolara, dok veće porodične kuće koštaju između sedam i 13 miliona dolara.
Kupci drugog doma sve više gledaju Majorku, špansko ostrvo na Mediteranu. Tu dvosobne kuće koštaju više od dva miliona dolara. Gledaju i Sent Martin de Belevil u francuskim Alpima. Na toj lokaciji se četvorosobne planinske kuće mogu naći za oko 1,8 miliona dolara.
Takozvani „lifestyle“ kupci i porodice sve više se interesuju za prestižno predgrađe Dejlfild kod Kvinstauna na Novom Zelandu, gde tri miliona dolara kupuje modernu kuću. Kao i za Džilong u australijskoj državi Viktoriji, gde su kuće uz more oko dva miliona dolara.
Stambena oblast Silberkiste na zapadnoj obali Ciriškog jezera u Švajcarskoj – gde dvosobni stanovi koštaju oko 1,9 miliona dolara, a luksuzne vile na obali i do 25 miliona – popularna je među domaćim direktorima i biznismenima. Tražena je i među kupcima iz SAD, Velike Britanije i severne Evrope koji se sele u Švajcarsku, prema Najt Frenku.
Druge destinacije
Ostala ključna tržišta takođe doživljavaju promene u luksuznoj privlačnosti, navodi izveštaj. Majami, Abu Dabi, Mumbai i Brizbejn u Australiji su među njima. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Dubai je već godinama centar luksuznih nekretnina. Ali, Abu Dabi se nedavno pojavio kao nova alternativa za one koji žele ekonomske prilike UAE, ali sporijim tempom.
U Indiji, Mumbai je zabeležio rast BDP-a od 38% u poslednjih pet godina. To je dovelo do skoka prodaje luksuznih novih nekretnina vrednih pet miliona dolara ili više. Australija je u poslednjih 10 godina zabeležila rast broja milionera za 30%. Brizbejn je snažno porastao tokom 2025. godine zbog priprema za Olimpijske igre 2032. i velikih infrastrukturnih ulaganja. U poslednjih 12 meseci, cene luksuznih stanova u Brizbejnu porasle su sa sedam na 11 miliona dolara, dok prajm nekretnine prelaze 300.000 dolara po kvadratu.
Migracije zbog poreza
Promene poreskih zakona dovele su do migracije bogatih stanovnika. U SAD-u, predlog poreza na milijardere u Kaliforniji doveo je do toga da osnivači poput Marka Zakerberga, Lerija Pejdža, Pitera Tila, Kena Grifina i Sergeja Brina napuste tu saveznu državu i pređu u Majami. Tamo su kupili nekretnine vredne između 18 i 170 miliona dolara.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, ukidanje statusa „non-dom“ (koji je omogućavao strancima da plaćaju porez samo na prihod ostvaren u Britaniji) dovelo je do odlaska milijardera poput brodovlasnika Džona Fredriksena, Kristijana Angermajera i Nasefa Savirisa, vlasnika Aston Vile.
Prema firmi Henli & Partners, Velika Britanija, Kina, Indija, Južna Koreja, Rusija i Brazil gube bogate stanovnike brže nego druge zemlje, zbog poreza, političke nestabilnosti, ratova i potrage za kvalitetnijim životom.
Meri Vitfil Rolofs, novinarka Forbes