Kreativnost je talenat ili ipak nije?

Kreativnost često doživljavamo kao magičnu sposobnost koju neki ljudi jednostavno poseduju, a drugi ne. Kao nešto što je dato pri rođenju – ili ga imaš ili ga nemaš. Ali šta ako to nije istina? Šta ako je kreativnost veština koju možemo da razvijamo, treniramo i unapređujemo kroz vreme, baš kao što jačamo mišiće u teretani?

Dejv Birs, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za kreativnost i inovacije, upravo tako tvrdi. Prema njegovim rečima, kreativnost nije bogom dan talenat, već ishod radoznalog uma koji se može negovati i razvijati.

Šta je zapravo kreativnost?

„Kreativnost baš pogrešno shvatamo. Nisam pristalica verovanja da je to talenat koji jedni imaju, a drugi ne. Smatram to ishodom znatiželjnog uma“, kaže Birs, bivši kreativni direktor velikih agencija poput OgilvyOne, McCann Worldgroup i Poke.

Zanimljivo je da Birs kreativnost povezuje sa radoznalošću, a ne sa talentom. Radoznalost nas tera da postavljamo pitanja, a upravo ta pitanja nas mogu dovesti do neočekivanih odgovora. Što su ovi odgovori manje očigledni, to će biti kreativniji.

Ali postoji problem – naši obrazovni sistemi i radna mesta često guše radoznalost preteranim insistiranjem na tačnim odgovorima umesto na dobrim pitanjima. Da bismo došli do inovativnih rešenja, moramo prvo postaviti prava pitanja.

Da li tehnologija ubija našu kreativnost?

U svetu u kojem smo konstantno povezani sa tehnologijom, postavlja se pitanje – da li ona poboljšava ili narušava našu kreativnost?

„Tehnologija je divna. Ona nam omogućava da postignemo više nego što smo ranije bili u mogućnosti“, objašnjava Birs. Alati poput Adobe Creative Suite-a omogućavaju milionima ljudi da stvaraju na načine koji su nekada bili dostupni samo stručnjacima sa specijalizovanom opremom.

Međutim, postoji i druga strana medalje. Problem nije u samoj tehnologiji, već u načinu na koji je koristimo. Mnogi od nas stalno govore koliko su zauzeti, ali ipak nalaze vreme za Netflix i video igre. Često bežimo od dosade, a upravo je dosada poznata kao važan element za kreativno razmišljanje.

„Način na koji koristimo tehnologiju narušava našu sposobnost da imamo ideje uopšte“, upozorava Birs. „Možda bi trebalo da pokušamo da se odvojimo od tih uređaja s vremena na vreme i ponovo iskusimo malo dobre starinske dosade“.

Kako naučiti biti kreativan?

Ako kreativnost nije urođeni talenat, već veština koja se može razvijati, kako onda možemo postati kreativniji?

Birs je razvio sistem nazvan RIGHT Thinking koji pomaže ljudima da razumeju korake kroz koje treba da prođu:

• Research (Istraživanje)
• Insight (Uvid)
• Generate ideas (Generisanje ideja)
• Hone (Usavršavanje)
• Test (Testiranje)

Ovaj sistem se pokazao efikasnim u različitim oblastima – od inženjeringa do marketinga. Suština je u razumevanju kako najbolje primeniti svoj um u svakoj fazi kreativnog procesa.

Kompanije i kreativnost – konflikt interesa?

Možda najzanimljiviji aspekt kreativnosti jeste način na koji se ona manifestuje (ili ne manifestuje) u korporativnom okruženju. Kompanije često deklarativno podržavaju kreativnost, ali njihove strukture i procesi ponekad rade upravo suprotno.

„Većina kompanija postavljena je tako da eliminiše individualne misli“, tvrdi Birs. „Taj izmišljeni fokus na ‘kulturu kompanije’ samo je pogoršao stvari“.

Umesto što zaposlene čini sličnim i ukalupljenim, organizacije bi trebalo da se fokusiraju na ohrabrivanje različitosti i osposobljavanje zaposlenih da isprobaju različite pristupe. Kada ljudi rade u okruženju koje ceni njihovu jedinstvenost, verovatnije je da će ponuditi nove i sveže ideje.

Drugi veliki problem je opsesija produktivnošću. „Kada držimo ljude usredsređene na odrađivanje posla, sprečavamo ih da razmišljaju o tom poslu“, objašnjava Birs. Za kreativno razmišljanje potrebno je vreme, podržavajuće okruženje i pravo mentalno stanje. Stres je posebno loš za kreativnost.

Kako prodati nekonvencionalne ideje?

Čak i kada uspemo da razvijemo kreativne i nekonvencionalne ideje, često se suočavamo sa izazovom njihove „prodaje“ – bilo klijentu, šefu ili kolegi. Kako povećati šanse da nekonvencionalna ideja bude prihvaćena?

„Ljudi misle da je prodaja ideje nešto o čemu moraju da razmišljaju na samom kraju procesa. Ja mislim da bi o tome trebali da razmišljaju na početku, pre nego što uopšte započnu sa projektom“, savetuje Birs.

Njegova strategija uključuje donosioce odluka od samog početka projekta, što značajno povećava šanse za uspeh. Kada su svi ključni akteri uključeni u proces od početka, lakše je graditi konsenzus oko nekonvencionalnih rešenja.

Kako negujemo kreativnost?

Ako prihvatimo premisu da je kreativnost veština koja se može razvijati, kako onda možemo raditi na njenom poboljšanju? Evo nekoliko saveta:

1. Negujte radoznalost – Postavljajte pitanja, istražujte nove oblasti, budite znatiželjni o stvarima koje vas okružuju.
2. Prihvatite dosadu – Umesto da posegnete za telefonom čim ostanete sami sa svojim mislima, dozvolite svom umu da luta.
3. Proširite svoje vidike – Izlazite iz zone komfora, istražujte oblasti koje nisu povezane sa vašim poslom ili interesovanjima.
4. Učite iz različitih izvora – „Ako želite da imate dobar output ideja, morate da imate dobar input!“, naglašava Birs.
5. Vežbajte kritičko razmišljanje – Razumevanje onoga što ideju čini dobrom i kvalitetnom povećava šanse da ćete i sami stvarati efikasnije i uticajnije ideje.

Praktični koraci ka većoj kreativnosti

Birs predlaže nekoliko praktičnih koraka koji mogu pomoći u razvijanju kreativnosti:

„Proverite da je unos vašeg odeljenja širi od industrije, da ljudi nisu ukalupljeni, da su drugačiji. Tako dolazite do zanimljivih ideja“, savetuje kreativnim direktorima u agencijama.

Važno je i razumeti da kreativnost nije uvek linearan proces. Nekada najbolje ideje dolaze kada radimo nešto potpuno nevezano za problem koji pokušavamo da rešimo. Zato je važno dati sebi vremena i prostora za razmišljanje.

Kreativnost nije magični dar koji jedni imaju, a drugi nemaju. To je veština koja se može razvijati i unapređivati kroz praksu, radoznalost i otvorenost prema novim iskustvima. Kao što Dejv Birs naglašava, ključ je u postavljanju pravih pitanja, a ne samo u traženju odgovora.

Možda je vreme da prestanemo da gledamo na kreativnost kao na ekskluzivni klub za odabrane i počnemo da je posmatramo kao mišić koji svi možemo da treniramo i jačamo. Jer na kraju krajeva, kreativnost nije ono što jesmo, već ono što radimo.

A šta vi mislite – da li je kreativnost talenat ili veština koja se može naučiti? Možda je odgovor negde između, ali jedno je sigurno – svi možemo biti kreativniji nego što trenutno jesmo ako se posvetimo razvijanju ove važne životne veštine.